Emisija "Sceniranje" u kojoj je uspešan biznismen Milan Popović gostovao na Kurir televiziji, a koja se emitovala u nedelju od dvadeset časova je izazvala veliku reakciju. Ne samo u zemlji nego i u regionu. Kralj bakra je otvorio dušu voditeljki Ljiljani Stanišić i otkrio detalje iz svog života koje do tada niko nije znao. Popović je veliki vernik koji pomaže crkvi, ali i ljudima koji su u teškoj životnoj situaciji. Pored toga, malo ko zna da se on sam izborio za svoj uspeh u životu i sve postigao sam. Školovao se u inostranstvu, a sada je život uredio tako da svoje slobodno vreme provodi sa svojim naslednicima kojima je posvećen kao roditelj, a sa suprugom nema nameru da staje - žele još mnogo dece.
Ko je Milan Popović mimo medija?
- Ja sam pre svega otac. Tata. Sada već četvrtog deteta. Pokušavam da oslobodim svoje vreme da budem što bolji roditelj. Želim maksimalno vreme da provodim sa svojom decom.
Nedavno ste postali i otac devojčice. Imate tri sina i ćerku Sofiju.
- Tako je. Devojčica Sofija, što znači majka vere, nade i ljubavi. Prabaka nam se zvala Sofija, tako da je po prabaki moja ćerka dobila ime.
Kakvi ste kao otac sinova, a kakav je sad osećaj prema ćerki.
- Devojčica je još uvek vezana za majku. U principu i ja ne postojim osim da obezbedim sve da oni mogu bezbrižno da rastu i bezbrižno da žive. Uspevam u tome i to mi je prioritet. Otkako sam počeo sa decom svo vreme posvećujem tome, to mi je prioritet.
Kakvi ste kao tata?
- Ja sam postao tata kao stariji muškarac. Nisam mlad postao otac. Mislim da moju decu mogu mnogo više toga da naučim, nego što su moji roditelji mogli mene, mog brata i sestre. Nadam se da će moje životno iskustvo koje sam skupio moći da mi pomogne da moja deca brže sazru i da se na neki način lakše prilagode životu nego što sam to mogao ja.
Koliko dece želiete u budućnosti sa Bojanom?
- Znate šta, kako su stvari krenule, nema stajanja. Mogu da kažem da moja Bojana ima neku cifru.. Broj šest u glavi. Daće Bog.
Vi ste i veliki vernik i čovek koji i te kako pomaže siromašnima, ljudima koji su u nevolji, malo se o tome zna.
- Ne želim da se hvalim. To je nešto što ljudi jednostavno rade ili ne rade. Imam svoje gledanje na to kada se radi o bilo kakvoj pomoći, ne samo crkvi nego i gladnima i beskućnicima i kome god da je pomoć realno potrebna. Ko zna i kroz molitvu se kaže kada daješ onda dobiješ. Za mnoge ljude je to neshvatljivo. Pa kažu neki: "Kako da dam kad ni ja nemam". Ne moraš ti da daš novac, daj svoje znanje, vreme. Sve se to na neki način obračunava i vraća. Ono zbog čega ja ne želim da pričam o tome je i zbog toga što neko društveno priznanje takvih dobrih dela anulira to neko nebesko priznanje. Meni nebesko priznanje znači mnogo više nego priznanje društva.
Ipak, crva vam mnogo znači.
- Naravno! Redovno idm na liturgije i pričestio sam se. U svemu sam revnosan šta god da radim. Ili radim nešto kako treba ili ne radim.Ja ne volim da brljam.
Takođe se zalažete za ravnopravnost majke i deteta. Borite se za prava očeva.
- Borim se. Susreo sam se kroz moj slučaj koji se vodi kroz mog najstarijeg sina, mog prvog sina kojeg imam sa Severnom. Preko advokata koje koristim, raznih udruženja,preko nepravde koju sam doživljavam već devet godina u ovom procesu kada pokušavam da budem osoba od prioroteta za svoje dete kako bi i trebao da budem. Naučio sam da ne postoji pravde što se toga tiče. Mislim da su očevi maksimalno diskriminisani kao roditelji. Očevima se ne daje šansa u većini slučajeva da pokažu da su oni isto tako brižni kao majke. Ja bih voleo da se to promeni.
Kakvu ideju imate, možda neki plan.
- Polako se pravila svuda u svetu medaju. Polako u sudovima, centrima za socijalni rad se okreće toj ideji zajedničkog ravnopravnog roditeljstva. Da roditelji imaju jednako pravo da provode sa svojom decom. Roditeljstvo nije nešto što možeš da kažeš "E, ja sad hoću da budem roditelj, sad neću". Roditeljstvo je i pravo i obaveza. Ne možeš odjedanput da kažeš-baš me briga. Poznajem mnogo žena, majke koje kažu"Volela bih da je otac mog deteta takav kao vi, da se instersuje, ovaj se moj ne interesuje za dete, digao je ruke ne plaća alimentaciju, nije ga briga za dete". Očevima za razliku od majke, koje se devet meseci pripremaju da postanu majke kako hormonski, telesno, očevi nemaju tu privilegiju. Stručnjaci kažu da je njima potrebno više vremena da shvate da treba da postanu očevi. Ja sve vreme pričam da prve godine života osim toga što materijalno pomažem da moja Bojana može da bude bezbrižna situairana, da ne mora da razmišlja o osnovnim životnim namirnicama, da može u potpunosti da se posveti detetu to je ono što treba otac da obezbedi u prvih godinu dana. Ja bebu mogu da uzmem nekad u ruke. Maloj bebi to ništa ne znači, njoj treba da sisa, spava, da je tu majka i to je to. Čim dete prohoda tu još može da bude pomoć oca, ali opet dete je vezano za majku. Kad dete prohoda i kaže"Tata" i prepozna tatu, spava sa tatom to je već druga treća godina. E, tu otac treba aktivnije da se uključi. Problem što ljudi kada se rastanu otac ne viđa dete izgubi kontakt i prirodnu blsikost sa detetom. Dolazi i do konflikta, ne plaća alimentaciju, i taj kontakrt može da se uspostavi aktivnim viđanjem, susretima detata sa tim ocem. Ukoliko su otac i majka u sukobu tom detetu nije omogućeno da se uspostavi do jednog dana kada on on pita ko je moj tata.
