Brojni pripadnici estrade i javne ličnosti ni 23 godina kasnije ne zaboravljaju strah koji ih je savladao čim je NATO agresor počeo bombardovanje Srbije 24. marta 1999. godine.
Iako neki od njih tada nisu bili u zemlji, oni su sa zebnjom redovno pratili sva dešavanja i izveštaje o najgorim trenucima za srpski narod.
Svetlana Ceca Ražnatović smatra da je NATO agresija na našu zemlju najveća sramota u Evropi nakon Drugog svetskog rata.
- I 23 godine na ovaj dan se bude bolne uspomene na sramotnu demonstraciju sile, agresiju i zločinački napad na našu zemlju. Najveća sramota u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Posledice su trajne, od ljudskih žrtava, preko bolesti i stresa, pa do činjenice da je naša infrastruktura razrušena! Da ne nabrajam dalje, ne budimo ljudima bolne uspomene već da se nikome ne ponovi - rekla nam je Ceca.
Jana Todorović u vreme bombardovanja nije bila u zemlji, ali se tih dana seća kao dana velike tuge.
- U vreme bombardovanja nisam bila u Srbiji. Bila sam u inostranstvu, a roditelji su mi bili na Kosovu. Dok sam bila daleko od naše zemlje, žalila sam i tugovala za svojom familijom i celim mojim narodom - rekla nam je Jana.
Legendu narodne muzike Lepu Lukić je početak bombardovanja zatekao na turneji po Kanadi.
- Bila sam tada u Kanadi smojim dragim kolegom, pokojnim Marinkom Rokvićem. Tada nam je bilo otkazano nekoliko koncerata. Inače, sve vreme bombardovanja nismo mogli da se vratimo u zemlju. Kad se situacija malo smirila, Marinko se vratio, a ja sam ostala. Osamnaest meseci sam bila neprekidno u Kanadi. Sve vreme bombardovanja sam svaki dan na trgu u Torontu pevala "Vidovdan" i plakala s našim narodom zbog svega što se dešavalo u našoj zemlji. Majka mi je tada bila u Srbiji, kao i familija, nekako sam uspevala da se čujem s njima i da znam da su dobro - prisetila se sa setom Lepa.
Dragan Kojić Keba svoje sećanje na NATO agresiju opisao je rečima svojih pesama.
- Naslovi mojih pesama koje sam lično pisao su mi i mantra i vitamin za svakodnevni život: "Sećanje mi snage daje", "Bre gidi džanu za dušmani " - rekao nam je Keba.
Dragica Radosavljević Cakana početak bombardovanja veže za trudnoću svoje ćerke, koja je tada bila ušla u deveti mesec trudnoće.
- Grozno... Tada mi je ćerka bila trudna. Kada su se bile začule prve sirene, bila sam izbezumljena. Bila je ušla u deveti mesec. Kada je bombardovano na Kosovu, moja mama je, sva sreća, bila kod nas u Beogradu. Bombe su padale nedaleko od mesta gde je ona tamo živela. Posebno mi je u sećanju ostalo kada sam s kolegama pevala na mostovima i trgovima dok su bombe padale svuda oko nas. Bez razmišljanja smo svi odlazili i pevali s našim narodom. Drago mi je što je nesrećna Medlin Olbrajt umrla, i to na dan kada je počelo bombardovanje, stigla ju je božja pravda za sve zlo koje nam je učinila iz mržnje - istakla je Cakana.
I Nada Macura odlično se seća tog 24. marta 1999. godine.
- Dana kad je počelo bombardovanje, tog 24. marta, živo se sećam. Radila sam na terenu i rečeno nam je da svako sedne u svoj sanitet i nađe bezbedno mesto, odakle će slušati radio-veze i čekati na neku intervenciju. Sećam se da smo tada sanitetsko vozilo parkirali kod ruske ambasade, jer smo razmišljali logično da tu sigurno neće gađati. Povredila sam skočni zglob, imala sam i gips, ali nisam htela na bolovanje. Tako s gipsom sam išla na posao tokom celog bombardovanja - rekla nam je Nada Macura.
Voditelj Žika Nikolić ni do danas ne može da poveruje da smo bili pod bombama 78 dana.
- Kad je saopšteno da je počelo bombardovanje, gledao sam TV i nisam mogao da verujem šta čujem. Čak sam i ukućane te večeri, sećam se da je bilo negde oko osam uveče, ubeđivao da su to samo vežbe. I kad su se oglasile prve sirene, nisam mogao da verujem. Ni dan-danas ne mogu da verujem da smo bombardovani - prisetio se Žika Šarenica.
Kurir.rs/Aleksandar Panić
NE PROPUSTITE
Bonus video:
