Pevačica Milica Pavlović proslavila je 30. rođendan, a sada priznaje da do 10. godine nije ni bila svesna rođendana i šta se dešava, te da je imala bezbrižno detinjstvo.
- Kasnije u dvadesetim ostvarila sam sve ono o čemu sam maštala, a to je da budem muzička zvezda, da uživam poštovanje, da ima fenomenalnu razmenu energije sa publikom. Megaloman sam i imam velike želje uvek. Evo, pustite me da krenem da ih ostvarujem, pa ćemo pričati šta je to što sam poželela u tridesetim- kaže kroz osmeh Milica Pavlović o želji koju je zamislila dok je duvala svećice sa torte.
Šta bi tridesetogodišnja Milica Pavlović rekla onoj dvadesetogodišnjoj?
- Zaista joj ništa ne bih rekla, jer sve što sam u životu uradila, bilo da je to loše ili dobro na kraju se pokazalo kao dobro. Jer čak i ona negativna iskustva umem da pretočim u pozitivna. Izvučem pouku. Nisu nam za džabe govorili stariji od nas da morate sami da udarite glavom u zid da ne pravite iste greške. A i ti pogrešni ljudi koji su ušli u vaš život, ako kasnije nisu deo njega, trebalo je da odu, da biste prepoznali one prave ljude.
Koja je bila vaša najveća greška na kojoj ste naučili lekciju?
- Nisam pravila velike greške. Dete sam iz patrijahalne porodice. Mene su vaspitali Vladimir i Rada, dvoje divnih ljudi iz te treće generacije. Moj deda je govorio: ”Ti si nama treće dete i produžila si nam život“, a ja sam znala da ne smem da ih obrukam. Znala sam da živim u manjoj sredini i da moram da budem primer toga da ako dete odrasta sa bakom i dekom ne znači da će biti propalitet, loša osoba, zato što nema roditeljsku podršku. Da se razumemo, imala sam očevu podršku. Ali otac je dolazio kada je mogao. On radi u inostrastvu i borio se za opstanak porodice i da sve finasijski bude kako treba. Ali baka i deka su se pozabavili tim temeljem moje ličnosti i nadograđivali sve to kasnije. Znala sam da su najponosniji kada izađu na ulicu i komšije im kažu: “Vaša Milica je sjajna”. I taj njihov osmeh i pogled kada mene vide, je bio dovoljan, da nije smela nijedna greška da se desi koja bi mogla da ukalja taj čist pogled njihov usmeren ka meni.
U kakvim ste odnosima danas sa svojim ocem, pošto ga ne spominjete često u medijima?
- Ne spominjem ga zato što moja porodica nije jedna od onih koja voli da se eksponira, a sa druge strana od onih koja živi u Beogradu, pa stalno bi bivala fotografisana. Zaista nije taj slučaj. Moj otac živi u inostranstvu. Sada su na selu sa mojom maćehom i očekuje nas porodični ručak sa bakom kada budem bila slobodna. Tako da sve je kako treba.
Da li ste napravili neki presek u svom životu sada kada ste napunili 30 godina?
- Ja kada se probudim, uvek gledam unapred, nikada unazad. Idem zajedno sa životom. Kako vreme ide, ja sam u duhu vremena. Uživam u svakom trenutku. Pokušavam da se posvetim prijateljima i uvek mislim da im ne dajem dovoljno, koliko oni meni, iako kažu da grešim i tako ovaj put očekujem od njh da mi oni daju svu svoju energiju i da uživamo u današnjem danu. Šta je prošlo prošlo je i sve je to život. Ja se osećam nikad bolje. Ponosna sam na sebe. Napraviti muzičku karijeru kakvu imam ja i imati takvu publiku, koncerte, raditi sa autorima širom sveta, a uz sve to ušla sam i u preduzetničke vode je za ponos.
Da li vas ljubav motiviše?
- Apsolutno. Ja sam emotivno ispunjena od prvog dana kada sam se rodila.
Kurir.rs//Blic/M.M.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
