Frontmen grupe "Divlji kesten" Igor Starović preminuo je danas, posle kraće bolesti, u 56. godini, a njegovi brojni hitovi ostaće još dugo upamćeni.
Igor je u svom poslednjem velikom intervjuu progovorio o svojim hitovima, ali i o onom najvećem "Kristina".
"Početkom 2002. godine dolazi do razmimoilaženja unutar benda, pre svega oko muzičkog pravca u kom bismo trebali da nastavimo i grupa se razilazi nakon deset godina, zaista furioznog tempa. Taj period je obeležio i po rečima muzičkih kritičara neupamćeni uzlet na muzičkoj sceni, veliki broj pesama za sva vremena, spotova, Tv nastupa, šou programa, hiljade koncerata širom sveta, priznanja pet Oskara popularnosti, Melos estrade i četrdesetak drugih, dvanaest nastupa na svim tada relevantnim festivalima zabavne muzike (Mesam, Sunčane skale – Herceg Novi, Pjesma ljeta Budva i drugi koji se u privatnim razgovorima sa članovima najvećih grupa sa ovih prostora možda dogode nekom bendu za 30 ili 40 godina. Stvarati emotivnu muziku i stihove u beskrajno turbulentnim vremenima sa čak nekoliko užasnih ratova u okruženju, bombardovanjem, sankcijama, smatram danas jednim od najvećih postignuća iz tog vremena, a intimno najveću mešavinu sreće i ponosa predstavlja činjenica da ne prođe koncert, a da mi ne priđe neka devojka, žena i kaže: „Drago mi je ja sam Kristina, Natasa, Ivana, ja sam dobila ime po vašoj pesmi“. Patetično, ali meni neprocenjivo. Nakon 2002. godine, radim na stvaranju prvog samostalnog CD-a i 2004. godine izlazi “Ujed za dušu” (BK sound), sa deset novih pesama", rekao je Igor za "Pokazivac" i otkrio kojim se hitovima najviše ponosi:
"Pesme koje je sama publika odabrala kao najlepše, ali kada bih morao da izdvojim neka to bude “Kristina”, “Svrati ponekad”, “Samo da te ne volim”…ma ne mogu da prestanem da ih nabrajam", kroz smeh objašnjava Igor.
Da li je pesma “Kristina” namenjena nekoj osobi iz tog perioda?
"Zanimljivo pitanje i odgovoriću sasvim iskreno – NE. Kada se osvrnem iza sebe shvatam da su moje pesme imale ambicije anticipirajući karakter, znači nisam pisao i izmaštao ih kao proslediću nekog prethodno emotivnog iskustva, već sam “ušao u film” i zamislio situaciju i emociju koja je proizašla iz neke ljubavi. Sve, ali sve pesme su mi se kasnije nekada i mnogo kasnije događale u mom intimnom životu. Do zadnje strofe i note, zaista. Ali tada kada sam ih stvarao nisu, čudno je to, ali istinito. Verovatno je to i glavni razlog zašto me ne mali broj puta novinari, ali i ljubitelji naše muzike pitaju upravo ovo tvoje pitanje… Iskrene su do poslednje kapi emocije", rekao je on tada.
Kurir.rs/M.M./pokazivac
NE PROPUSTITE
Bonus video:
