Zoran Pejić Peja je omiljeni voditelj veselja koja organizuju Romi po čitavom svetu.
U intervjuu za Kurir on detaljno otkriva šta je sve doživeo i preživeo za poslednjih tridesetak godina koliko je već domaćin na tim slavljima, bilo da su u pitanju svadbe, rođendani, krštenja...
- Da vam kažemo iskreno, ja sam to izmislio! Lepo je Jovana Jeremić rekla: "Peja je legenda našeg posla i čovek koji je prvi krenuo i koji je izmislio te svadbe i veselja."
Kako je sve počelo?
- Davne '94-95. godine. Bio sam pozvan na veselje u Parizu. Gospodin Dragan je zabavu organizovao u velelepnoj vili gde je sve bilo ala gala. Veselje od milion maraka, koje su propratili i novinari. Posle toga su usledili pozivi. Zahvaljujući i pevačima, naročito Zlati, uspeo sam da radim ova veselja.
Možeš li da se setiš šta se sve dešavalo?
- U Milanu je svojevremeno, recimo, čovek doterao najnoviji "mercedes". Kad je popio i uverio se da je mlada nevina, podelio je gostima stolice da njima izlupaju taj auto. To im je bio hir. Na jednom su na pola sata donosili škampe, dagnje, jastoge, burek, razne sireve. Recimo, buđav sir sam prvi put video u Parizu. Mislio sam da je pokvaren.
Koliko naplaćuješ?
- Pokojni Šaban je rekao da sam skuplji od njega!Ja mu kažem:"Čekaj, bre, ko može od tebe da bude skluplji? To je nemoguće!". Objasnio mi je:" Ti odradiš nekih sat, dva na celoj svadbi" Ja kažem tako je ide moja najava, pa pesma 3-4 minuta, pa moja najava, koja traje minut skupi se tako nekih 3-4 sata, a Šaban kaže: Ja pevam dvadesetčetiri sata i onda kada uzmeš moje vreme i tvoje sabereš i ispadne da si skuplji. Podigao sam cenu, ona nije ni mala, a ni velika. Za sve ove voditelje koji rade to ja sam tri puta skuplji, ali jedna je Ljilja Stanišić, jedan je Peja, jedan je bio Šaban ili Ljuba ili Šerif, da se razumemo.
Šta nudiš?
- Kada dođem na svadbu, gazda samo treba da uzme rakiju i da uživa. Brinem o svemu. Hvala bogu nijedna se osoba nije razvela gde sam ja vodio svadbu. Evo, vodio sam svadbu Saši i Suzani Popović, Jani i njenom mužu, ček, ček, da nekog ne ispustim! Ćiri klavijaturisti i njegovoj ženi. Donosim sreću.
Je l' bio i neki peh?
- Bilo je nesporazuma. Domaćin koji kupuje mladu se dogovori sa ocem ili dedom da je mlada nevina, e, sada desi se da mlada ne bude nevina, tada dolazi do sukoba, problema i svađe. Ali postoje romski sudovi, ne ovi naši. Oni imaju svoje sudove i sude stariji ljudi cenjeni, poštovani. Skupe se, plate salu, zasednu, većaju i reše.
Odakle Romima toliko novca?
- Ti ljudi žive za muziku, hranu i garderobu. Bave se i trufom. To je prevara. Daju pare koje su falš, a uzmu čiste. Onda, mnogi od njih imaju svoje firme, preduzeća, kamione, raznim stvarima se bave, uvozom tepiha, koji su i po 40.000 evra!
Da li je bilo poklona?
- Nego šta. Dukate, zlatne lančiće, prstenje zlatne su mi poklanjali. Razni su običaji i jednom su mi vezali traku i okitili novcem kao jelku. Na jednom veselju mi i je baka tražila specijalnu želju. Tražila je pesmu preko reda. Kažem: Ne može majko, mora kum da se ispoštuje, pa posle toga ide odmah tvoja želja. Ona meni: molim te jer l mogu da te podmitim, ona vadi iz džepa zlatan prsten i lanac. Ja uzmemtaj dar i odmah njoj pesmu naručim. Kum počeo da se ljuti, ja mu kažem: Kume, izvini, dobio sam mito. Njemu milo. Odlazim dan posle zlataru kad - sve falš! Lažnjaci. Nema dalje.
A bakšiša?
- Naravno. Kad je mlada nevina gazda veselja deli pare. Jednom je gazda bacao 150.000 evra da mi nismo mogli da navatamo te pare! Pored nas se pojavio dečkić koji je uzeo dve po 500, a njegov otac me pita, je l' se ljutiš? Ja kažem ne, neka uči posao. Otac izvadi još 4.000 evra i stavi mi u džep. Eto koliko poštuju kada si dobar prema njima.
Ljiljana Stanišić
NE PROPUSTITE
