Andrija Đogani, poznatiji kao Baki B3, doživeo je veliku popularnost s Đogani fantastikom, a zatim je 1996. osnovao svoju grupu i stekao simpatije publike hitovima "Još pet minuta" i "Olovna ruka".
U intervjuu za Kurir Baki otkriva kako je izgledao rad s njegovim stričevima Đoletom i Gagijem, od kojih se u vreme devedesetih godina nije odvajao.
- Uhvatio sam zadnji voz tih devedesetih. Snimio sam prvu pesmu "Još pet minuta", iako nisam imao časove pevanja. Bio sam samo član Đogani fantastika i imao sam uspeha. Dok moje pesme budu živele, živeću i ja. Nikad ne moram više ništa da snimim, jer me i danas zovu ljudi za žurke i nastupe.
Da li ti je bilo teško da naučiš sve te pokrete? - Kako može da bude teško, potičem iz generacije kada su bili popularni filmovi kao "Fleš dens". A onda je Đogani fantastiko Gagija i mene preusmerio ka tom plesu. Đole je na mene i Gagija mnogo toga preneo.
Kako si funkcionisao sa stričevima Đoletom i Gagijem, jesu li ti bili autoritet? - Gagi je stariji od mene mesec dana, a Đole jeste bio autoritet. Stalno nas je terao da se takmičimo. Jednom nam je rekao: "Hajde da vidimo, od vas dvojice ko bolje igra, vodim ga na more". Mi se ubijemo od đuskanja, bacamo se po sobi ili nam da bokserske rukavice i ko pobedi, ide na more. Poubijamo se Gagi i ja, padamo u nesvest, a on na kraju kaže: "Pakujte kofere, idete obojica". Njemu je bilo važno da nam da podstrek da se potrudimo.
Mogao si da kreneš pogrešnim putem da nije bilo Đoleta, pa su devedesete i u tom smislu značajne za tebe. - Krenuo sam lošim putem, kao dete razvedenih roditelja. Završio sam s druge strane zakona dva puta, dok se Đole nije pojavio i rekao mi: "Ti ne pripadaš tom svetu, moraš da se vratiš normalnom putu i plešeš, da snimiš neku pesmu". Ja sam to poslušao i on je zaslužan što sam povukao ručnu i vratio se u normalu.
Kako pamtiš to vreme kad je reč o devojkama? - Bilo je prirodnije, devojke su bile drugačije. Nisi mogao tek tako da smuvaš koju hoćeš devojku, a morao si da se pokažeš kao dobar denser da bi smuvao neku ribu. Kako da ne žalim za tim vremenom. To mi je bilo top vreme!
Kome su se devojke najviše nabacivale? - Pa meni (smeh). Đole je bio šmeker, ja sam ipak bio klinac, oko njega su se stalno vrtele žene. Bio je šef grupe i Đole mi je bio idol. Težio sam ka tome i uvek mi je u podsvesti bilo da budem kao on. Onda sam i ja išao na tu priču, otvarao škole, klinke su se ložile, dolazile i odlazile i svako je bio u svom šmek fazonu da bi te ribe startovao.
Ko je bio glavni za pare? - Đole, naravno. On je bio kasa. Mi nismo razmišljali tad o parama, samo o plesu. Što smo bili stariji, imali smo veću potrebu za novcem.
Da li vam je Đole davao džeparac ili ste imali honorare? - Džeparac, naravno, ali nam je davao kako god. Imali su svi i procenat od nastupa.
Da li si više zarađivao kao Đogani fantastiko ili kao Baki B3? - Više sam zarađivao samostalno. U grupi Đogani nas je bilo desetoro, iako je tad budžet bio okej, ali imali smo džeparac od 20 do 50 maraka, u zavisnosti od toga koliko je ko u grupi. Kad sam shvatio da mogu sam i da igram i da pevam, kao i Gagi, osamostalio sam se.
NE PROPUSTITE
Kurir.rs, Nevena Mijušković/ Foto: Printscreen
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
