Harmonikaš, producent i aranžer Endži Mavrić otvoreno je govorio o početku saradnje sa Marinom Tucaković i Futom Radulovićem.
Endži kaže da je imao tu sreću da radi sa njima u jeku najveće popularnosti i priznaje da je od njih mnogo naučio kada je studijski rad u pitanju.
Endži Mavrić o početku saradnje sa Marinom i Futom
- Već 1994. godine sam krenuo da radim sa Futom i Marinom, sa njima sam bio u ekipi deset godina. Posle Zorana Tutunovića koji je bio moj veliki idol, to je bilo zaista veliko iskustvo za mene, ozbiljne pesme smo radili tada – rekao je Endži.
Harmonikaš kaže da je to bio poziv koji se ne odbija i otkrio kako je izgledao rad na prvim pesmama za koje je on radio aranžane.
- Vraćao sam se iz Guče sa neke svirke, radio sam sa Bokijem Miloševićem i njegovim orkestrom. Sećam se da mi je neko ostavio poruku na telefonskoj sekretarici. Ostavio mi je Futa poruku da mu se javim. Nisam mogao da spavam celu noć i onako sam došao sa svirke, odmah sutra sam ga pozvao. Rekao mi je da Tutun ima previše posla i da ne može da se posveti dovoljno i tada me je pitao da li mogu da krenem da radim sa njima – kazao je Mavrić i ispričao anegdotu oko rada na pesmama Ane Bekute.
- U to vreme je rad sa njima bio vasiona. Dao mi je dve pesme za Anu Bekutu da uradim, to su bile pesme „Kralj ponoći“ i Zlatiborske zore“. Ponosan sam na te pesme, to je Futina melodija, Marina je pisala tekst, a ja aranžman. Još sam ja tu zamislio harmoniku, sad da bude srceparajuće. On se vratio onako čupav u kožnoj jakni i kaže mi „Kakva bre harmonika, ona ovde ne postoji, zapaliću ti harmoniku na Terazijama“. On je uvek preferirao gitaru i rok, ono na kraju neke trube smo stavili, ali su pesme za sva vremena – ispričao je Endži.
Kurir.rs/Grand
NE PROPUSTITE
Bonus video:
