"ZNAM ŠTA DA URADIM DA SE NE RAZVEDEM OD JELENE" Sloba Radanović nikad iskrenije, progovorio i o bivšoj ženi Kiji Kockar, otkrio u kakvim su odnosima

Slobodan Radanović prezadovoljan ulazi u Novu godinu.Sve što je želeo u životu popularni pevač je postigao. Zato je zahvalan Bogu, a veru i religiju poštuje i trudi se da živi ispravno i u skladu sa moralnim načelima za koje se zalaže.

Pre pet godina si izgubio oca baš 31. decembra kada si izašao na scenu.
- Mnogo mi je brzo proletelo, posebno kad vidiš decu kako brzo rastu. Jeste taj 31. decembar pamtim po toj ružnoj stvari, ali sada evociramo neke lepe uspomene na njega. On je bio prosta duša, a šaramantan zbog svoje prostodušnosti, bez dlake na jeziku pričao je narodskim jezikom i ljudi su ga baš zbog toga voleli. Nije bio čovek koji bi povredio, ponizio bilo koga. Bio je prepun humora,stalno je zasmejavao ljude. I da ne uradi ništa, njegov način govora su bili dovoljni da se ljudi oduševe kada ga vide. Nagrada mi je kada vidim da ljudi evociraju samo lepe uspomene na mog roditelja.

Koje su poslednje reči koje pamtiš od svog oca.
- To mi je jedan od težih  trenutaka jer je bio neki stadijum kada me nekad prepozna, a nekad ne prepozna. Ja sam jednom dolazio kući i razmišljam u sebi "Samo da me tata prepozna."S vrata vidim da sedi i kaže "Đe si legendo moja?". Prepoznao me je i to mi je poslednje što mi je ostalo umemorisano. Posle je bio vezan za krevet, nismo ni imali komunikaciju, ali zahvalan sam Bogu što je dostojanstveno otišao, nije se mučio. Svako veče se i dan danas zahvalim na tome. Ostale su nam samo lepe uspomene. On nas i dan danas zasmejava.
Jel pokazuješ sinu fotografije dede?
- Da! Često pokazem na telefonu i kad ode kod babe vidi fotografije. Stalno mu ukazujem da je to deka i čak je nekoliko puta izgovorio. Mali je on da to razume, mada me sin dosta podseća na oca, posebno gestilkulacijom lica, ruku, opšte ponašanjem svojim. Bog mi je uzeo jedno, a dao mi je drugo. Sve ono lepo što je moj otac imao, Bog je prebacio na mog sina, to je najlepše što je moglo da mi se desi.

Podržavaš sunarodnike sa Kosova i Metohije.
- Smešno mi je kada čujem da neko priča o nekavom getu u Beogradu.Kada slušam takve priče, ali i pesme od pojedinih naših izvođača zato što je geto u Orahovcu, manastriru Devič, Novom Brdu, gde ljudi ne mogu mirno da izađu iz svojih kuća. To mi je baš bolna tema. Mnogo je nepravde u svetu. Ja ne volim da ćutim o tome. Volim da se zna na kojoj sam strani bio. Podržavam javno pozitivne stvari i najbolnija tema mi je Kosovo i Metohija jer mi majka odatle potiče. Ona je iz mesta Rogozne,mada i da sam rođen u Vojvodini, ja bih isto postupio. Svi smo odande potekli. Krivo mi je što ljudi olako to shvataju, ali ima omladine koji to doživljavaju na pravi način. Drago mi je da je omladina nedeljom na liturgiji u crkvama. To mi daje veru da će sve jednog dana biti lepo.
Neki te osuđuju zbog tvojih stavoba, često se i podsmevaju?
- Sedam godina se oglašavam na svaku nepravdu bilo gde da se dešava na svetu. Boli me patnja dece. Bilo ono albansko, muslimansko, srpsko, budista ja bih ga svojim telom zaštitio od svega. Baš sam se sad emotivno uzbudio. Hejterima i da uradiš najbolju moguću stvar na svetu, naći će nešto loše u tome. Treba voleti svoje, ali ne treba učiti svoje dete da treba nekoga da ne voli jer je druge boje kože. Svi smo mi ljudi i svako je dete poteklo iz majčine utrobe. Nijedno dete ne bira gde će da se rodi. Bilo bi mi mnogo lakše u životu da nisam toliko empatičan. Svestan sam da ja svojim nekim izjavama izgubim deo publike, možda dobijem deo neke druge publike, ali ja mogu samo sebi time da naškodim, nikome drugome. Ja propagiram mir i ne želim da iko ispašta. U 21.veku da gledamo leševe dece, siročad.... To me boli, sve je otišlo predaleko. Znate, kada tako nešto pokuca na tvoja vrata svi bi da se to vidi, čuje i baš zbog toga želim da to podelim. Mnogo puta su mi ljudi rekli " Ti si pevač, muzičar mi vidimo preminulu decu kod tebe na profilu" Kažu mi da ja nisam objavio ne bi znali da se to dešava. Želim da se zna na kojoj sam strani istorije. Ja sam na strani dobra, a ne zla.

