SPAVAO NA ŽENINOM GROBU, ĆERKA DOŽIVELA TRAUME: Jeziva sudbina kompozitora naših najvećih folk hitova! Nikad mu nije oprostila...

Teška životna priča Olge Jovičić, ćerke pokojnog kompozitora Mikija Jovičića, vratila sećanja na tužnu priču o jednom nesrećnom čoveku, a velikom pesniku. Miki Jovičić (1953 - 1996) bio je autora blizu dve hiljade pesama, od kojih je makar dvesta večitih hitova.

- Bio je zaljubive prirode, voleo je mnoge žene i doživeo mnoga razočaranja. Oženio se sa dvadesetak godina, prva žena Ružica rodila mu je sina Zorana. Iz drugog braka sa pevačicom Zoricom ima ćerku Olgicu, a iz trećeg braka sa Vanjom ima sina Stefana, koji se rodio nakon njegove smrti.

Sve Mikijeve ljubavi bile su turbulentne, sva tri braka filmska priča za sebe, a sve vatre svoga srca izlio je u pesmama koje će se večno pevati. Posle ljubavnih brodoloma i prvih para od od prodaje ploča, Miki je rešio da napusti stalno zaposlenje i da mu pisanje pesama bude jedino zanimanje. Od 1972. počeo je da snima ploče sa svojim pesmama. Samo za pokojnog Šabana Šaulića napisao je tridesetak hitova.

- Posle razvoda i propalih ljubavi, Miki je u jednoj kafani upoznao pevačicu Zoricu Dimov. Znajući da je malo pevača koji nisu snimali Mikijeve pesme, i Zorica je poželela da postane zvezda. Znao je i Miki da Zorica nema glasovnih mogućnosti za veliku zvezdu, ali je ipak uz pomoć svojih prijatelja snimio šest albuma za svoju suprugu.

- Uzalud najbolji tekstovi, uzalud pesme i svirke Ljube Kešelja, Dragana Stojkovića Bosanca, Miše Stojićevića... Od Zorice Jovičić nije bilo moguće napraviti zvezdu. Miki se okuražio i saopštio Zorici mišljenje najvećih muzičara, iako je znao da mu to neće oprostiti. Tako je i bilo, Zorica ga je napustila i odvela decu.

- Mislio sam da se nikada nećemo rastati, da je naša ljubav jača od svega. Možda sam za sve ja kriv, možda bi sa nekim poznatim kompozitorom postala zvezda. Ne krivim je nizašta i želim joj sreću sa drugim čovekom. Ne znam dokle ću ovako, bez Zorice i bez dece nema mi života. Još uvek je mnogo volim i verujem da ćemo opet biti zajedno - izjavio je Miki Jovičić za list "Sabor", samo mesec dana pre nego što se odlučio za ono najgore.

Ne mogavši da preboli rastanak od voljene žene, Miki je 1990. godine digao ruku na sebe. Srećom, ostao je živ zahvaljujući prisebnosti nekih dobrih ljudi oko sebe. Posle godinu dana od rastanka, Zorica se sa decom vratila Mikiju. Tada je napisao i jednu od svojih najlepših pesama "Ti si lek za moju dušu". Idilična bajka se nastavila, ali nije trajala dugo.

- Početkom septembra 1993. krenuli su za Makedoniju, u Zoričin zavičaj. U direktnom sudaru sa kamionom Zorica je nastardala za volanom, a Miki i ćerka Olgica su prošli sa lakšim povredama.

Tako je Zorica Jovičić umesto da postane zvezda prerano otišla, a Miki se razboleo od tuge. Na Starom groblju u Požarevcu, gde je Zorica sahranjena, komunalni radnici su ga zaticali ranom zorom kako spava na njenom grobu!

- A onda su do Mikija počele da stižu neverovatne informacije. Navodno, u jednom požarevačkom restoranu nastupa pevačica koja glasom i stasom neodoljivo podseća na pokojnu Zoricu. Dugo je odbijao da je čuje i vidi, a kad se jedne večeri okuražio da je vidi, umalo se nije srušio od iznenađenja. Sličnost je bila frapantna. Upoznali su se, počeli da druže, ubrzo su se venčali.

15. januara 1996. Miki Jovičić je zaspao večnim snom sa osmehom na usnama. Mesec dana kasnije supruga Vanja rodila mu je sina Stefana.

- Mikijev sin Zoran je bio u vojsci, ćerka Olgica mala, a supruga Vanja nije znala kome da se obrati za pomoć. U tim najtežim prilikama, kao i mnogo puta ranije, pritekao je u pomoć kompozitor i harmonikaš Miša Stojićević i platio sve troškove sahrane. Naravno, poznatih i slavnih pevača nije bilo nigde.

Kurir.rs/Telegraf/preuzeo I.L.

Bonus video: