ANA ŽELČELSKI OTVORILA DUŠU ZA KURIR! Ćerka Kevser Selimove i Đorđa Želčelskog priznala: Želela sam uvek da budem sa roditeljima, zato sam im...
Ćerka Kevser Selimove i Đorđa Želčelskog Ana čuva i neguje uspomenu na oca, koji je preminuio pre pet godina. Život uz poznate i priznate roditelje joj je bio med i mleko do trenutka kada su oni odlazili poslom na turneju širom sveta. To joj nije prijalo jer je uvek želela da bude sa mamom i tatom. Zato ih je jednom prilikom sabotirala, a u razgovoru za Kurir je objasnila i kako:
Ana Želčelski čuva uspomenu na oca:
- Ne prođe dan da ne pomislim na svog oca. Kažu: "Vreme, leči sve" Naravno da ne leči, samo naučite da živite sa tim. Ipak je ostavio veliki trag. Spominjemo ga, pričamo svakodnevno o njemu i jako nam nedostaje. Živimo sa njim u lepom sećanju. Kada ste dete poznatih roditelja, onda su oni tu non- stop.Na televiziji, radiju i malo, malo slušamo ga stalno, naravno u duetu sa mamom. Nažalost, moj drugi suprug nije uspeo da upozna tatu, baš kažem da bi oni slavili uz vino, pevao bi nam, ali zato ga unuk pamti. Deda ga je učio da vozi bicikl. Tata je bio baš za sport. Noć pre nego što je umro spakovani su bili za skijanje, ali tata je otišao u bolnicu. Baš mi je sin juče rekao "Mama, znaš da je sutra dedi godišnjica" tako da me je sin podsetio. Kada je moj tata umro, sin je hteo da uzme dedino prezime, ali tek će to moći kada napuni šesnaest godina. Znate, ja sam se prvi put udala u Turskoj i bivši suprug živi u Istanbulu. Ako se ne predomisli za tri godine, može da doda dedino prezime-priča Ana.
Otkrila nam je i da je bila očeva mezimica:
- Ja sam kompletno kopija mog oca. Sva sam na njega. I on je bio veoma temperamentan, samo bi da zuji, da putuje kao i ja. Dok mama, otkako je umro otac, nikako ne mogu da je pokrenem. Tata je bio pun života, nije mu se umiralo, iako je obišao ceo svet. Ja sam bila dva puta u Americi dok su bili na turnejama.Čak je i tata pričao kako lepo pevam i šalio se da me progura na estradu, ali ja sam imala averziju od te profesije, jer su me ostavljali da bi radili širom sveta. Sećam se koliko puta mi je majka pričala da su hteli da idu odvojenim avionima, ako se ne daj Bože nešto desi. Oni su bili baš popularni i sa vojskom su dosta pevali, jednom priilikom je pozvao menadžer da zakaže nastup i ja sam se javila na telefon i kažem mu da su zauzeti,iako nisu bil,minirala sam ih samo da ne bi išli da rade,nego da budu sa mnom,iako im je trebao novac za život.Sećam se zovu me iz Amerike, pitaju koju barbiku želim, a ja govorim da neću ništa samo da se vrate što pre. Ali nisu me forsirali da završavam te škole, iako kažu da sam talenat. Eto, otac je voleo da pomaže ljudima i posle smrti se zaborave svi, ali javljaju se prijatelji i svi ga cene i poštuju. Bio je jako zanimljiv čovek,uvek je zbijao šale.Imali smo mi poseban odnos, bio je nekad krut, i uvek me je učio da vrednujem život-poručuje Zelčelskova.
