Sa svojim prepoznatljivim glasom i neodoljivim šarmom, Slaviša Vujić jedno je od najznačajnijih imena na srpskoj folk sceni.
Ovaj vrsni pevač ne samo da je osvojio srca publike širom Balkana svojim hitovima, već je ostavio i neizbrisiv trag u istoriji narodne muzike. Pored toga, uvek je ostao dosledan profesionalizma u svom poslu, iako je privatno, kaok on kaže, imao neslavne momente.
Gostovao je u Pulsu Srbije, kod Ivana Gajića, kada je pričao o privantom životu, odnosno periodu u kojem je konzumirao alkohol u prekomernim količinama.
PESMA "JUNACI SA KOŠARA"
Slaviša Vujić je svojim hitom "Junaci sa Košara" postao prepoznatljiv širom Balkana. Pesma je posvećena junacima sa Košara gde se u toku ratnih sukoba na Balkanu od 1998. do 1999. godine odigrala velika bitka između Vojske Jugoslavije i OVK.
Tekst pesme opisuje teške trenutke kroz koje su vojnici prolazili boreći se za slobodu svoje zemlje, a istovremeno izražava poštovanje i zahvalnost prema tim herojima. Pesma ima snažnu emotivnu poruku, a Slavišin izvođački stil, karakterističan za narodnu i folk muziku, dodatno naglašava dubinu osećaja koje prenosi tekst.
"Junaci sa Košara" je postala jedna od najpopularnijih pesama u Srbiji i regionu, a njeni stihovi i danas podstiču osećaj ponosa i poštovanja prema herojima koji su se borili za slobodu svoje zemlje.
Prvo je rekao da se nije vraćao kući, da je žena brinula, ali i da je ta faza trajala godinama:
- Pio sam duže vreme, ali nisam to radio kada radim. Nakon svirke sam pio, nisam dolazio kući po četiri-pet dana. Bilo me je svuda, a kada dođem kući, pokojna žena me uvek pitala da li sam živ i zdrav. Dešavalo se da odem u Nemačku, i javim joj se tek posle dva meseca. Ta faza je trajala malo duže, reč je o godinama. Možda sam i karijeru uz alkohol lakše podneo. Kada se dese neke stvari, kada si popularan, teško je sve to ispratiti i izdržati. Bilo je drugo vreme, a sada je tek katastrofa, sada svi snimaju šta god da se desi.
Potom je rekao kada je bio prelomni momenat, odnosno kada je sebi rekao da je dosta sa alkoholom.
- Dobio sam sina, potom i drugog. Dešavalo se da odem u Nemačku, nema me dva meseca, vratim se kući i dete gleda da li sam ja tata. Više nisam takav, a nisam ni mlad. Pre 12 godina mi je žena preminula, tada sam rekao sebi da sam do tada bio ono što jesam, pa sam se promenio. Sada su deca već momci i tako. Što se pevanja tiče, lepše je kad si trezan.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
