Slobodan Bobi Stojadinović bio je Šabanov kum i njegova desna ruka. Sada je, nakon dve godine, ispričao šta se dogodilo tog kobnog dana.
- Stigli smo u Dizeldorf oko 5 popodne. Vozio nas je jedna prijatelj, imao je dobar automobil. Sedeli smo pozadi i pričali šaljve teme. Poslednjih dana je bio tužan, nije bio on, kao da ga je nešto mučilo. Pričao je o pokojnom Sinanu i o vremenu kako je Sinan provodio dok nije nastradao, rekao je za Sinana da neće dugo, a tako je rekao i za sebe - počeo je priču Šabanov kum.
Poslednji nastupo Šaban je započeo pesmom ''Odlaziš odlaziš'', nesluteći šta ga čeka kroz par sati.
- Legli smo da spavamo, nismo spavali ni sat vremena, a on je već ustao i požurivao me. Krenuli smo, zaspao sam u autu, a trenutak buđenja ne mogu da vam opišem, padam, plivam , letim, pojavljuje se svetlost, kao da sanjam... Kada sam video njega pored, i čuo te uzdahe nikada ne mogu zaboraviti, i danas čujem onaj njegov teški uzdah - priča Bobi.
- U bolnicu su me smestili, nazvala me Gordana, smogao sam snage da joj se javim, rekla je: ''Slobo pa gde ste šta je s vama?'', rekao sam joj gde smo, ona me zove i plače na sav glas: ''Nema tvog brata, nema Šaleta mog!'' - dodaje Bobi.
- Kada je bila godišnjica pojavio sam se na groblju tačno u 15 do 7, jer sam hteo da budem sam uz njega i popričam sa njim. Plašim se da bilo koga vidim, decu, Gordanu... ja sve njih volim, ali nemam snage da pričam sa njima, ne znam kako bih se ponašao. Kada sam pričao sa Gordanom, plakala je tri sata i rekla mi: ''Kao da sam svog Šabana videla.'' - kaže Slobodan u emisiji "Premijera Vikend specijal".
Kurir.rs/M.M.
BONUS VIDEO:
NE PROPUSTITE
