I tokom vanrednog stanja Slađana Tomašević svakoga dana ide na posao kako bi gledaocima RTS prezentovala informacije. Urednica „Beogradske hronike“ za Kurir kaže da se pridržava svih propisanih mera i trudi da na malim ekranima deluje mirno i staloženo, mada je zabrinuta za druga koji se bori za život.
- Kada na sve ovo imate još i tu nesreću da vam se drug, koji je mlad, sportski tip i divan čovek, nađe na respiratoru i bori se za život, shvatite da život nije fer i da morate da budete disciplinovani! Zaista niko nije pošteđen i stvarno morate da uradite baš sve što je do vas. Tako štitite i sebe i druge!
Smatrate li da je najteže boriti se s nevidljivim neprijateljem?
- Mislim da jeste! Dok se sve dešavalo samo u Vuhanu i delovalo nekako daleko i nestvarno, u „Beogradskoj hronici“ sam s gostima lekarima mnogo pričala o koroni. Svi su bili iskreni i govorili da je ovaj virus velika nepoznanica i da govore na osnovu iskustava svojih kolega iz Kine, ali da ima nedoumica. Priroda nam je pokazala da je čudo, da smo svi isti na planeti i da moramo da stanemo i poslušamo! Mi imamo sjajne lekare i medicinare, imam apsolutno poverenje u sve mere koje preduzimaju i zaista im se divim, oni su naši heroji! Pa zamislite kako izgleda kada smenu morate da provedete u onom zaštitnom odelu, borite se za život ljudi, a treba da mislite i na svoju porodicu ...
Da li je teško raditi emisiju u ovim uslovima?
- Utiče, naravno. Dnevni izveštaji, nove mere koje se uvode, izmene. Na sreću, „Beogradsku hroniku“ radi sjajna i dobro uigrana ekipa. Mi smo smernica i uputstvo građanima. Pozovu nas, mi lakše i brže dođemo do odgovora i rešavamo njihove dileme i probleme.
Šta vam gledaoci koji vas sretnu na ulici zameraju ili traže od vas?
- Sada me slabo sreću (smeh). Ali generalno su to divni ljudi koji imaju potrebu da popričaju, iznesu neki svoj problem, zamole da im se nešto pomogne, a dobronamerne kritike i sugestije, ako ih ima, rado prihvatam. Što se onih drugih tiče, samo mogu da kažem - niko nije savršen, pa ni ja, naravno! Obećavam, trudiću se da budem bolja, radim na sebi svakodnevno.
Nedavno ste uslikani sa novim izabranikom, da li će uskoro da se čuju svadbena zvona?
- Složićete se, nije sada vreme da pričamo o tome. Kada sve ovo prođe, zovite da pričamo o tim lepim temama. Ali nije baš sve stalo - ljubav, porodica, proleće, sunce, prijateljstva, empatija, solidarnost... Sve ostalo može da sačeka!
Kakvi su vam planovi posle vanrednog stanja, šta ćete uraditi prvog jutra kada sve prestane?
- Sešću u kola i otići da vidim mamu i tatu, koji su otišli u Dragačevo nekoliko dana pre nego što je sve krenulo i trebalo je da se vrate za tri-ćetiri dana. Korona je promenila plan i sestra i ja smo se dogovorile s njima da ostanu tamo, da je tako najbolje, i za njih i za nas! Mi svi imamo radnu obavezu i najvažnije nam je da ih zaštitimo. Prošlo je više od mesec dana i zato se nadam i verujem - to će biti brzo! Sedeću u dvorištu, slušati ptice i tišinu i isključiću mobilni telefon...
Kurir.rs/Ljiljana Stanišić/Foto: Vladimir Šporčić
NE PROPUSTITE
