PRVI ZAJEDNIČKI INTERVJU VESNE RADUSINOVIĆ I MILOMIRA MARIĆA! Otkrili sve tajne odnosa, a ovo mu uradi kada ustane na LEVU NOGU

Vesna Radusinović i MIlomir Marić imaju jedan od najskladnijih brakova na domaćoj javnoj sceni.

Tek nekoliko dana je prošlo otkako je vaš roman zauzeo centralno mesto u knjižarama. Kakvi su utisci?

Vesna: Kažu da mi je ovaj roman poput turske serije (smeh), a i vi rekoste nešto slično. Šalu na stranu, čini mi se da sam uspela u onome što sam nameravala i što je negde i san svakog pisca - da budem komercijalna, da imam visoke tiraže, a da to što pišem ne bude lako pero, koje kritičari najradije i najčešće pripisuju ženama... Milomir: Šta god da kažem, to je malo pohvala koliko on zaslužuje. Nemam ja te reči koje Vesna drži u rukavu, jer je ona uspela da opiše stvaranje najnovijih imperija u Srbiji i da dokaže da, ipak, nije sve u parama i da sreća nema gde da se kupi.

Kakve ste vas dvoje životne situacije preživeli?

Vesna: Nijednu koju već nisam opisala u svojim romanima ili ću je tek opisati...

Milomir: Moji neprijatelji, čim izađu iz zatvora, postaju moji najveći prijatelji. Toliko me zavole da mi detaljno opisuju kojim hladnim oružjem su hteli da me dokrajče, a ja sam vrlo srećan i zahvalan bogu što sam uspeo da izbegnem testere, bejzbol palice, mačete i noževe i tako preživeo smrt.

Tako se vešto igrate s likovima da mi čitaoci posumnjamo da su nam junaci zapravo poznati i pokušavamo da shvatimo na koga ste mislili.

Vesna: Svi se uvek prepoznaju, ali, naravno, nikome i nikad to neće priznati i po tom pitanju sam prilično bezbedna. No, junaci mojih romana nisu ljudi s kojima se privatno družim niti likove gradim na rekla-kazala. Životni su baš u meri u kojoj svi, a vidim i vi prepoznajete ove situacije, ljude i vreme.

Koliko je vremena, truda i neprospavanih noći potrebno odvojiti da se napiše ovakvo delo?

Vesna: Ranije, dok sam mislila da je pre mene postojao samo Dostojevski, pisala sam brzo i lako i naravno uvek noću, jer je noć za stvorena za stvaranje. Ali, na sreću, svi sazrevamo i kad-tad ukačimo da je pisanje najlepši posao na svetu ako vam je bog dao talenat na dar, da ne biste lomili glavu nad praznim papirom... I da svoje likove vešto pratite, ispletete priču i slikate rečima vreme, mesta, ljude i događaje. Pišem, kao što znate, isključivo postmodernu i u istorijske teme se ne upuštam.

Milomir: Sramota je što sam ja poslednju knjigu napisao pre 50 ili 100 godina. Posle svega sam postao starac Fočo od stotinu ljeta, poslednji preživeli dinosaurus u novinarstvu.

Autorka ste brojnih bestselera.Tačno osamnaest književnih dela. Koje vaše delo je vama omiljeno i zbog čega?

Vesna: Roman "Muškarci su kao čokolada", kako reče i napisa moj idol Tirke, bio je prava poslastica za čitaoce, hrestomatija postmodernizma, nastao kao spoj tekstova o javnim ličnostima koje sam intervjuisala i događaja iz mog privatnog života: udaji, razvodu, kidnapovanju vlastitog deteta.

Milomir: Ja nemam čime da se pohvalim.

Postoji li tajna za koju nikako ne biste voleli da ugleda svetlost dana?

Vesna: Naravno. Kakav je to život bez tajni? O tome ću napisati roman. Da je istinit i rađen po istinitoj priči, znače samo akteri, a dvoje nas je...

Milomir: O meni se sve zna.

Sjajan ili bedan, život je samo jedan. Kako biste vi opisali vaš?

Vesna: Buran i blistav!

Koja je bila cena samouverenosti, doslednosti i istrajnosti?

Vesna:Nisam ni u čemu istrajna koliko u želji da budem najbolja majka na svetu. Sve ostalo mogu da budu samo moje zanimacije, da ne kažem nešto drugo.

Kako izgleda kad ustanete na levu nogu?

Vesna: Udarim Marića desnom (smeh). Onda pozovem Velju Ilića da mu pogleda ima li težih povreda...

Milomir: Celog života sam pokušavao da ustanem na desnu, ali to mi nije uspevalo. Onda sam sreo Vesnu i ostao sam i bez leve i bez desne.

Zašto je danas važnije biti viđen nego uvažen?

Vesna: Zato što je to zakon gomile, mase. Svi su viđeni, a ne mogu se očima gledati i svi su bitni onoliko koliko su zapravo apsolutno nebitni. Ne bih ja plivala čak ni u okeanu prevelike bračne i ostale javne sreće, pošto se iza toga obično nalaze svađe razmirice, a nekada, nažalost, i ubice.

Milomir: Ja sam ugledan čovek viđen po buvljacima u Srbiji i celom svetu. Jedino izbegavam lažni džet-set i te gologuzane koji idu tamo gde ima da se jede i pije za džabe. To je pravi džet-set u doba apokalipse, kako kaže moja omiljena književnica Vesna Radusinović.

Kako bi glasio naziv vaše autobiografije?

- Preživeti život!

Da li ćemo ikad dočekati da Milomir uradi intervju s vama?

Vesna: Intervju je obećao mom izdavaču, gospodinu Dejanu Papiću, mada smo se siti ispričali za ove dve i po decenije zajedničkog života..

Milomir: Vesna mi je rekla da kad ona dođe, ja ću postati suvišan i moći ću malo da se odmorim, jer gde ona dođe, tu trava ne raste.

Važite za ženu čija lepota je vanvremenska. Kako se Marić nosio s tim svih ovih godina?

Vesna: On nije čovek iz ovog vremena. Veoma lako. Pravi se da to ne primećuje.

Poruka piscima koji žele veliku karijeru?

Vesna: Savete niti primam, niti dajem, lepše trajem...

Milomir: Da nauče da pišu za nepismene.