Sve nas je zapanjio, prerani i iznenadni odlazak tekstopisca Milana Laće Radulovića.
On je išao stopama svoje majke Marine Tucaković, pa je kao i ona, sklapao najlepše stihove.
Laća je gostovao u "Realnoj priči" početkom ove godine, kada je pričao iskreno o svojim usponima i padovima.
Prvo je napomenuo period u kojem je probao heroin.
- Taj ceo period je bio dosta dug, ja sam to počeo sa 15 godina, pa sa 17 postao normalan, pa se sve to tako vuklo. U trenutku kada sam hospitalivozan i poslat u kliniku za lečenje od zavisnosti, tu je bio kraj. Heroin se ne radi jedan, dva ili tri puta - započeo je Leća, pa se osvrnuo na priču kako je on počeo:
- Bio sam buntovno dete od 15 godina koje je radoznalo i željno sveta i naravno neobrazovano u tom smislu. Tada mi je život bio super, nego se meni po glavi vrzmala radoznalost. Nastavio sam i kada je krenulo loše da utiče na mene, ali zbog toga je to bolest zavisnosti. Zapravo, veoma brzo čovek postane svestan nedaća koje to sve može prouzrokovati, a to se dešava kada osetiš prvu heroinsku krizu, koja dolazi veoma brzo. Heroin je najopasnije droga i ne može da se poredi ni sa jednom drugom, postaneš i fizički i psihićki zavistan...
Nakon toga, spomenuo je da je to bilo vreme zaostavština devedesetih, i da nisu imali edukaciju o tome.
- Ja u školi nikada nisam imao edukaciju o drogama. Svakako, to je bila 2001. godina, pa sve ta zaostavština iz devedesetih. Mi na Vračaru smo imali heroin na svakom ćošku, više smo njega imali nego travu. Imali smo foru, ako duvaš (travu) i šmrčeš (heroin) onda se nećeš navući. Nažalost, svakako ćeš se navući - rekao je Laća.
Nedugo zatim, on se osvrnuo na iskustva sa odvikavanja od ove opake droge, pa je rekao da su u tom trenutku najbitnije dve stvari.
- Brat je takođe bio u toj priči, pa sam samim tim i ja bio. Međutim, ja sam imao faze gde sam bio čist, pa ponovo krenuo, uvek me negde vukla ta želja, a nisam bio oprezan. Mi smo pokušali dva puta sa kućnim psihologom da radimo na problemu zavisnosti. Doduše, on mi je preporučio jednu ustanovu. Ja sam ga poslušao i otišao sam tamo. Tamo je bilo lepo, mir, tišina, osobolje je prijatno, čitao sam tamo, čak sam i pesme pisao. Smatram da su generalno, ali pogotovo u takvim trenucima, najbitniji ljubav i razumevanje - zaključio je Laća.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