Iskustvo je svoje u vašem slučaju
- Ja se ne pravim pamatan. Mnogi roditelji znaju o čemu pričam. Tvrdim da većina očeva kada bi im se dala mogućnost da su oni i te kako jednako brižni pažljivi preme detetu. Oni su otac tom malom biću. Oni nisu neko sa ulice. Ta neka božanska veza je među njima jer uvek će biti povezani. Možda u nekim slučajevima otac i previše brižan.
Vi ste uspeli da dokažete da ste brižan roditelj.
- Jesam. Niko od nas nije rođen sa znanjima, ali instikt odradi svoje. Moj sin i ja smo se jako brzo povezali.
Koji je vaš savet kako posati uspešan biznismen, ali na pošeten način i da li je to uopšte moguće?
- Slušajte i čitajte i pratite i poštujte narodne poslovice. Postoji ona narodna:"Kako došlo tako i otišlo". Sve što čovek zaradi na nepošpten način sve će da izgubi. Sve što je prevario i njega će da prevare - izgubiće. Sve što je ukrao, opet će izgubiti. Izgubiće mnogo više od onoga što je stekao. Ono što ja mislim da je najvažnije kod ljudi koji počinju da se bave biznisom je da odrede upravo ono čime bi voleli da se bave koliko bi voleli da zarađuju jer ne može da se zaradi puno na svim poslovima. Ima ljudi koji ne žele mnogo da zarađuju već da imaju poptpunu slobodu. Neko hoće da bude super bogat, pa bi taj trebao da ide u neku investicioinu baku jer ona daje mogunost da se zaradi neki novac. Trgovina uvek prolazi naravno ako se pametno radi sa kalkulisanim rizikom. Zato je važno da se bude fokusiran na to.
Je l ste vi sve stekli na pošten način?
- Moj biznis je takav da moram da budem pošten. Moj biznis zavisi od finansiranja velikih banaka. Sve mora dima sve crno na belo i sve ispravno. Evo čak u Vršcu se jako mučimo obzirom na poskupljenja i radne snage, i energenata i moramo stalno da dižemo cene sve radimo na belo jer je to jedini način da se opstane dugoročno.
Šta ste završili od škole?
- Srednju Elektrotehničku školu. U Švajsravsjoj sam studio bniznis. Međutim, nisam završio jer sam počeo da radim posao koji sam hteo da radim, a to je međunarodna trgovina.
Zašto vas zovu "Kralj bakra"
- Jer mi je bakar primarna delatnost. Bakar je skupa roba i rade se velike količine. Zavisim od finasiranja banka. Ne radim sekundarni bankar gde ima mnogo mutljavine već pravi primarni bakar koji proizvode bakarne tpionice. Sa Borom sam radio mnogo godina.
Je l ste uvek novac ulagali na prave stvari?
- Ne, naravno! Ja nisam imao oca da me usmerava na šta da trošim novac, a na šta ne. Puno sam gubio novca puno i zarađujem. Mislim da sam za svoju decu spreman da im dam ispravan savet kako da barataju novcem, ali i drugim aspektima u životu.
Da li je vama milionerima lako? Da li je zaista tako, da li je život bogataša lak.
- Rusi kažu da novac nije bitan kada ga imaš. To je filozofsko pitanje. Ako pođemo od toga da je sam put kroz život treba da bude lak i srećan onda šta god da nam se dešava bi trebali da prihvatamo kao normalno.. Novac ne određuje sreću. Recimo, ja sam beskrajno srećan što imam ovoliko dece. Siguran sam da i drugi roditelji koji imaju toliko dece uživaju u toj sreći i da im je novac na kraj pameti. Decu ne možete da kupite. Ljudi koji imaju decu su ispunjeni srećom.
Koji je vaš savet kako zaraditi novac?
- U životu je sve moguće kada se to jako želi. Mi živimo svoje emocije, postupke, reči, svoja dela, ako neko zaista želi da nešto postigmne u životu, ja i dalje mislim da svi to mogu da ostvare.
Kakvi su vama ciljevi? Za čim žalite?
- Želim što nisam jedno dvadeset godina mlađi. Sa druge strane,pokušaću da svojoj deci pomognem koliko god mogu.
Kako je izgledalao vaše detinjstvo.
- Drago mi je da sam se baš rodio u Vršcu. Ja sam odrastao uz svog tatu na maloj farmi. Nismo imali baš. Bili smo siromašni. Kao i većina. Sklapali smo kraj s krajem. U medijima piše da mi je otac general. Nije tačno. Nije bio biznismen koji je radio sa Rusijom. Ja sam svoj biznis i imanje sam zaradio, svojim radom i snalažljivoišću. Nikome nisam dužan za to. Bilo je teško, ali to su životne lekcije koje su mi pomogle. Nisam imao šta da izgubim. Išao sam svim srcem ka cilju. Znao sam šta hoću da postignem. Radio sam maksimalno, Možda podsvesno iz svog straha od te nemaštine. To je nešto kada naši ljudi odu u inoistransvo zagrize i ne puštaju.
Aleksandar Panić
NE PROPUSTITE
