I pre nego što je stao na scenu pred mikrofon, Stefan Živojinović bio je poznat zahvaljujući slavi svojih roditelja Lepe Brene i Bobe Živojinovića. Iako mu se sve u životu posložilo tako da mu popularnost u neku ruku bude suđena, on ostavlja utisak veoma skromnog momka koji istinski sam želi da se bori za svoje mesto pod zvezdanim nebom. Dok razmišlja o novim pesmama na kojima trenutno radi u studiju, Stefan u intervjuu za Kurir Stars otkriva neke detalje iz svoje intime.
S obzirom na to da si često u studiju, da li je album u pripremi?
- Imam nekoliko pesama za koje sam zainteresovan i uskoro ću snimiti bar jednu. Radim na tome, ali ne želim mnogo da obećavam i pričam unapred jer uvek ispadne drugačije.
Hoćeš li album objaviti za „Grand“, s obzirom na to da više nije u vašem vlasništvu?
- Neće biti skoro gotov, pa i ne razmišljam o izdavaču.
Razmišljaš li možda o sopstvenoj produkciji?
- Volim da pevam i najviše uživam u nastupima i kontaktu s publikom. Pored muzike, imam dosta ideja za neke poslove u budućnosti, ali produkcija nije jedna od njih.
Koji su to poslovi?
- Sport i muziku najviše volim. Kao mlađi trenirao sam tenis i ostvario sam svoje ciljeve u njemu. Muzika me ispunjava i zaista bih voleo njome da se bavim i u budućnosti.
Devojke te saleću na nastupima. Kako se i da li se uopšte braniš?
- Ne branim se, jer zaista nema potrebe. Dosad nisam imao nijednu neprijatnu situaciju, devojke prilaze da se slikaju, popričaju i deo su jednog lepog iskustva.
Startuje li te neka koleginica?
- Sa svima imam prijateljski odnos i u poslednje vreme nisam primetio da me neka gleda drugačije.
Sumnjaš li nekada da ti je neka devojka prišla zato što si Brenin i Bobin sin?
- Sigurno je da su mi neke prilazile zato što imam poznate roditelje, ali sam naučio da prepoznam takve. Bez obzira na to da li je reč o devojci ili nekome ko se druži sa mnom, umem da uvidim da li je to zbog neke koristi ili isključivo zbog mene.
S kim više pričaš o devojkama, s mamom ili tatom?
- Oni se ne mešaju u moj izbor devojaka i uvek me podržavaju. Kroz njihov primer naučio sam šta su prave vrednosti u životu i čemu treba da težim i toga se i pridržavam.
Otac ti se oženio pevačicom, brat takođe. Hoćeš li i ti u kuću dovesti koleginicu?
- Nije mi bitno kojim će se poslom baviti moja žena. Važno mi je da jedno drugom odgovaramo, da se razumemo i podržavamo, a profesija je sekundarna stvar.
Brena je u novogodišnjem Kuriru rekla da ne bi volela da se oženiš pre tridesete. Jesi li joj nešto odgovorio na to i da li ćeš je možda poslušati?
- Mnogo pre nje sam rekao da ne želim da mi roditelji kupuju pelene za dete i da mi je sada prioritet da se poslovno ostvarim, a zatim da osnujem porodicu. To je taman tu negde do tridesete.
Šta te je inače majka savetovala kada si krenuo u estradne vode?
- Objasnila mi je kako taj svet funkcioniše i podržala me je da se bavim pevanjem. Nije se previše mešala u moju karijeru, već me je pustila da ja donosim sam odluke o pesmama, spotovima, pa i ljudima s kojima sarađujem.
Živeo si u Americi i tamo se školovao. Da li u tvom slučaju važi deviza svuda pođi, svojoj kući dođi?
- Rodio sam se u Americi, pa odrastao u Srbiji, a zatim ponovo živeo preko okeana, tako da je sada pitanje gde je meni kuća. Šalu na stranu, volim i Srbiju i Ameriku i najviše bih voleo kada bih pola godine mogao da budem u jednoj zemlji, a drugu polovinu u drugoj. Ali to je trenutno, zbog posla kojim se bavim, neizvodljivo. Svakako, kada ugrabim nekoliko slobodnih dana, otputujem u Ameriku kako bih posetio prijatelje.
Da li je Amerika zaista obećana zemlja?
- Gde god da ste, ako ste vredni i želite da radite, svuda imate iste mogućnosti. Sve zavisi od vas i toga gde ste srećni.
Koliko te starije kolege gledaju kroz karijere tvojih roditelja? Imaš li s nekim poseban odnos?
- Najčešće viđam mamine bliske prijatelje Sanju Đorđević, Anu Bekutu, Sašu Matića... S njima se i družim i često mi daju dobre i konstruktivne savete koje mogu da primenim.
Ko je malenom Aleksandru brižniji stric, ti ili Viktor?
- Svi u porodici obožavamo Aleksandra i potpuno smo mu posvećeni kada smo s njim. To je negde i normalno, jer je najmlađi i najslađi.
Jesi li mu spremio poklon za prvi rođendan?
- Sve je spremno.
Kurir.rs/ Jelena Stuparušić Foto: Nemanja Novaković, Damir Dervišagić
