Pevač Nino Rešić preminuo je u 43. godini pre 16 godina. On je izgubio život od perforacije pankreasa, uzrokovane dugogodišnjem prekomernim konzumiranjem alkohola.
Nino je rođen kao Amir Rešić, 22. januara 1964. godine u Bosanskoj Dubici, a kada je iz islama prešao u pravoslavlje promenio je ime u Nikola, dok je na estradnom nebu bio poznat po nadimku Nino. 2004. godine ponovo je vratio svoje ime - Amir.
Nino se ženio tri puta, i u svakom braku dobio po jednu ćerku - Amelu, Sandru i Tamaru. Sandra je krenula stopama svog pokojnog oca i započela muzičku karijeru u takmičenju "Zvezde Granda".
Pevač je sve do smrti vodio dnevnike koji sadrže sve detalje iz njegovog privatnog života, a velika prašina podigla se kada su počele da kruže glasine da Sandra nije njegova biološka ćerka.
Priča se da ovi dnevnici sadrže mnoge tajne koje i dan danas nisu iznete u javnost, a Ninov nekadašnji menadžer i veliki prijatelj Nermin Ademović otvoreno je pričao o tome.
"U svoj dnevnik je beležio sve o svom životu i taj dnevnik krije velike tajne, znam da sam ga ja bio uzeo i hteo da dam njegovoj kćerci Ameli koja je živela u Americi, ali ona nije htela doći po njega. Posle sam hteo da objavim CD sa njegovim pesmama koje je nameravao da izda, ali sam odustao od toga jer bi krenule priče da hoću da zaradim na njegovo ime. Postoje neke stvari iz Ninovog života koje znam i koje nikada neću objaviti, postoje i neki ljudi, koji su danas poznati a o kojima mi je Nino pričao neke čudne stvari", rekao je svojevremeno Ademović.
"Bila je 2007. godina, Nino je većinu vremena provodio u Bijeljini gde smo radili na njegovom novom albumu. Ja i osoba po imenu Nebojša smo bili jako bliski Ninu i pomogali mu oko karijere, ja sam uglavnom vodio menadžerske poslove a Nebojša ga je vozao po nastupima i gde već treba. Sećam se kao sad, 18. oktobra primam SMS poruku sa sadržajem “Brate, Nino je danas loše, išli smo kod doktora i on je preporučio da ostane u bolnici ali Nino nije hteo, molim te dođi večeras da budeš s njim jer ja imam poslovnih obaveza”. Negde predveče sam sa prijateljem Vedadom krenuo za Bijeljinu misleći da Nino ima slabiju prehladu i da nije ništa ozbiljno. Kada smo tamo stigli Nebojša je žurio na posao a Nino je spavao u svojoj sobi, tada nam je Nebojša rekao da mu otvaramo prozor jer svakih pola sata dobija strašne napade pa da ima svežeg vazduha", pričao je Ademović.
"Nino nije hteo da ide kod doktora iako je imao jake bolove i česte napade. Oko 22 sata mu je već bilo jako loše i ja sam rekao Nino idemo kod doktora i neću više da te slušam, ovog momenta ideš sa nama da te pregledaju. Nino je jedva hodao, uz našu pomoć je došao do auta i tada smo ga odvezli u bolnicu u Bjeljinu, tamo su nam rekli da ga odmah odvezemo do hirurgije. On više nije mogao da hoda te smo stavili u invalidska kolica i brzo odvezli na odjeljenje. Tamo nas je sačekao doktor i pitao da li je pacijent alkoholičar. Nisam znao šta da mu odgovorim osim da nije pio zadnjih sedam dana ništa. Odvezli su ga u salu a mi smo ostali da čekamo, prošlo je i ponoć, ali mi nismo imali nikakvih vesti, nismo ni slutili da će se desiti ono najgore. U tom trenutku se pojavio doktor i rekao nam ono što nismo hteli da čujemo “Izgubili smo ga, pokušali smo reanimaciju ali nije reagovao”, i dalje je bila tišina, ja nisam mogao da verujem da čujem tako nešto.
Sahranu su organizovali u Ninovoj rodnoj Bosanskoj Dubici.
"Oko 2-3 sata posle ponoći bili smo u njegovom stanu, svi smo ćutali, nismo znali šta da kažemo jer ovakav ishod niko nije očekivao. Dogovorili smo se da sahrana bude u subotu u njegovoj rodnoj Bosanskoj Dubici, nešto para što je bilo uzeo je Nebojša i rekao da će kupiti venac i te ostale stvari jer Nino inače nije držao kod sebe puno novca. Ujutro nas je zvala Dragana Mirković i rekla da će i ona kupiti jedan venac, mnogo nas je ljudi zvalo da pita da li je to istina. Znam da je taj dan u Bjeljinu došao i njegov brat Dejan kao i Sandra. U subotu rano ujutro smo Ninu povezli prema Bosanskoj Dubici gde će biti sahrana, iz Zagreba je stigao i njegov stric i rekao da će se sahrana obaviti po islamskim običajima. Sećam se da su na sahrani bili njegov kum, rođak Samir, Jasna K, Halid Muslimović, Farizada Čamdžić i njegov stric i ostala uža rodbina, bilo je dosta naroda, tačan broj ne bih znao reći ali među njima nije bilo njegovog brata Dejana i Sandre koji su prethodno bili došli u Bijeljinu", završio je svoju ispovest Nermin.
Međutim, Sandra Rešić tvrdila je drugačije.
- U tatinim dnevnicima nema ništa! Odmah to moram da kažem! Nema ničega spektakularnog, što bi, kada bi se objavilo, izazvalo skandale. Moja mama je imala prilike svojevremeno da pročita delove. Toje bio ono: ,,Danas je bio 14. januar..." IOpisivao je svakodnevnicu. Meni je žao što nemam Ninove foto - albume, jer tzu je bio sav njegov svet. On je sve slikao. Od njega mi je ostala samo jedna košulja, u kojoj je snimao spot sa Draganom Mirković "Divlja devojka". To je jedina njegova fizička stvar koju imam - govorila je Sandra.
Ninovo grobno mesto otkriva i istinu o njegovom imenu. Spekulisalo se o pravom imenu ovog kompozitora, a na grobnoj ploči piše Rešić Amir Nino.
- On je sahranjen ovde, u Bosanskoj Dubici. Niko od porodice ne dolazi. Spomen ploču podigao je njegov daidža (ujak, na srpskom, prim. aut.), a ne deca i bivše žene. To i piše na spomen ploči Kasnije, pre oko dve godine, Ninov prijatelj Neša na spomenik je postavio i knjigu na kojoj je ispisana emotivna poruka. Takođe, najverniji fanovi postavili su zvezdu koja se jasno vidi. Sve to nije učinio niko od njegovih, nije učinila najbliža porodica - ispričala je tada sagovornica za Telegraf.
kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
