Dobrivoje Topalović preminuo je pre dva dana u 76. godini, a ekipa Kurira obišla je njegovo rodno i voljeno mesto Preljine kod Čačka.
U ovoj varošici ne postoji čovek koji nije znao legendarnog pevača, kao ni taj koji bi mogao da kaže nešto što bi bacilo senku na njegovu ličnost i karijeru. U razgovoru s meštanima Preljine, njegovim prijateljima iz školske klupe, drugovima s kojima je igrao šah i domine, shvatili smo da je više bio voljen zbog svoje dobrote, nego zbog pevačke karijere. Obožavao je svoje rodno mesto, pa mu je poslednja želja bila, kada se teško razboleo od karcinoma, da tu večno počiva.
- Dobrivoje je uvek iz Beograda dolazio u maju. Tada bi ostao nekoliko dana da pripremi dolazak i sredi kuću za ženu Mirjanu i ćerku Jelenu. Tu je provodio dane igrajuću šah i domine i družeći se sa mašetanima - rekao je Miloš Trifunović.
Pokazao nam je gde se nalazi omiljena kafana u kojoj je Dobrivoje sedeo sa društvom i uživao.
- U kafani "Bife" igrao je domine i čašćavao prijatelje. Nikada se nije ponašao kao da je iznad njih. Bio je običan - nastavlja Trifunović.
- Mnoge ture piće sam dočekao s njim. Bio je izuzetan čovek. Cela Preljina je u žalosti - potvrdio nam je Miloš vidno tužan, a zatim otkrio da je mnoge zadužio zbog svoje nesebičnosti da pomogne kome god.
- Jednom je insistirao da se pomogne lokalnom fudbalskom klubu, pa je organizovao humanitarni koncert. Tada je Radiša Urošević došao da mu pomogne. To je čovek koji nikad nije isticao da je zvezda. Dešavalo se da sedimo u kafani kada ide njegova pesma i svi pogledaju u njega, a on pogleda u njih i kaže "ko je ovaj čovek, ja ga ne znam". Kao da mu je bilo neprijatno. Odlikovala ga je skromnost - prisetio se Topalovićev poznanik.
Svi u Preljini znaju da je pevač bio emotivno vezan za majku, kojoj je tokom karijere posvetio dobar deo pesama. Takođe, svima je poznato da bez svoje Mirjane i Jelene, kao i unuka Radovana nije mogao da zamisli život. Poštovao je kolege sa estrade, ali nije previše cenio one koji su prodali svoju privatnost, jer njemu novac nije bio bitan.
- Prisustvovali smo mnogo puta kada je odbijao milionske poslove. Želeo je svoj život i svoj mir i da bude deo Preljine, koja je sada u žalosti - zaključuje Trifunović.
U centru varošice susreli smo se slučajno i sa školskim drugom Topalka, koji je stigao iz Novog Sada da bi se raspitao kada je sahrana.
Nije želeo da kaže svoje ime. Pred kraj razgovora, počeo je da plače za svojim starim drugom.
- Odrasli smo zajedno, išli smo i u školu. U životu nisam upoznao boljeg i većeg čoveka od njega. Prizemljen, a toliko veliki - rekao je kratko, a zatim su ga suze sprečile da nastavi razgovor.
Porodica nije želela da snimimo kuću, jer se u dvorištu već okupio veliki broj poznanika koji su došli da isprate Topalovića i izjave saučešće.
Kurir.rs/ D. Č.- N. M./ Foto: Printscreen RTS
NE PROPUSTITE
