13 TUŽNIH GODINA BEZ LEGENDARNOG MUZIČARA: Izmislio novi pravac muzike, dva puta se ženio, a treća ljubav je bila do kraja života

Legendarni muzičar Ljubiša Stojanović Luispoginuo je 31. jula 2011. godine u Feketiću i iza sebe ostavio neizbrisiv trag.

Pre 13 dogodila se tragedija koja je potresla celu Srbiju i region. Ljubiša Stojanović Luis poginuo je u teškoj saobraćajnoj nesreći, a vest je odjeknula kao bomba.

Luis je imao 59 godina, a za sobom ostavio šestoro dece: sinove Miodraga – Miću, Marka, Sergija i Andreja, i ćerke Maju i Elu Mitu.

Legendarni muzičar rođen je 25. juna 1952. godine u Leskovcu. Još u ranom detinjstvu bio je drugačiji od ostalih, a sklonost ka muzici pokazivao je od malih nogu kada je šetao sa pločama Luja Armstronga.

Muzikom je počeo da se bavi 1970. godine, a nadimak je dobio kada je imao devet godina jer je uspešno izvodio pesme Luisa Armstronga. Bio je među prvima koji je kombinovao džez sa srpskim folklorom, a 1980. godine je snimio prvi album pod imenom "Ne kuni me, ne ruži me, majko", koji je uspešno prodavan u Srbiji i Jugoslaviji. Zajedno sa srpskim bendom "Flamingosi", pobedio je na Beoviziji 2006. godine sa pesmom "Ludi letnji ples".

Sa 16 godina se odvojio od porodice i otišao u Niš. Prijavio se za solo pevanje i saksofon, dok je živeo u iznajmljenom stanu. U Nišu je sa uspehom nastavio školovanje na prvom stepenu Muzičkog fakulteta, da bi kasnije postigao uspehe o kojima je u tom trenutku mogao samo da sanja.

Tragedija obeležila prvu ljubav

Sa prvom suprugom se venčao kao mladić i ubrzo su dobili sina. Ipak, splet životnih okolnosti doveo je do velike tragedije.

- Nisam osoba koja može da se veže za jedno mesto. Ona je smatrala da treba da budem prosvetni radnik, a ne muzičar, i zato me je napustila 1979. godine kada sam bio u vojsci. Kada je izbio rat u Sloveniji, ona se ubila – govorio je svojevremeno je Luis.

Drugi brak

Zbog svega što se dogodilo rekao je sebi da se više nikada neće ženiti, a onda je upoznao Dubravku.

18 godina braka i još dvoje dece, Marko i Maja. Ova ljubav je doživela krah, ali su nakon razvoda ostali u dobrim odnosima.

Gostujući pre nekoliko godina u emisiji "Nikad nije kasno", Dubravka Stojanović Duda, bivša Luisova žena, ispričala je kako je nastala ova čuvena numera, koja je upravo njoj posvećena.

- Doneo mi je ploču u Minhen i bacio u krilo. Na njoj je pisalo "Dudi s ljubavlju". Bila sam užasno uzbuđena, a kada je izvadio ploču i stavio na gramofon... Čula sam pesmu i bila pet dana bolesna. Nisam mogla da ustanem iz kreveta - rekla je Dubravka Duda Stojanović.

Inače, Luis je svojevremeno misteriozno izjavio da je pesmu "Dudo" posvetio jednoj ženi. Numera je nastala 1983. godine, kada su Duda i Luis godinu dana bili u vezi.

- Luis nam svima mnogo nedostaje. On je bio i ostao moja najveća ljubav. Deca i ja ga, bez preterivanja, spominjemo svakodnevno. Moj muž je bio izuzetno duhovit čovek. Zapravo, ja sam se za njega udala jer me je strašno zasmejavao - rekla je svojevremeno Dubravka Stojanović.

