Aleksandra je živela sa mamom i dekom u Belom Manastiru, gde je išla i u školu, ali je svakog vikenda išla kod tate, bake i deke. I danas kada prolazi tim putem emocije naviru, pozove baku i zajedno plaču.
- Baka i deka su živeli, i dalje žive, u Bajši, to je jedno selo, pored Bačke Topole, a ja sam odrasla, mislim odrasla, ja ne znam ni kako da objasnim ljudima, išla sam u školu u Belom Manastiru gde sam živela sam majkom i dekom, tu sam išla u školu, u zabavište i tako dalje, ali sam svaki, praznik, rođendan, kad god sam mogla, ja sam išla isto tako, kod tate, bake i deke. Tako da ja ni ne mogu da kažem gde sam više provela vremena, jer sam bila tu i tamo stalno. Meni je jako drago kada se prisetim trenutaka danas, kada prođem tim putem, gde su baka i deka mene vozili, gde su dolazili po mene, to je na granici, mislim, 200-300 metara od granice, pa stanu pored puta, i tako skoro svaki vikend. To je godinama i godinama tako bilo, mene mama doveze preko granice, i onda se mi vozimo do Bajše, pa onda nazad. I sada kada prođem tim putem, onda zovem baku na kameru, onda plačemo i ona i ja kada se prisetimo. Zaista, tako ti neki trenuci, da mi je neko, mislim, sada, kada imam toliko godina, i kada sam već nešto i prošla, da mi je neko rekao da ću proći tim putem i da ću plakati, da neću moći da vozim, i da ću stati pored puta, da dođem sebi... Toliko čovek, što je stariji, nekako, više, da kažem, ja bar, kažem po sebi, što sam starija, ja nekako više čeznem za tim detinjstvom. Zaista, koliko god, mislim, meni su svi tu, hvala Bogu, jedino deka, mamin otac, on je preminuo, kažem, ja uživam u svemu ovome, imam, naravno, svoju porodicu, supruga, dete, svi su živi, zdravi, hvala Bogu, mama, tata, ali, ja kada odem kod bake i deke u selo, i kada prođem tim nekim putem kojim sam prolazila sa njima, to za mene... Mnogo sam osetljiva, zato stalno pričam o njima, jer osećam i želim da oni sada, kada sede kod kuće, i gledaju moje intervjue, želim da znaju da sam i te kako svesna šta su sve uradili za mene, i, znam koliko uživaju u svemu ovome, i koliko su srećni kada ja njih pomenim svaki put - priča Aleksandra.
Aleksandra je imala tri godine kada su se njeni roditelji razveli. Kaže da joj nije falilo ljubavi "jer sam išla tamo-vamo, svi su meni gledali da ugode, da meni bude dobro, jedino su se dešavali ti trenuci kada odem kod drugarica, još ako imaju brata, sestru, ja nemam nikoga, e tada mi je bilo teško".
Upravo ta zajednica je i jedan od trenutaka koji je Aleksandri bio najlepši u poslednjih nekoliko godina, a to je kada su se svi našli na okupu na njenom koncertu o čemu otvoreno govori i zbog čega se i rasplakala u emisiji.
- Pošto se moji roditelji ne viđaju često, skoro pa se nikad ne viđaju, i, na mom koncertu su bili svi zajedno, i... Eto, taj trenutak. Ja razumem, i svako živi svoj život, i kada neko ne može zajedno ni ne treba da bude zajedno, i to je sve okej, ali ja kao neko ko je uvek maštao o tome da imam veliku porodicu, nisam imala, i onda oni u kakvim su odnosima već bili, svako je otišao svojim putem, i nekako nisu mogli zajedno... i posle toliko godina, sada na koncertu, posle koncerta, mislim da je u Nišu bilo, da su bili svi zajedno. I tata sa suprugom, i majka, svi su bili tu na istom mestu, što se desilo možda dva, tri puta - iskreno kaže Aleksandra koja se pričajući o tome rasplakala.
Posle uspešnih koncerata koje je imala kaže da u jednom trenutku nije mogla da shvati da je to ona i da se to njoj dešava.
- Legla sam i gledala sam snimke i u tom trenutku ja sam imala osećaj kao da je to neko drugi. Mislim, da, danas kad gledam te snimke, kao da nisam ja. Meni je to nekako stvarno kao da sanjam, a opet sam na neki način svesna da se dešavaju lepe stvari, da me publika u svakom gradu divno dočeka, da to budu super koncerti. A opet kada gledam, te snimke, kao da nisam ja - kaže ova mlada muzička zvezda.
Kurir, preneo: Lazar Stanušić / Blic
NE PROPUSTITE
Bonus video:
