O uspehu Aleksandre Prijović priča se već mesecima. O njoj se govorilo čak i u Dnevniku, a sada se na društvenim mrežama pojavio jedan "sociološki esej" pod naslovom: "Uspeh Aleksandre Prijović kao paradigma propadanja civilizacije", u kojem autor potpisan sa pseudonimom "Laki 21" uopšte ne gleda blagonaklono na nju, njene pesme i uspeh koji je postigla regionalnom turnejom "Od istoka do zapada".
Ovaj tekst prenosimo u celosti:
- Pomenuta pevaljka je uspela ono što nije uspelo nikome od Zdravka Čolića i Bjelog Dugmeta - 3 pune Arene u Beogradu, 5 u Zagrebu, Sarajevo, rasprodati koncerti po drugim mestima. Postoji staro pravilo "De gustibus et de coloribus non disputandum" nakon kojeg sledi ono čuveno ,ali“.
Ali - o čemu je ovde reč? Ako ste poslušali neku od njenih pesama, videćete da je to uglavnom folk pop, sa krajnje banalnim tekstovima. Devojka lepo izgleda, lepo se oblači, pristojna je, lepo komunicira, marketing koji je prati je blizu savršenstva. Pa šta onda, tu ne valja? Ispraznost. Potpuna ispraznost. To je ono što ne valja.
Svako od nas svakodnevno uživa u „lakoj“ zabavi. Nečem što nas opušta, skreće misli sa tmurne svakodnevnice, makar za tren odagnava brige i podiže raspoloženje. Ono što jeste problem jeste kada ta laka zabava u stvari postane obrazac koji se sledi, a obrazac ne može nastati ako ne postoji unutrašnji poriv (ili tačnije porivi) za njegovo nastajanje.
Mi kao društvo, ljudi, kao čitava civilizacija, polako ali sigurno tonemo u sve veću i posvemašnju površnost. Površnost je doslovce drugo ime današnjeg društva, a tome dobrim (ako ne i najvećim) delom doprinosi lakoća dostupnosti informacija. Kada to kažem, ne mislim da proverene, istinite informacije, već na informacije bilo kakve vrste. Doslovce smo zatrpani sa njima. A kada je nečega užasno puno, teško je koncentrisati se i izabrati bitno. Na jedno uho uđe, na drugo izađe.
Pogledajte ljude, obratite pažnju posebno na mlade, u autobusu, na stanici, u kafiću itd. Najveći broj njih gleda u telefone. A zatim obratite pažnju šta konkretno rade. Videćete da najveći broj njih stalno radi prstom - skroluje. Obratite pažnju koliko dugo se zadržavaju ne nečem što su videli na ekranu. Videćete da je to uglavnom jako kratak vremenski period. Ne udubljuju se u ono na šta su naišli. Ne koncentrišu se. Idu dalje. Na sledeću informaciju. Pa na sledeću. I sledeću. I sledeću. I tako u beskraj.
Rezultat toga je površnost. Posvemašnja površnost. Nisu naravno samo mobilni telefoni krivi za to. To je samo ekspresija, rezultat svega ostalog što ih (nas) okružuje, brza hrana, kratki kontakti, žurba, jurenje ka sledećem cilju, čitava civilizacija je sazdana tako da zadovolji onu trenutnu, kratku potrebu nakon koje suštinski ostaje samo manja ili veća praznina.
Pitajte mlade koliko su knjiga pročitali u zadnjih godinu dana. Koliko filmova odgledali, a koji nisu holivudski blokbasteri ili retardirana domaća produkcija. Gledaju li više filmova ili serija. Videćete da kratka forma (i to što kraća i što manje opterećujuća) prevladava u ogromnom procentu.
Da se vratimo na Prijovićku. Može se povući jasna korelacija u vezi vrste muzike (i opšteg ukusa) sa nečijom ličnošću i karakterom. Naravno, to nije niti će ikada biti 100% tačno, ali ipak je korelacija visoka. Što je kompleksniji ukus, kompleksnija je i ličnost. I obratno, što je manje kompleksan ukus, manje je kompleksna i ličnost. Kompleksnom umu je za zadovoljavanje potreba potrebno više izazova nego manje kompleksnom. Apsolutno sam svestan da ovo zvuči snobovski i elitistički ali je sušta istina.
Primitivan um traži laku, brzu, jednostavnu zabavu. Što je um složeniji, prohtevi mu rastu, sve više i više. Kompleksan um, kompleksna ličnost je zahtevna. Pogledajte svoje okruženje, kašće vam se samo. To se odnosi na sve vrste umetnosti - muziku, literaturu, film, slikarstvo i vajarstvo, ostale umetničke forme izražavanja...
Ogromni uspeh Aleksandre Prijović pre svega nam govori o tome gde je naše (i ne samo naše, bezbroj je Prijovićki po svetu) društvo usmereno, na koju stranu se kreće. Ka dizanju ili spuštanju granica i stepena zadovoljenja, ka kompleksnosti ili ka primitivizmu.
Nikola Vranjković, besplatan koncert u Studentskom gradu, među hiljadama studenata, poluprazna sala. Aleksandra Prijović, gleda je svaki osmi stanovnik Zagreba. Gde smo, šta smo, gde idemo i gde ćemo stići, zaključite sami - zaključuje autor na platformi "Iks" (nekadašnji Tviter).
Na njegov komentar reagovala je i Seka Aleksić.
- Nevezano za ovo što si napisao, mene zanima čime se ti baviš. Ozbiljna sam i nije hejt... Ju, ju pa ti meni možeš pomoći - napisala je Aleksićeva.
Kurir.rs/A. A.
Zabranjeno preuzimanje delova teksta bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