Treća ljubav za ceo život

Treća ljubav se dogodila nešto kasnije, a u idiličnim odnosima živeli su do njegove iznenadne smrti. Nevenčanu suprugu Silvanu upoznao je slučajno, kada je došla kod njega u studio sa drugaricom. Bila je ostala bez posla, a Luisu je bio potreban neko u studiju da prima poruke i pomaže.

Dok je Luis bio živ, Silvana je radila kao kreativni direktor njegovog studija, ali je 2008. otvorila vrtić odmah pored njihove porodične kuće. Kada je muzičar doživeo saobraćajnu nesreću bila je prinuđena da svoj posao stavi u stanje mirovanja.

Ubrzo je nastala borba sa finansijama.

- Potpuno osvešćivanje počelo je u septembru 2013. kad sam shvatila da predškolsku ustanovu, čiji sam vlasnik i direktor, moram da zatvorim, jer se za dve godine, koliko je trajao moj izlazak iz emotivnog haosa, posao sasvim raspao. Suočila sam se s nerešivim egzistencijalnim problemom.Ostala sam s troje dece, bez redovnih prihoda, u kreditima, dugovima, troškovima održavanja domaćinstva i sa svim osnovnim životnim potrebama moje dece i mene. Tada mi je život izbio dah. Krajem 2011. podnela sam zahtev za ostvarivanje porodične penzije, na koju imaju pravo naša maloletna deca. Međutim, postojao je poreski dug na ime mog pokojnog supruga, zbog čega je počelo šetanje između PIO fonda i poreske uprave. Negde između, izgubila sam se i zaustavila proces nakon službene plave koverte u kojoj sam dobila odluku da ne postoje uslovi za penziju. Nešto kasnije ponovo sam počela da im postavljam pitanja zašto deca nasleđuju očev dug, a uz sva zalaganja i pokušaje da se na regularan način dođe do rešenja, ponovo dolazim do zaključka da je to nemoguća misija - započela je priču za Story tada Silvana pa nastavila:

- Objasnili su mi da ne moram da vratim dug ako ne tražim penziju, ali ako se drznem da tražim, pokrećem lavinu pitanja na koja nema logičnih odgovora, jer je interes države iznad svega. Dobila sam preporuku da sačekam nekoliko godina, jer se možda nešto promeni u sistemu, možda dug zastari, možda... Trebalo mi je izvesno vreme da shvatim kako sam postala socijalni slučaj. Nije lako to osvestiti u glavi iako su sve činjenice upućivale na tomnogo ranije. Počinje komunikacija sa Sekretarijatom za socijalnu pomoć i zaštitu. Odobren mi je dečji dodatak na godinu dana u iznosu od 10.000 dinara mesečno za troje dece! Sledeće godine imala sam obavezu da obnovim taj zahtev, ali konstatovano je da na to nemam pravo, jer sam vlasnik pravnog subjekta, koji je 2014. godine i dalje u stanju mirovanja. I kada sam dobila tih deset hiljada, bila sam vlasnik tog pravnog subjekta koji, dokazano, nema nikakve prihode, i dalje sam samohrani roditelj s troje dece. Rekli su mi da uložim žalbu na koju i danas čekam odgovor od Ministarstva za rad i socijalna pitanja. Na urgenciju poznanika koji tamo rade, na kraju mi je rečeno da je loše sročena, iako mi je u njenom sastavljanju pomogao lično referent Sekretarijata za socijalnu pomoć i zaštitu.

Luisova ćerka Maja je nakon njegove smrti smogla snage da kaže koju reč o ocu koji je, kako je ispričala, bio čovek posvećen porodici.

- Mogu da kažem da je prema muzici osećao skoro istu ljubav kao prema porodici. Ona je, prosto, bila deo njega i njegovog života. Ako o nekome ima mnogo da se priča onda je to tata. Ima mnogo uspomena koje se nikada neće zaboraviti. Pored muzike i svega što je uradio, tu su i razne avanture koje je svako ko ga poznaje proživeo sa njim. On će biti uvek tu, neće nestati - rekla je ona.

Bonus video: