Ana Nikolić otkrila je kako se proslavlja praznik u njenom domu, progovorila o odnosu sa bivšim suprugom, ali se i podsetila pokojnog oca o kome je nikada emotivnije pričala.
- Oduvek sam volela praznike, sada još više jer mi je Tara stigla u život, a ona se posebno raduje Vaskrsu. Obožava da farba jaja, da crta po njima, a ja joj dozvoljavam da bude kreativna jer je odlična u tome - kaže Ana, i priznaje da je odlična domaćica.
- Možda je to pitanje više za Taru, ali ajde da ne budem skromna, dobra sam domaćica. Sve čega se latim odlično mi ispadne i dobijam samo pohvale. Uvek sam govorila kako me to ne zanima, ali bukvalno mogu da budem Džejmi Oliver (smeh).
Na pitanje da li joj nedostaje bivši suprug Rasta, pevačica odgovara:
- To su teška pitanja za ovako lep i veseo praznik. Meni pre svega najviše fali moj otac kao figura i ja sam navikla na to nedostajanje, a sve posle toga je smešno. Navikne čovek da živi s tim iako su to neuporedive stvari, ali naravno da mi fali i Rasta. Uvek sam govorila da sam zamišljala svoj brak jednom, zauvek i iz ljubavi, kao što i jeste bio iz ljubavi, kao što je Tara dete ljubavi, ali eto, čudni su putevi Gospodnji, a naši su se prosto razišli.
Anin otac Dušan Nikolić preminuo je pre 25 godina, a Ana i dan-danas redovno na datum smrti, 11. maja, objavljuje njegove fotografije. Koliko je bila vezana za njega, svedoči i numera „Da te vratim“, koja je bila njena intimna ispovest o bolu koji oseća zbog njegove smrti.
Na pitanje kako je nekada izgledao Vaskrs u njenom domu, Ana se prisetila priče njenih roditelja.
- Uglavnom smo išli kod bake na selo za Vaskrs, tu se peklo prase, jagnje... Lepa vremena su to bila. Zanimljivo je da su se moji roditelji venčali na Vaskrs, a moja mama je već tada bila trudna i nosila je mene. Danas mi je najvažnije da mojoj Tari ništa ne fali, isto kao što nije ni meni pored roditelja - otkrila je pop zvezda i prisetila se odnosa sa pokojnim ocem.
- Kada je umro, ja sam imala 18 godina, preminuo je mlad. Bio je čovek hedonista, ali jako miran. Voleo je pčelarstvo, lov, često nam je spremao lovačke specijalitete u dvorištu... Sećam se da smo zajedno vadili med iz košnica, da smo brali šljive i pravili rakiju. Znao je da povede mog brata Marka i mene u lov, učio nas je i da pucamo - prisetila se pevačica sa setom u glasu, i nastavila:
- Bila sam njegova mezimica. On je bio Blizanac u horoskopu, a ja sam Vaga, tako da smo se odlično slagali. Imali smo jedan specifičan odnos i nit koju ja, recimo, vidim i kod moje majke i brata. Osećam da me on čuva i da je stalno tu - kaže Ana.
Nikolićeva kaže da bi njen otac danas bio ponosan na nju.
- Razmišljala sam da li postoji nešto čega bih se postidela, a na šta on ne bi gledao blagonaklono, i shvatila sam da sam uvek bila dosledna sebi i da sam radila stvari kao da je on tu. On jeste bio moj autoritet, ali ne nametnuti, nego onaj iz bezuslovne ljubavi. Bilo je dovoljno da me pogleda i ja sam znala šta treba da radim. Reči nam nisu bile potrebne.
Na pitanje da li se plašila pokojnog oca, Ana je rekla:
- To nije bio strah, već poštovanje da ga ne razočaram, to je bila ljubav. Na primer, želela sam da budem glumica, ali on nije bio oduševljen tom idejom. S druge strane, nije mi ni branio, ali iz poštovanja prema njemu, nisam ni pokušavala. Bila sam odličan đak, ali me je život ipak odveo na neku drugu stranu.
Ana se prisetila i odnosa sa bratom Markom.
- On je uvek bio jako uporan u buntovništvu. Ja sam bila ona koja jednom nešto pita i ako dobijem negativan odgovor, odustanem. Nikada nisam imala živaca da moljakam. S druge strane, on je znao da kuka, moli, plače sve dok ne dobije ono što je zacrtao... Nama, iskrena da budem, nikada ništa nije falilo u životu. Nikada nismo imali previše, ali ni premalo. Baš onoliko koliko treba. Upravo tome i ja danas učim svoje dete. Često joj govorim da mora malo da bude skromnija, jer postoje deca koja teško žive, ali ona nekada voli da bude bahata i da luduje (smeh). Mada, to je DNK! Ja sam sedam godina išla na psihoanalizu da bih se odvikla od tih nekih stvari, zato od starta želim da iskorenim Tari takvo ponašanje.
Ana priznaje da bi volela da njena ćerka bude svoja i da niko nikada ne može da utiče na njene odluke.
- Ne bih volela da ima moje osobine. Volela bih da ima nešto na mog oca, da ima tu njegovu mudrost, a da na Rastu bude proračunata i razmišlja drugačije. S druge strane, ja nikada u životu nisam bila proračunata i sve sam radila odmah i sada i tako srljala... Padala i ustajala. Ne bih volela da prolazi moj put. Volela bih da ne reaguje odmah na prvu, da malo razmisli, da možda nešto nekada i prećuti.
Kurir.rs/Alo
NE PROPUSTITE
Bonus video:
