Željko Šašić raskinuo je sa 17 godina mlađom Katarinom Lazić, ali kaže da mu je, i pored te promene, trenutno emotivno dobro.
U intervjuu za Kurir Stars pevač je otkrio da bi voleo da ponovo postane tata ukoliko naiđe na pravu partnerku, ali da je svestan i da bi uskoro mogao da postane deda. Govorio je o vezi svoje ćerke Sofije Šašić sa fudbalerom Nemanjom Radonjićem i da mu se ne žuri sa objavljivanjem knjige o skandalima s kojima je bio suočen nakon što je njegova bivša žena Sonja uplovila u vezu sa Acom Lukasom, za kojeg se posle udala, rodila mu ćerku, pa se razvela. Razgovor smo započeli o aktuelnoj temi - koronavirusu.
Da li si se vratio nastupima nakon vanrednog stanja? Kakva je situacija na terenu? - Bile su velike gužve u klubovima i ljudi su nekako baš srećni što je posle karantina došlo vreme da mogu opet da se opuste. Ono što je bilo simpatično jeste da ove mlađe generacije, koje su dobile pomoć države od 100 evra, široko i lepo su to proslavile (smeh).
Da li se plašiš koronavirusa, neke tvoje kolege su zaražene? - Otvoreni su prostori gde nastupam, razmišljao sam o tome, ali i nisam bio u kontaktu s nekim da bi bilo razloga za paniku. Koliko ja vidim, mnogi ljudi koje poznajem su se razboleli. Ja se ne plašim, držim do higijene i do podizanja imuniteta.
Treniraš košarku sa ozbiljnom ekipom, kako ti ide? - To mi je neki vid pražnjenja. Uvek mi je to bilo preko potrebno. Znao sam i da otkazujem neke stvari ako se poklapaju sa terminom za košarku, jer sve može da sačeka tih sat i po.
Najavio si prošle godine da ćeš da se ženiš. Gde je zapelo? - To sam se šalio. Nema ništa od toga.
Jesi li još sa Katarinom u vezi? - Sad sam slobodan.
Da li ti fali neka ozbiljna veza? - Nema šta da mi fali. Trenutno mi je dobro ovako. Nisam ni pre voleo da pričam o tome, nisam se nešto ni slikao u vreme kad sam bio oženjen. To mi je suviše intimno.
Ali si na kraju došao u žižu javnosti zbog razvoda sa Sonjom. - Veruj mi da ja to nisam hteo. Meni je to bilo nametnuto da sam morao da se branim, a nisam to preterano ni radio koliko sam mogao. Kad sam shvatio da to sve ide van kontrole, rekao sam: "Nema problema, idem ja sad da pišem knjigu." Ne samo o tome, nego i o drugim stvarima koje su se desile.
Jesi li počeo da pišeš? - Počeo sam odavno, ali nemam nikakav rok, tako da sam rasterećen. Jesi li se osećao isprovociranim, pa si zbog toga morao da se braniš? - Naravno da jesam, koliko god da istolerišete neke lažne informacije, posle toga dođe do toga da morate da kažete nešto. Ne valja ni kad se ćuti.
Lukas nikad nije propuštao priliku da ti odgovori kad nešto kažeš. Kako to komentarišeš? - Komentar je - hvala bogu da je to prošlo. Prilično sam već i zaboravio to, a u međuvremenu su se izdešavale neke druge stvari.
Koje? - Pa izašao sam prvo iz braka, pa sam posle izašao iz vanbračne zajednice. Jedino što se u drugoj varijanti nisam svađao, pa smo Katarina i ja i dan-danas dobri. A što se tiče ovog prvog, to svi znate.
Jesu li se smirile strasti, da li sa Sonjom sad komuniciraš? - Jesu, a mislim da nemamo razloga da komuniciramo. Ako smo ranije imali razloga da to radimo zbog zajedničkog deteta, sad je Sofija dovoljno odrasla.
Jesi li se pokajao što si trošio energiju na bivšu ženu i Lukasa? - Nisam, to je sve išlo spontano. Oni su to zakuvali, oni su to želeli da se zna i svašta nešto, a onda su mene svi živi napali.
S kim se družiš sa estrade? - Sa estrade se ni sa kim posebno ne družim, ali sam sa svima u korektnim odnosima. Gradsko sam dete, rođen sam u Zemunu i imam svoja stara prijateljstva, koja negujem.
Ćerka još nije za udaju: Sofija je mlada, ne razmišljam o Nemanji kao zetu
Tvoja ćerka je u vezi sa Nemanjom Radonjićem. Da li bi mogao da prođe kao budući zet? - Suviše su mladi da bih o tome tako razmišljao. Sofija, ako hoće da priča - priča. Trenutno nešto neće ništa da priča i ima neku svoju strategiju i životnu i medijsku, na koju ja mogu da utičem koliko mislim da treba. Možda ona misli da ne treba zato što ima 20 godina i misli da je velika. Moja otežavajuća okolnost jeste to što ja ne živim s njom i što nije mogla da uspostavi moj sistem vrednosti. Ali nisam ja jedini koji se razveo.
Možeš li da kažeš da sa estrade nemaš nijednog bliskog prijatelja, ali da imaš jednog neprijatelja? - Nisam o tome razmišljao. Ko zna koliko neprijatelja imam, možda neki imaju pogrešnu sliku o meni, pa sam im antipatičan. Ali, to me ne tangira. Stojim i dalje iza svih svojih postupaka i reči. Potpuno sam suveren po tom pitanju i uopšte me ne zanima kome sam ja simpatičan ili ne. Ja nikome nisam neprijatelj.
Da li bi voleo da se ponovo oženiš i dobiješ još dece? - Ne planiram ništa. Ako se desi, desiće se. Još mi nije kasno za decu, ali ni deca se ne prave tek tako.
Ti bi za koju godinu mogao da postaneš i deda? - Naravno. Ništa to meni neće izmeniti, ja imam sestričine koje volim kao svoje dete i njihovoj deci sam već deda. Najstarija ima dvoje dece, tako da sam ja već dvostruki deda. Kad se moja Irena porodila, bio sam uzbuđen, zaplakao sam kada sam se setio da sam bio srednjoškolac kada se ona rodila i jurio sam kući da bih je ja presvlačio. I mlađa sestričina, koja je ista ja, uskoro će da se porodi u Dubaiju. Možda ako budem bio pradeda, e to će onda da se slavi.
Da li muškarci plaču često? - Imao sam dosta emotivnih momenata u poslednjih nekoliko godina. Otac mi je umro pre dve i po, kad god odem na groblje, a i pre, kad sam ga vodio po operacijama, slamalo me je. I majka mi nije bila dobro, ali je sada kao grom. Desi se i da bude srećan razlog, pa da čovek zaplače i tad. Čini mi se da sam previše emotivan.
Kurir/ Nevena Mijušković, Foto: Damir Dervišagić
NE PROPUSTITE
