Marko Bulat (40) jedan je od retkih pevača koji ima različita interesovanja u životu. Noću peva po kafanama, a kad dođe u zoru kući, uči za fakultet ili slika ikone.
Nedavno je položio dva ispita na Akademiji srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju na kojoj izučava ikonopisanje.
Položio je istoriju umetnosti sa osmicom, a za tri ikone koje je uradio, što je bio praktični deo predmeta ikonopis, dobio je desetku. Uspešno privodi kraju trogodišnje studije, ali ne zapostavlja ni pevačku karijeru.
"Uskoro ću očistiti treću godinu, a onda me čekaju master studije. Posle 19 godina pauze, ponovo sam seo u školsku klupu i odlično mi ide. Nikad u životu nisam planirao da budem pevač, nikad se za to nisam spremao, a eto, dobro mi ide. Lepo sam crtao, ali nisam ni sanjao da bih mogao da postanem ikonopisac, a i to mi odlično ide. Nedavno mi je palo na pamet da bih mogao da pišem. Imam mnogo toga da kažem, a tema moje prve knjige biće kafana", kaže Bulat.
Na koji način pišete o kafanama?"Biće to priručnik za muzičare, biće to neka vrsta udžbenika za ljude koji pevaju u kafanama. Da mogu lepo da pročitaju kako treba da se postave prema gostima, kako da se ponašaju u određenim situacijama... To uopšte nije naivna priča. Sećam se, kad sam išao u osnovnu i srednju školu, profesori su često govorili učenicima: "Nemoj da sediš kao da si u kafani!" Znači, postoje pravila, od sedenja pa nadalje. Mnogo vremena sam proveo pevajući i uživajući po kafanama, mnogo toga sam naučio, pa želim da sve to stavim na papir.
