Prema podacima do kojih su došli istraživači jedne svetske studija, čak 75 odsto uspešnih i bogatih ljudi imalo je teško ili traumatično detinjstvo. To ne znači nužno da su ih užasna iskustva iz mladosti načinila boljim ljudima, već, kako su objasnili naučnici, poenta je u tome da rane životne borbe vode do ekstremne otpornosti koje čoveka u kasnijem razdoblju mogu da odvedu do velikih dostignuća. I na našoj estradnoj sceni mnogo je takvih primera.
Zorica Brunclik Četvoro dece jelo jedno jaje
Možda je najupečatljiviji primer za ovu priču Zorica Brunclik. - Živeli smo u najvećoj bedi jer je majka imala jadnu platu. Pošto su se moji roditelji rano rastali, mama je živela u Smederevu, otac u Beogradu, a ja sam rasla okružena siromaštvom, ali i bogatstvom. Otac me je odvodio i ostavljao po nekoliko meseci kod svoje prebogate familije samo da bi mami napakostio. Kod njegovih sam živela kao bubreg u loju. Posle određenog vremena mama bi dolazila po mene da me vrati kući, a ja sam je tada najviše mrzela jer me vraćala u siromaštvo - rekla je Zorica svojevremeno i dodala da je njih četvoro dece delilo jaje na četiri dela.
Zlata Petrović Majka kockarka i prisilna udaja
Zlatina pokojna majka bila je strastveni kockar, ali to nije bio jedini Zlatin problem. Nju je majka udala u 16. godini, o čemu je pevačica govorila za medije: - Oni su napravili dogovor, a da ja nisam ni videla momka. Nedelju dana pre toga su mi javili da će biti svadbe, a ja nemam pojma ko je dečko. Nisam ga zavolela. Onda sam zatrudnela i samo sam plakala i molila majku da me vrati kući. Tada sam odlučila da pobegnem kod tetke u Beograd da se spasem muka. Niko nije želeo da prihvati to da jedna devojka od 17 godina abortira i našao se jedan čovek koji je to uradio na svoju ruku. Dva sata posle abortusa sam otišla da pevam, imala sam na sebi maksi haljinu i kako pevam, kreće da mi teče mleko iz grudi, dve crte su se ocrtale od grudi nadole, kao pruge.
Džej Ramadanovski Razvod, dom, šibica, ulica
Život Džeja Ramadanovskog u početku je bio idiličan. Njegov otac Mazlam je bio obućar, a majka Barija je radila u komunalnom preduzeću "Zelenilo", imao je dosta braće i sestara. Kada je krenuo u školu, bio je odličan đak, a onda se sve preokrenulo. Otac mu je otišao u Austriju i tada se razveo od majke, što je očigledno uticalo na Džeja da postane problematičan. Ponavljao je razred, pa je počeo da beži od kuće i da dane provodi na ulici, gde je počeo da se bavi šibicarenjem i džeparenjem. Tako je bilo sve dok ga socijalna služba nije poslala na "prevaspitavanje" u dom za maloletnike. Najduže je ostao u domu "Vasa Stajić" na Voždovcu, čiji je štićenik bio skoro devet godina. Tu je završio autolakirerski zanat. Po povratku iz vojske vratio se na ulicu. Nastavio je da džepari i prodaje garderobu, ali je i pevao u jednom klubu. Tako je jednog dana 1987. njegov prijatelj rekao Marini Tucaković i Aleksandru Raduloviću Futi da postoji jedan Džej koji lepo peva. Oni su hteli da ga čuju i ostatak priče je dobro poznat.
Vesna Zmijanac Rasla uz baku, tugovala za majkom
Koliko se mučila od rođenja pa sve dok nije postala slavna, Vesna Zmijanac opisala je u knjizi "Kad zamirišu jorgovani.. Pokušaj autobiografije". - Posle razvoda roditelja ja sam pripala majci Kovini. Ona se kasnije preudala, ali taj njen brak je trajao kratko, negde oko dve godine. Rasla sam uz baku i braću i sestre, a sa nestrpljenjem očekivala vikend ili dane praznika, jer sam znala da će tada moja majka doći kući, da ću s njom i uz nju leći i da će čak i kada se probudim ona biti tu.
Seka Aleksić Razvod roditelja, pa izbeglištvo
I Sekino detinjstvo obeležile su dve nesreće - razvod roditelja i bekstvo zbog rata. - Pre nego što smo izbegli iz Bosne, mama i tata su se razveli i za mene je to bilo jako teško. Odrasla sam preko noći. Brat i ja smo pripali mami. Tata je bio pažljiv prema bratu i meni, ali je mnogo pio i u tom stanju pravio dosta neprijatnosti u kući, zbog toga su se i razveli. Model uzornog oca pružio mi je očuh Milan. Te 1992. izbegli smo prvo u Banju Koviljaču. Godinu dana kasnije selimo se u Lipolist kod Šapca. Živeli smo godinama u sobi koju nam je škola dala na korišćenje, spavali smo na strunjačama. Nismo imali ni šporet, komšije su znale da nešto skuvaju i donesu, a znali smo i po sedam dana da jedemo samo pasulj. Posle smo na poklon dobili šporet i bili smo mnogo srećni zbog toga - rekla je Seka pre nekoliko godina.
Kurir.rs / Ivan Ercegovčević / foto: Damir Dervišagić
NE PROPUSTITE
