Novinar Marko Lopušina govori je o dva najpoznatija braka na estradi u nekadašnjoj Jugoslaviji, upoređujući detaljno Lepu Brenu i Cecu, uz priču o Arkanu i Bobi Živojinoviću.
"Željko Ražnatović Arkan je doveden iz inostranstva kako bi napravio svoju navijačku gardu. To je učinjeno iz dva razloga. Prvi – SPS i JUL nisu imali omladinu. Omladinu su imali Vuk Drašković i Vojislav Šešelj. Željko je došao kao veliki navijač Crvene zvezde da okuplja navijače, postane njihov vođa i da ih učlanjuje u SPS i JUL. I onda je dobio nalog da napravi specijalnu jedinicu i da uteruje strah protivnicima u enklavama gde su Srbi u nezavidnom položaju. On nije imao vojnu snagu da on tamo može da se bori sa nekim, ali je uterivao strah. Poznato je da je uhapšen u Kninu naoružan. Suđenja u Zagrebu nije bilo jer su ga isleđivali oni koji su mu davali posao. Helikopterom su ga vratili za Beograd, a mi smo najverovatnije nekog drugog dali za njega", rekao je Lopušin za Mondo.rs.
NE PROPUSTITE
On potom kaže kako je u to vreme imamo Arkana i još neke u Srbiji, "imamo Tutu u Zagrebu, Juku u Sarajevu."
"To su sve bili mafijaši iz Frankfurta i okoline. Oni su tamo zajedno kockali i družili se. A ovde, na prostoru nekadašnje Jugoslavije nikada nisu ratovali jedan protiv drugog. Oni su drugari. I svi su pobijeni jer su nove vlasti htele da se reše neprijatnih svedoka. Svi su stekli enormno bogatstvo tokom rata pljačkanjem jugoslovenske imovine. E tako je Arkan imao kazino, pekare, sportski klub. Onda je taj sportski klub ušao u evropsku ligu. Napisao sam knjigu “Komandant Arkan”. Sin moje svastike koji je bio fudbaler u Radu je prelistao knjigu i kaže mi – tečo, a mene nema ovde. Branko šta je bilo? I on mi ispriča – igrali smo, kaže, protiv Obilića i ja se zaletim na jedan korner i zabodem golčinu glavom. U poluvremenu uđe Arkan u svlačionicu, opali mi šamar i kaže – da više nisi prešao centar. Ja posle nisam hteo iz svog šesnaesterca da izađem a kamoli da pređem centar. Eto tako se tada igrao fudbal", rekao je Lopušina.
U jednom trenutku Arkan postaje poslanik, dobija pomoć države, imao je svoju stranku.
"Svi su odjednom zaboravili da je izvršio 23 pljačke u Švedskoj kako pričaju Skandinavci koji i danas misle da je on živ. Zaboravilo se i da je bio na poternicama i da je bio optuženi ratni zločinac. Tada počinje to medijsko predstavljanje ljudi sa one strane zakona i pretvaranje njih u heroje. To nam se vratilo kroz tu idolatriju da su naši mladi ljudi, naročito oni koji su odrastali devedesetih, shvatili da je to najbolji biznis. Najbolje je po njima bilo biti s one strane zakona, da si oženjen pevačicom, da ona pravi pare i da niko ne sme da ga pipne", rekao je Lopušina.
Ona mu je pravila novac?
"Da, Ceca mu je pravila novac. Prodavala je kasete po Nemačkoj i tamo gde su živeli naši gastarbajteri. One male kasete su se štampale u Bugarskoj jer je tamo bilo najjeftinije. Odlazile su potom u inostranstvo. U crkvenim portama i u sportskim halama gde su pravljeni koncerti okolo su bili štandovi gde su se prodavale te piratizovane kasete. Te neke zvezde, mislim na pevačice, su same štampale sebi te kasete i davale rođacima da ih prodaju. Željko je znao da dođe i tim prodavcima kaseta kaže – to što ste prodali Cecine kasete, te pare idu meni. Kad bi neko naručio Cecinu pesmu u kafani, Arkan bi znao da kaže - e sad to da platiš meni", rekao je Lopušina.
Oba braka, kaže Lopušina, i Brenin sa Bobom i Arkanov sa Cecom su bili veliki poslovni projekti.
