BILA JE DENS IKONA, A ZBOG BRAKA SA ĐOGANIJEM NA STUBU SRAMA! Slađa o ranom detinjstvu, grupi i drugom venčanju! Evo da li se kaje

Slađa Delibašić bila je jedna od ikona devedesetih. U vreme hiperinflacije, opšte bede i ratova u okruženju, bila je jedna od najvećih zvezda, plesala je, đuskala, pevala; za jedno veče umela je da zaradi više nego svi radnici neke propale državne firme zajedno. Kaže da se nikada nije bahatila. Više voli da kupi nešto za kuću nego patike ili tašnu od petsto evra. Danas ima 54. godine

Detinjstvo me vezuje za Kosovsku Mitrovicu, tamo sam rođena. Dole smo bili mama, tata, brat i ja... Tako je bilo sve do moje desete godine kad mi je mama umrla, rano sam je izgubila. Za Mitrovicu me stvarno vežu najlepši dani mog detinjstva. Tata Ljuba Delibašić je bio jako poznat fudbaler, igrao je za Trepču i živeli smo baš onako lepo. Bili smo jedna od imućnijih porodica u Mitrovici, mi i Vitorovići.

U Mitrovici sam išla u školu do desete godine. Sedela sam u klupi sa Ljiljom Jevremović, ona je poznati tekstopisac danas. Viktorijin otac, one čuvene Viktorije, Snežane Mišković, predavao mi je muzičko, nju smo tu i tamo viđali, ali sa Ljiljom sam bila u klupi i to ti je neko moje, naše detinjstvo...

Dete bez majke

Šta znam, taj momenat kada ostajem bez majke... Teško je bilo... Baš! Nikad ne razmišljam o tim mučnim trenucima, ja to sve brišem iz sećanja i idem dalje, takva sam. Eto, sad me ti podseti na to.... Cela mamina porodica ostala mi je dole i dan-danas smo u kontaktu. Sticajem okolnosti tata je imao priliku da proda taj naš stan dole u Mitrovici. Doselili smo se na Novi Beograd, u Blok 62, žuta zgrada, i tada kreće neko moje detinjstvo u prestonici, odnosno kreće moj pubertet na Novom Beogradu...

Beograd, Blok 62

Vidi ovako, kad sam došla iz Mitrovice baš sam imala veliki kompleks, zato što omladina u to vreme nije bila kao sada - "Srbi sa Kosova i Metohije su pravi ljudi" i tako dalje, nego je bilo: "E, eno je ona Šiptarka," tako su me prozivali u školi, majke mi moje, i onda sam imala baš kompleks. Ja sam stalno pričala da sam iz Nikšića kad me neko pita, pošto mi je tata poreklom iz Nikšića, a mama Mirjana Marković iz Mitrovice. Zbog tih prozivki stalno sam govorila da sam iz Nikšića i imala sam tu neku averziju prema Mitrovici. Inače, deca su u to vreme baš bila katastrofa, kažem ti. "Eno je došla Šiptarka sa Kosova!", redovno su govorili. Bilo mi je tada stvarno teško, plakala sam, loše sam to podnosila.

Đole i Raka Đokić

U sedamnaestoj sam se upisala kod Lokice na džez balet, tako smo se Đole Đogani i ja upoznali. Imala sam svoju grupu koja se zvala " Studio 128" i tako sve kreće, to je bio neki naš početak 1987. godine. Cela ta ideja da budemo muzička grupa krenula je od Rake Đokića, jer kad imaš sluha i talenta, šta ti treba više?! Dugo nisam znala da ću se baviti muzikom. Ni sama ne znam kako, ali kada sam prestala sa plivanjem, upisala sam džez balet i to me je stvarno interesovalo, taj moderan balet...