Često si na meti udara, da li je neko prišao u lice da ti kaže šta misli o tebi?
- Nikad u živoru. Kriju se iza lažnih profila. Ali kada ne sme da stane iza svojih reči, već ti piše sa lažnih profila, to kao da se nikad nije ni dogodilo.
Je l sumnjaš da je to neko blizak tebi?
- Moguće, ne mora da znači,ali ima smisla.
Kakve su ti želje planovi?
- Da mi upola kao ova u 2024.godina. Sada treba da se uselim u novu kuću. Izbacio sam pesmu "Dečak", album, ljudi vole to što radim.Od Slovenije do Makedonije me poštuju.Na nastup mi dolaze Nemci, Švajcarci, pa i Grci, Bugari, Turci. Mi nismo ni svesni koliko nas istorije povezuju. Iako ne govorimo istim jezikom, muzika nas spaja.
Da li u ovoj godini ulaziš kao neko ko je pomirljiv.
- Tako je. Što sam stariji time se rukovodim. Ne želim da budem zlopamtilo da čak i ako ne kažeš čoveku u lice važno je da mu u duši oprostiš. Ne želim da u sebi gajim netrpeljivost. Čak i ako nisi sa nekim dobar bitno je da znaš da si mu oprostio i da mu ne želiš ništa loše. To me je vera naučila. Što sam više u tome želim da opraštam. Mislimo da ako odemo u crkvu da smo veliki vernici, a nismo kakvih ljudi ima na svetu i kakvi se ljudi mole za ceo svet. Da nema tih ljudi koji su se posvetili Bogu iz svih mogućih religija, ovaj svet bi bio još lošije mesto.

Godinama si u stabilnom braku, kako je očuvati zajednicu u eri razvoda.
- Prelepo mi je zaista! Ljudi neće da se bore izgubili su borbeni duh ne samo za ljubav nego za sve. Sve prepuštaju slučaju. Prva nesuglasica, svađa, oni to potkopavaju, guraju pod tepih. Svaki problem koji se saseče u korenu ne može da ode predaleko. Sve treba da rešavamo i da slušam,o jedni druge. Treba da budemo empatični što se tiče muško ženskih odnosa da ne gledamo samo sebe.

Kako je to u vaša četiri zida?
- Ja kad mi se nešto ne dopada i ne sviđa stanem i razmislim da li je to vredno naše svađe, da li je to sitnica da li je vredno naše svađe. Ako je sitnica, ako će to da prođe zašto bih ja dizao dževu i pravio svađu koja može da eskalira a u suštini to je neka sitnica koja ne može da nam utiče na život. Progutaš, pa ćutiš. Trudimo se da ne pravimo od muve magarca, da budemo empatični da slušamo potrebe i ne samo partenra već i drugih ljudi. Ne može samo neko nama da izlazi u susret, a ništa. U svkom odnosu treba biti u dvosmernoj ulici.

Jelena je zbog tebe na meti kritika.
- Jeste. Počeli smo to da doživljavamo kao normalno. Kad mi neko bude lično rekao u lice onda ću ga uvažiti. Sve dok to nije vređanje i pretnja doživim to kao samo mišljenje. Ne vidim da naš način života može da utiča na druge i da zbog toga neko gaji neku preteranu emociju da bi mi nešto uradio. To su sve bezazlene stvari.
Prošlo je već dosta godina i od tvog razvoda od Kije Kockar,postoji li mogućnost da uspostavi neka ljudska komunikacija?
- O tome i ne razmišlajm to i ne postoji bar što se tiče mene. To je ostalo iza mene, ja njoj želim sve najlepše u životu, a sada ne traba da se družimo. Nikad ja o tome što je bilo neću da se oglašavam. Šta god da je bilo, ružno, lepo ja sam svoj život nastavio i danas mi je mnogo lepo da bih razmišljao o tome.