PEVALA NA ULICI, A DANAS IMA SVOJU KUĆU NA ZLATIBORU: Spokoj koji osećam kada sam tamo me uvek osveži!
Pevačica Zorja Pajić, koja je na početku svoje karijere pevala na ulici, sagradila je sebi vikendicu na Zlatiboru. Naime, Zorja priznaje da odmor od svakodnevnih obaveza i nastupa mlada zvezda pronalazi planinskoj kući koju je sagradila na Zlatiboru.
- Na Zlatibor pobegnem čim se ukaže prilika! Spokoj koji osećam kada sam tamo me uvek osveži i prirpemi za dalji rad. Zaista smo napravili svoj mali raj tamo, i uvek rado odlazimo, pa makar na dva dana - priča pevačica i otkriva da uživa u svakoj aktivnosti na planini:
- Najviše volim da šetam prirodom i da leškarim i samo brinem o tome šta ćemo sledeće jesti. U velikoj kući uvek ima nešto da se očisti, pospremi, ali kada sam tamo, zaista mi ništa nije teško. A noćna sedenja na terasi i pričanja u nedogled uz lepo vino i posmatranje vedrog, čistog neba prepunoj zvezda, a na Zlatiboru sijaju najjače, nikad ne dosadi!
Zorja otkriva da je tokom opremanja kuće dosta brinula o udobnosti, ali i da nije želela da prostor u kojem uživa zatrpa sa previše stvari.
- Kod opremanja je najbitnije bilo da zadržimo prostranost i puno svetlosti, ujutru je uživanje piti kafu tu gde je kuhinja. A predveče, sa druge strane, na terasi, gledati zalazak, koji uvek oduzima dah. Meni najbitnija stvar jeste dušek! Kad se čovek dobro naspava, sve ide lako - priča nam i kroz osmeh objašnjava da voli da se nađe u ulozi domaćice i ugosti najbliže, iako najčešće ona sve posprema:
- Uvek volimo da odemo sa porodicom i prijateljima. Pored dušeka, najbitnija stvar koju smo morali da zadržimo nakon renoviranja jeste kamin, ili peć. Zimi je prava čar kad se od tolike kuće svi okupimo oko njega i tu se onda družimo i veselimo. Umem da napravim štošta, i volim! Ali na žalost, ja sam uglavnom ta koja stoji za sudoperom.
"Biti umetnik na ulici, nije lako"
- Uvek ću na to gledati kao na jedinstveno iskustvo koje se može samo na takav način steći, i uvek ću smatrati da je to odlićan potez jer sam imala prilike da osetim najbrutalniju rekaciju publike, u svakom smislu, te sam na neki način bila pripremljena na sve komentare koje su me sačekali u takmičenju. Biti umetnik na ulici, nije lako, sa tim se čovek nosi kao i sa svim u životu, od najlepših trenutaka, potpunih euforičnih stanja, do jakih udaraca realnosti koje donosi život. Zahvalna sam što sam naučila da se nosim sa tim, i uvek ću pamtiti taj period svog života kao uspeh.
kurir.rs/blic
