Miodrag Miki Jevremović, jedan od naših najpopularnijih pevača svih vremena, preminuo je pre sedam godina, a nedavno je u njegovu čast održan koncert u Valjevu. Mikijev život bio je veoma bogat, a šta mu se sve dešavalo, otkrio nam je njegov rođeni brat Zoran Jevremović.
On je otkrio kako je izgledalo njihovo detinjstvo i odrastanje u Požarevcu, ali i zbog čega su morali da se presele u Valjevo. Ispričao da je Miki po dolasku u Beograd bio ilegalac u studentskom domu u Beogradu, a onda je otvorio dušu i o njegovom ljubavnom životu, koji nije bio sjajan.
- Mama se porodila 27. marta 1941. godine, deša vale su se demonstracije u Beogradu, "Bolje rat nego pakt, bolje rob nego grob" i tako dalje. Tada smo živeli u Požarevcu i 5. aprila je tata došao po Mikija i mamu u bolnicu, a 6. aprila je bolnica bombardovana í srušena do temelja.
Po čemu pamtite detinjstvo u Požarevcu?
- Tamo smo završili školu, Miki je tamo završio osnovnu školu i 1954. godine smo se preselili u Valjevo i ceo život nam je bio vezan za Valjevo. Mama je bila astmatičar i morali smo da pobegnemo iz Požarevca, jer joj nije prijao vazduh, tata je tada radio u „Varteksu" i pitali su ga gde hoće da se preseli, a mi smo tražili najčistiji grad i to je bilo Valjevo.
Sa koliko godina je Miki pokazao talenat za pevanje?
- Miki je u gimnaziji počeo da svira gitaru, a bile su tada i neke ekskurzije na koje je on išao i uvek je bio glavni zabavljač. U to vreme je bila jedna emisili ja koja se zvala „Tražimo najveseliji grad", a Miki je predstavio Valjevo i otpevao je pesmu „Crazy love" na engleskom jeziku. Oko sebe je imao 120 devojaka koje su bile obučene u belo, a pratio ga je Valjevski hor, on je tada pobedio i osvojio nagradu koja se zvala "Crvena majica". Tada je dobio priliku da snimi prvu pesmu. On je bio student Mašinskog fakulteta. Da nije postao popularan, bio bi najmlađi diplomac u bivšoj Jugoslaviji, jer je sa nepunom 21 godinom apsolvirao. U školu je krenuo rano, sa šest godina, i zato je mogao da bude inženjer u 21. godini. Međutim, tada su počeli nastupi. Pevao je u čuvenom "Božidarcu", bile su igranke tada, a džeparac koji je dobijao trajao mu je pet- šest dana.
Kako je izgledao njegov dolazak u Beograd?
- Živeo je u studentskom domu, bio je ilegalac, sećam se da je kasnije iznajmio stan u Ulici Koče Kapetana kod Kalenić pijace, prizemlje je bilo u pitanju. Gimnazija je bila blizu, pa su gimnazijalke stalno prolazile. Sećam se da je bila jedna Gordana, u koju se on zaljubio na prvi pogled. Ona mu je postala prva supruga, sa kojom ima sina Đorda. Nažalost, Mikijev porodični i privatni život nije bio posut cvećem kao što je bio profesionalni. Imao je dva propala braka.
Kako su žene reagovale na njega?
- Lično mislim da je baš njegova popularnost razlog propalog braka sa Gordanom. Ona je tada završila četvrti razred gimnazije, a majka je njoj rekla: „Ćerko, dobro došla u porodicu Jevremović, da li ćeš moći da izdržiš Mikijevu popularnost?" Ona je rekla da može, ali izgleda da nije mogla. Sa drugom suprugom Sonjom ima dve ćerke - jedna od njih je Jelena, koja se jedno vreme bavila pevanjem, snimili su i jedan duet.
Kako su izgledali Mikijevi počeci u karijeri.
- Počeo je da peva sa bendom "Dinamo“, a onda su nastali "Zlatni dečaci", počele su igranke. Naš zajednički profesor, prvak beogradske opere Stanoje Janković rekao mi je: "Sine, Evropa oskudeva u ovakvim pevačima kao što je Miki." Kada je snimio prvu ploču za "Jugoton", onda su ga zapazili, krajem šezdesetih i sedamdesetih je bio jedna od najvećih zvezda bivše Jugoslavije, jako je dobro pevao sve do kraja karijere, tada je već bilo mučenje. Bez mikrofona i alkohola nije mogao. On ima preko 100 pobeda na festivalima, učestvovao je na svim festivalima, prvi je bio u Opatiji, a ja sam 30 godina bio njegov menadžer.
Jednom prilikom je pevao Titu?
- Tito je u Karađorđevu organizovao čuveni lov i onda su dovodili pevače, a Miki je tada počeo da služi vojsku u Sremskoj Mitrovici. Pričao mi je da su ga pustili da ode do Beograda da kupi smoking odelo. Kažu da je Tito, znajući da je Miki tad u vojsci, rekao kada ga je video: "Dobro nam se oblači vojska Jugoslovenske narodne armije".
Da li mu je Đorde Marjanović bio konkurencija?
- Ljudi su se tada delili na dokiste i mikiste. On mu je bio konkurent uslovno, ali oni su bili i ostali najbolji prijatelji do kraja života. Kada je Miki umro, došao je Đorđe, koji je bio zdravstveno loše, tada je rekao da mu je deo srca otkinut zbog Mikijeve smrti.
Da li je Miki uspeo da stekne imovinu i pokrene neki biznis?
- Nažalost, ne, on je sam sebi bio protivnik, voleo je dosta da pije. Sećam se, kada ode u Rusiju da peva, dođe sa parama sa kojima biste danas mogli da kupite trosoban stan. Nažalost, voleo je kockarske aparate, plaćao je piće celoj kafani, otvorio je jedan kafić u Valjevu, ali to nije išlo. Bio je vrhunski pevač, ali ništa drugo mu nije išlo od ruke.
Da li ste pokušali da pričate sa njim o porocima?
- Jesam, bio sam saučesnik i kod razvoda i kod svađa sa ženama. Pokušavao sam da ga nagovorim da ostavi alkohol, ali nije uspelo, on je uvek pred nastup voleo da popije, pio je dosta belog vina.
Koliko vam je teško pala njegova smrt?
- Mnogo mi je teško palo kada je umro, rekao sam mu da on najviše radi u korist svoje štete. Voleo je da pije i jede masno i slano, imao je veliki pritisak, na kraju je završio i kao podstanar u stanu na Banovom brdu. Moja supruga mu je stalno spremala hranu, pa svaki drugi-treći dan ja mu odnesem i uvek ga zovem telefonom. Jednog dana mi se nije javio, zvao sam gazdu stana u kom je živeo i rekao mu da dođe tamo i da donese ključ. Nažalost, našli smo ga na podu, odmah smo pozvali hitnu pomoć. Doktorka je rekla da je bio teži moždani udar, da sam stigao ranije, možda bih ga spasao.
kurir.rs/nova.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
