Zasijala je čim se pojavila, sija i danas, kako pevanjem tako i glumom, koja je njena velika strast. Svuda stiže, a nadamo se da ćemo je uskoro gledati u jednoj seriji.
Nema mnogo pevačica koje tako osvetle scenu kada se pojave, a jedna od njih je Tijana Dapčević. Multitalentovana, obrazovana, temperamentna, spontana i raspoložena u svakoj prilici, kaže da je rođena za scenu. Njene pesme su i dalje veoma slušane, a mnogi je obožavaju ne samo zbog vrhunskog glasa već i zbog potencijala sjajnog šoumena.
Violončelistkinja, pevačica pop muzike, glumica, imitatorka, pa i plesačica, humanitarka, vodite dečju školu pevanja... Da li je dobro biti tako svestran? - Meni jeste (smeh). Pruža mi priliku da radim sve ono što volim. Kad malo bolje razmisliš - sve što radim povezano je sa scenom i muzikom. I pevanje i gluma, sviranje, voditeljstvo... sve je to deo scene i deo mene, jer se ja na sceni osećam kao kod kuće.
Kada ste se prvi put pojavili u Srbiji početkom dvehiljaditih, bili ste veliko osveženje - šarm, duhovitost, iskrenost, uz izuzetan vokal. Šta vam je donela popularnost? - Što bi rekao Rambo Amadeus: "Otkako sam došao do slave i para, puštaju me preko reda da kupim cigara" ... Između ostalog, zahvaljujući ovom poslu upoznala sam mnogo ljudi, od kojih su neki bili samo u prolazu, neki ni tako, ali bilo je i onih koje sam upoznala preko posla i ostali smo prijatelji za ceo život. Ovaj posao ti donosi popularnost, a sama popularnost donosi da ti ljudi kažu da si lepši uživo nego na kameri (smeh).
U TEM SOMBORU
Rođeni ste u porodici u kojoj se svi bave muzikom. Kako je izgledalo detinjstvo u Skoplju? - Moje detinjstvo je bilo podeljeno na Skoplje, Crvenku, Sombor, Sarajevo, Dubrovnik... Svaki raspust sam provodila najčešće u Somboru i Crvenki, a tokom školske godine smo vreme provodili ispred zgrade u Skoplju, u našem kvartu, i nismo ulazili u kuću dok ne čuješ s prozora majku kako zove na večeru. Mali milion igara je tu bilo, svakakvih ideja i načina da se ispuni vreme, ali zato uvek kažem da sam imala baš bezbrižno detinjstvo, čemu su, naravno, najviše doprineli roditelji, s kojima je sve oduvek muzika. Muzika je uvek bila u kući, uvek je bio neko tu, uvek se sviralo i pevalo... Celo detinjstvo mi je bilo muzika.
Šta vam je, kada ste došli u Beograd, bilo najteže? I da li postoje ljudi koji su vam pružili ruku? - Cela priča s mojim dolaskom je počela nakon što mi je Dejan Milićević u Skoplju pružio ruku i ponudio saradnju, nakon čega je kasnije i nastao plan da dođem u Beograd. Međutim, pre toga sam otišla u Sombor da se vidim s bratom, koji inače živi u Melburnu. Tamo sam upoznala Milana i pošto smo odmah znali da se više nećemo razdvajati - zajedno smo došli u Beograd i sve je ostalo istorija. Otkad mi je on pružio ruku, nisam sama ni u čemu, kroz sve prolazimo zajedno.
Veliki talenti često su na meti osrednjih. Je li bilo onih koji su hteli da vas sapletu? - Nisam imala takva iskustva. Trudim se da gledam sebe i svoju avliju, ne bavim se tuđim životima, nego se maksimalno predajem svemu što radim i ne ostavljam prostora za tako nešto. Verujem da za svakoga ima mesta pod suncem i da svako treba da radi svoj posao onako kako misli da je najbolje i sigurno će naći svoju publiku.
LAZANJE UMESTO TORTE
Koliko je brak s Milanom promenio vaš život? Nema šta da ga menja. Ja sam se rodila kad sam njega upoznala (smeh).
Šta mislite o sebi kao majci? Eto, imate sina jedinca, jedanaestogodišnjeg Vuka. Jeste li ga razmazili? - Kao i svi roditelji, i Milan i ja se trudimo da budemo najbolji roditelji svom detetu, a to će moći da oceni samo on jednog dana. Maksimalno smo mu posvećeni, razgovaramo o svemu i od nas će uvek imati podršku i oslonac u životu. Najvažnije nam je da je zdrav i srećan, da bude dobar čovek pre svega i da jednog dana radi ono što voli i što ga ispunjava.