"Brena i ja smo radili jedan intervju gde sam sa njom pričao kao sa poslovnom ženom. Pitao sam je koliko košta ulaganje u estradu – do haljine i orkestra do koncertne dvorane. Pitao sam je odakle joj novac za to, da li je dizala kredite. Tada mi je rekla – moja najveća investicija je bio Boba, imao je 700.000 dolara. Ja to tumačim kao srećan spoj ljubavi i uspeha. Ona je isto bila tada uspešna, snimala je filmove i na drugačiji način pravila novac, za razliku od Svetlane. Danas je najbogatija naša estradna umetnica. Ona ima svoja preduzeća, zastupa strane firme zajedno sa Bobom, ima svoje poslovno carstvo", rekao je Lopušina.
Ako Cecu i Brenu posmatramo samo kroz uspeh na estradi – da li bi Ceca bila danas ovo što je, da se nije udala za Arkana, i da li bi Brena danas bila ovo što jeste da se nije udala za Bobu?
"Svetlana ne bi bila to što jeste da se nije udala za Arkana. Ta njihova svadba je bila najbolja medijska priča devedesetih godina. Crkva je pristala da se razvedeni čovek oženi. Priča se da je platio crkvi. Arkan i Ceca su osnovali preduzeće Ceca music i što je najvažnije on je nju zaštitio od nepravilnosti na estradi. Estrada je u to vreme bila nekontrolisani biznis. Što se Fahrete tiče, ona je došla iz Tuzle u Bačku palanku. Pevala je u hotelu pa je odatle prešla u hotel Park u Novom Sadu. I tu je već postala imućna i uticajna. Ona je kao devojka pevala političkom vrhu Vojvodine. Sa filmovima ona je napravila sebi dobar novac, bila je jako popularna u Rumuniji i Bugarskoj. U jednom trenutku sam je pitao zašto ne napravi spotove i da onda preko MTV-a pravi međunarodnu karijeru. Rekla mi je na to lakonski – bolan, za jedan spot mi treba milion maraka, a ja ovde to zaradim i stavim u svoj novčanik. Njeno venčanje sa Bobom nije bilo toliko spektakularno. Oni su bili ravnopravni po načinu razmišljanja, po kapitalu koji su imali, po želji da stvore porodicu", rekao je Lopušina.
Svetlana je, kaže Lopušina, imala tužnu sudbinu da joj suprug bude ubijen, da ona završi u zatvoru u vreme Sablje.
"Tretirana je kao deo mafije. I danas neki pišu da je bila deo Zemunskog klana. Za razliku od nje Brena nije imala tu traumu. Obe se drže dostojanstveno. Obe se trude da im deca stanu na noge i da se ne bave sumnjivim poslovima. Ceca je dok je Arkan bio živ bila zaštićena. Dobijala je najbolje pesme, njene pesme su postale himne različitih generacija. S druge strane Fahreta je za razliku od Cece mnogo više uložila u biznis zvani industrija zabave. Obe su koketirale sa političarima, obe su pevale za političare i obe su sklapale poslovne aranžmane sa državom i ljudima iz vlasti, jer to je najbolji biznis. Obe su takođe bile cenzurisane, zabranjivane na televiziji, bile su proglašavane nepoželjnim. Jednoj od njih je čak i kum rekao – nemoj da nastupaš na mojoj televiziji. Ali sve su one to preživele i one znaju kako im je. Hteo sam obema da napravim knjigu ali one nikada neće pristati da se objavi istina o njihovim životima. Istina je toliko tužna i surova da one ne žele o tome da pričaju", rekao je Lopušina.
Ističe kako je sa Cecom prvi napravio intervju kada je izašla iz zatvora.
"Ceca je laf, nije umišljena zvezda. Nju telohranitelji čuvaju zbog Željkove reputacije. Ne štite oni nju od naroda i obožavalaca. Po izlasku iz zatvora spričala mi je kako joj je bilo teško, posebno što je bila odvojena od dece. Bolelo ju je to što su je lažno optuživali. A meni je direktor zatvora pričao da je ona te zatvorske dane posebno teško podnela. Ona je tamo bila 121 dan. On mi je rekao da je plakala svaki dan i da je bila mnogo smršala. Rekao mi je da je u jednom trenutku nije prepoznao – tanke ruke, tanke noge, lice ispijeno. Rekao mi je i da se tada uplašio da mu Ceca ne umre u zatvoru. ispričao mi je i da su se trudili da joj pomognu koliko su mogli, ali eto, politička odluka je bila takva. Njima je bilo potrebno da se zaklone iza nekoga i da mogu da kažu – evo i nju smo uhapsili, ona je deo mafije. Deo mafije koju su oni stvorili i podržavali", rekao je Lopušina.
kurir.rs/mondo.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
