Mirko Kodić, Miša Mijatović i Aleksandar Aca Sofronijević bili su gosti voditeljke Vanje Camović u "Sceniranju" na Kurir televiziji, a tri maestralna harmonikaša prvi put su zajedno bila u jednoj emisiji.
Muzičari su otvorili dušu i otkrili detalje iz života i saradnje sa estradom. Sva trojica su u jednom bila složna - Šabanu Šauliću su, svako na svoj način, najviše zahvalni na saradnji.
- Nema tog pevača na estradnoj sceni s kojim nisam sarađivao, kao i kolega muzičara. Ko sa mnom ne može, ne može ni sa kim! Svako od nas iskrenih muzičara zna da na pravi način gađa emociju. Mirko i ja, tu nema foliranja. Različiti su stilovi, svako na svoj način donese tonove. Tako i treba. Pamtim dosta sedeljki. Ipak, kao pevač me je do suza najviše dovodio Šaban Šaulić. Kad se zapije i krene da peva iz duše, to se ne može opisati. Kad bi ga čovek uhvatio u tom trenutku, to je bila poezija - započeo je Miša, a nadovezao se Kodić:
- Ja sam bio njegov lični harmonikaš. Šta sam ja doživeo i propatio s njim, to samo moja duša zna. Morao sam da trpim neke stvari, ali i radovao sam se lepim momentima. Više nemam s kim da sviram, honorar me nije interesovao u životu, interesovalo me je samo s njim da sviram. Kad smo ga ispraćali na večni počinak, imao sam crno odelo i belu kravatu, i u jednom trenutku sam na licu imao poluosmeh dok sam svirao "Ne plači, dušo", po želji njegove supruge Gordane. Neki su čak komentarisali da sam se malo nasmejao, ali ja sam, dok sam svirao, osećao kao da je on tu i da će zapevati - objasnio je on.
I Sofronijević ima uspomenu na legendarnog pevača: - Najveći bakšiš dobijem kada sviram pesme Šabana Šaulića. To se ne može opisati. Nama je mnogo lepo u ovom poslu. Mi se družimo. Nisu verovali u mene kad sam bio mali, ali moji snovi su bili veliki i znao sam da ću uspeti - poručio je on.
Ljiljana Stanišić