Šta najradije kuvate? - Najčešće pravim palačinke, jer ih Vuk obožava, tako da sam poznata i kao najbolja palačinkopravilica. Vrlo često spremam i grčki pasticio, u krugu familije poznat i kao "Tijanine lazanje", koje mi je čak drugarica tražila da joj napravim umesto torte za rođendan.
Veoma otvoreno ste objasnili kako ste svoju liniju doveli do savršenstva. Šta ljudima treba da bude motiv da bi dobro izgledali? - Odluka. Stvarno moraš da odlučiš da želiš da promeniš nešto kod sebe, jer ćeš samo tako naći motivaciju za dalje. Liposukcijska ishrana nije samo "neka dijeta" koju malo koristiš i smršaš magijom, nego je u pitanju kompletan način ishrane koji pomaže da se promene loše navike i, ono što nam je svima bitno - brzo donosi rezultate. Na taj način motivacija više nije ni problem, jer se ljudi uvere da to stvarno ima efekta i zadovoljni su.
GLUMA KAO VELIKA STRAST
Kakvim načinom života živite? Koliko pratite trendove, ili ne pratite, živite li brzo, lagano, liberalno, tradicionalno...? Verujem da trenutno niko ne može da živi lagano. Svi smo uvek u nekoj trci s obavezama, ali trudimo se da to izbalansiramo tako što se dobro organizujemo. Ne može da se desi nijedan dan u kom nismo izdvojili vreme samo za nas, bez poslovnih obaveza i telefona, nego ga provodimo kod kuće, uz film i kokice ili sa prijateljima, u pozorištu, bioskopu...
Izlazite li, pratite li kulturna dešavanja? - Naravno, nešto mi spada u opis posla, a nešto biram sama, kao što su pozorišne predstave, bioskop, muzej, koncerti... Sve u zavisnosti od raspoloženja.
Koju muziku slušate i kako vam se dopada aktuelna domaća muzička scena? - Za mene muzika nikad nije bila samo jedan žanr, tako da slušam sve što mi se dopadne. Najviše mi leže Sting, Piter Gejbrijel, Robi Vilijams, ali dan ne mogu da zamislim ni bez klasične muzike, za koju oduvek tvrdim da je lek. Što se tiče naše aktuelne scene, ako mislite na "autotunjave" pesme - ne bih dodavala ništa više, a nema ni potrebe. Rekla sam već da svako svoj posao radi onako kako misli da je najbolje. Tako i treba da bude, ima mesta za sve i svako će naći svoju publiku.
Pošto ste aktivni kao glumica, postoji li uloga o kojoj ste sanjali? - Gluma je moja velika strast. Celog života sam u društvu glumaca, veliki sam filmofil i otkad sam se i sama našla u predstavi - otvorio mi se potpuno novi svet u kom ne moram ni da biram šta ću da budem, sve mi je zanimljivo i uživam maksimalno u svakoj ulozi koju sam dosad igrala. Ostao mi je još samo Oskar, ali ima vremena, doći ćemo i do njega... (smeh)
Kad ste neraspoloženi ili tužni, na koji način odagnate crne oblake? - Uz porodicu i prijatelje. Kad si sa ljudima koje voliš - ne zanimaju te ni vreme, ni oblaci.
U ULOZI NEMICE U Makedoniji snimate TV seriju "Prespav". Dok ne dođe u Srbiju, kakav lik igrate? - Da, upravo smo završili snimanje četvrte sezone serije "Prespav" i emitovanje počinje 18. decembra na makedonskoj televiziji. Radnja se odigrava u pansionu "Prespav", koji je naziv dobio po jezeru Prespa, na kom se nalazi, a "prespav" takođe na makedonskom znači "prespavao sam", tako da je to mala igra rečima i otud taj naziv. Ja igram ulogu Ule, stroge i oštre Nemice, koja pokušava da održi neki red u vođenju pansiona, ali joj to baš i ne polazi uvek za rukom... Nadam se da će u nekom narednom periodu ugledati svetlost ekrana i u Srbiji, jer sam ubeđena će se dopasti ljudima. Smeh i opuštanje su zagarantovani.
(Ljilja Jorgovanović, Foto: Marina Lopičić)
NE PROPUSTITE
