Malo ko u Srbiji može da se pohvali toliko lepim detinjstvom kao što je imao Ognjen Amidžić.
Danas je srećan i uspešan čovek i otac, a iza osmeha krije se velika tuga i nedotatak.
Idilično detinjstvo Amidžića presečeno jednom velikom tragedijom. Prve tri decenije, na novinarskom zadatku na Baniji ubijena je četvoročlana šabačka novinarska ekipa – Zoran Amidžić novinar RTS, Bora Petrović snimatelj, Dejan Milićević asistent snimatelja i Sretan Ilić urednik Radio Šapca.
"Gubitak roditelja pamtim kao prvu i najveću tugu u životu. Gubitak bliskih osoba je jako težak. Najintenzivnija tuga je vezana za oca. To je najveća borba koju sam vodio. Ljude ne pamtim po događajima, već kao osećaj, koji se vezuje za neki period i za tu osobu. Tatu pamtim kao jedan veliki osećaj. Bliskost i ljubav koji mi je pružio, autoritet koji mi je pomogao da se izgradim kao osoba uvek ću pamtiti i zahvalan sam mu na tome. Pamtim ga kroz odnos koji smo imali, sve se odslikava kroz odnos. Ostao je njegov uticaj na mene. Insistirao je na tome da budemo dobri ljudi, i sestra i ja, i da se uvek oslonimo na sebe", priča omiljeno TV lice.
Od oca je priznaje puno naučio:
"Od tate smo naučili da sve bude po pe esu, da sve bude kako treba i da nikome ništa nisi dužan. Da sve što imaš da si dobio svojim radom, ništa preko veze, i da se trud isplati. Ne sećam se poslednjeg susreta sa njim, jer je stalno bio na putu zbog posla.
Sećam se samo, kada je poginuo, došli su policajci da jave loše vesti i spletom okolnosti ja sam otvorio vrata. Bio sam tinejdžer kada se to desilo, imao sam 16 godina i morao sam da kažem majci i sestri da je tata ubijen. To je za mene bio jedan jeziv period. Nedostaje mi tata i život bi mi bio drugačiji da se to nije desilo.
Mnogo toga je palo na moja leđa posle njegove smrti, trudio sam se da majci pomažem koliko sam mogao, ona je ostala stub kuće i kormilo svega. Strašne stvari su se dešavale u to vreme, ali naravno, vreme čini svoje, ostaće uvek uz mene njegov duh", ispričao je Amidžić za Kurir.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