Kako su me osuđivali

Bilo je dosta prozivki kad smo se pojavili u javnosti. Loših trenutaka je bilo, zaista; jednom smo se pojavili i u Dnevniku! Ne mogu da se setim kako se zvao onaj stari voditelj, mislim da je Goran. To je bio onaj stari Dnevnik, znaš ona uvodna špica kad se vrti sat ili tako nešto... U suštini, mi smo 1989. sklopili brak i baš zbog sranja na Kosovu i Metohiji, taj voditelj je u Dnevniku na RTS je rekao: "Slađana Delibašić, crnogorske nacionalnosti, i Hamit Đogani, druge nacionalnosti, sklopili su brak... Ma to je tada bila katastrofa, mi smo se tek pojavili maltene... Šta znam, nosila sam se nekako s tim. Bila sam tada klinka, sa Silvijom sam bila trudna, šesti mesec. Veliku sam osudu doživela i od moje familije, što od porodice Delibašić, što od maminih Markovića.

Jooooj, kad se setim tate! Ma, on je, ljudi moji, plakao! Samo je govorio: "Ne, nikako... Ne dolazi u obzir!" Ja sam ga ubeđivala: "Tata, ali, eto, desilo se, trudna sam... Šta da radim?!" Ma, nije hteo ni da čuje! Samo je plakao. Srđan isto, poludeo je, katastrofa...

Plesna škola

Kada smo krenuli sa plesnom školom, bilo je zaista naporno. U Pinkiju smo imali na svakih 45 minuta po pedesetoro dece u grupama. Sve smo ih Đole i ja obučavali. Kasnije sam sebi dala malo oduška, nisam radila zagrevanje na početku s njima, ali koreografije jesam. Imali smo tu prvi grupu s kojom smo radili sigurno deset godina... Vesna, Irena, Saška, Maja, sve su sada udate...

Kada smo se razveli, bila je velika grupa i podelili smo se ko će s kim da ide od devojaka. One su uglavnom htele sa mnom, Bojana i Daca su ostale sa mnom. Nije istina da su svi sponzori prešli sa mnom, jesu ljudi kojima sam ja uradila preko 1.500 revija i s kojima sam godinama sarađivala za garderobu. Sami su hteli da nastave sa mnom da sarađuju.

Razvod

Kad se desio razvod, ja sam to transparentno htela, više Đoleta nisam videla pored sebe. Bila je tu neka frka, tata i brat su bili sa mnom, ja sam uzela njih dve i iselila se iz stana. On je mog oca i brata terao da me ubede da se ne razvedem, pričao je kako sam povodljiva, da nikada neću uspeti... Bilo je tu mnogo stvari u mom braku o kojima uopšte ne želim da pričam. Nije baš sve tako sjajno i bajno bilo.

Pa, nijedna žena ne beži iz braka koji je dobar i ne napušta ga. Imam toliko prijatelja koji su u braku, gde se međusobno varaju, a žena ga ne napušta jer ju je baš briga, kod muža je dobro situirana, ali ja takav život nisam htela... Prevazišla sam ga više, sve je postalo dosadno, jedan uštogljeni život. Kuća, škola, nastupi...

Ne kajem se

Od svega u životu najviše mislim da me je ojačao taj samostalni život sa decom. To je neprestana borba da ih izvedeš na pravi put, da nemaš mrlju u životu zbog koje bi im bilo neprijatno.

Ne kajem se za razvod, nijednog trenutka se ne kajem ni za jednu vezu, sve sam ih ostavljala kako mi se ćefne. Imala sam četiri duge veze, svi oni su živeli ovde sa mnom, ali ni sa kim nisam ostala u dobrim odnosima (smeh)! Sa Đoletom sam se dva puta do sada posvađala, ja kad prekinem, prekinula sam. Nema šta da ja pijem kafe s nekim. Moj drugi brak kao da je bio iz inata, kao da sam htela sebe da kaznim nečim. Definitivno sam shvatila da je mlađi muškarac totalni promašaj, nikada više ne bih imala mlađeg od sebe. Muškarac treba da ti papira ili da ima više od tebe, nikako ne sme žena njega da vuče u životu. Sada, kada mi neko kaže da imam mladog muškarca ili da mi je muž pevač, odmah se uhvatim za glavu.

Kurir.rs

Bonus video: