Kad je čula odluku suda u Nemačkoj da vozača koji je izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je poginuo njen otac Šaban Šaulić osuđuje na tri godine i tri meseca zatvora, Ildu Šaulić (43) obuzeli su tuga i nezadovoljstvo.
Iako zna da nikakva presuda ne može vratiti njenog oca među žive, naivno je verovala da postoji pravda zbog koje vredi voditi pravnu bitku.
- Porodica će uložiti žalbu, učinićemo sve što možemo. Potresla me je i pogodila ovakva odluka. Tužna sam zbog svega. Bila sam jako vezana za oca, njegovim odlaskom ugasio se jedan deo mene. Ubrzo posle tragedije sam se vratila pevanju i počela da pričam o njemu. Ni sama ne znam odakle mi snaga, imam utisak kao da je tatina energija uvek prisutna i da sam mu, radeći ovaj posao, nekako bliža. Ne umem to da objasnim. Često razmišljam o njemu, posebno na putovanjima, a boraveći nedavno u Americi, stalno sam mislila na njega dok sam se vozila avionima i bila među oblacima. Pitala sam se koliko li je on sveta obišao i u tim trenucima se poistovećivala s njim, da takav neki život i sama živim. I to me hrani. Možda sad više nego ikad ranije imam potrebu da pevam i putujem. Da poslušam mamu koja kaže da treba da se odazivam svuda gde me ljudi zovu.
Na početku karijere na nju su gledali sa simpatijama upravo zato što je Šabanova ćerka.
NE PROPUSTITE
- Mnogi možda nisu slušali njegovu muziku, ali su znali ko je on i poštovali ga. Ljudi me sada poistovećuju sa njim. Obilazeći brojne gradove u Americi, videla sam mnoge koji su s njim radili. Imali su potrebu da me vide, da ispričaju neke fine zajedničke priče, da pokažu fotografije. Bilo je to veoma lepo i emotivno, specifičan je osećaj.
Iako poslednjih godina u Americi boravi sve češće i duže zbog posla supruga Bojana Vučkovića, koji je tamo živeo punih 25 godina, o selidbi tamo ne razmišlja.
- Bili smo u Americi mesec i po tokom božićnih i novogodišnjih praznika. U aprilu i junu planiramo opet da idemo, ali o trajnom odlasku ne razmišljam. Kad smo u Americi, zbog Bojanovog posla baza nam je Veront, koji se veoma dopada našoj ćerki Emi. Pronašli smo balans - tamo provodimo letnje i zimske odmore, a u Srbiji ostatak vremena. Kad Ema poraste, volela bih da u Americi završi srednju školu ili studije. Zasad ostajemo u Beogradu, pre svega zbog porodice jer smo svi izuzetno vezani. Prošlog leta okušala se kao instruktorka tenisa, a taj posao nastaviće i u junu ove godine. Bojan je vodio fudbalske, a ja teniske kampove i bilo je to lepo iskustvo. Ponovo sam bila na terenu posle duge pauze, s obzirom na to da sam se jedno vreme profesionalno bavila tenisom. Kao instruktor imam drugačiji pristup i sve mi je interesantno, na drugom jeziku razgovaram sa decom i prenosim im znanje. Prija mi takav način rada, a obnovila sam i kontakte sa igračicama sa kojima sam svojevremeno trenirala i takmičila se, one su mi pomogle da se dobro pripremim za trenerski debi. Radujem se našim novim druženjima.
kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
