"U ŠKOLI SMO BILI CRNE OVCE JER SMO SVIRALI NARODNJAKE" Borko Radivojević i Srećko Krečar otkrili sve o njihovom prijateljstvu: Stalno smo bili kod direktora

Iskrena estradna prijateljstva su zaista retkost u današnje vreme, kada se uglavnom sve svodi na druženje iz interesa. Često čujemo da netrpeljivosti i zle krvi ima na estradi, ali uverili smo se da postoje i oni koje veže neraskidivo prijateljstvo.

Domaćin i njegova supruga Milena s decom su ih dočekali sa osmehom i raširenih ruku. Naša ekipa zabeležila je svaki detalj. Odmah na početku su otkrili kako se rodilo njihovo prijateljstvo.

- Još iz srednje muzičke škole - započeo je Borko.

Srećko je objasnio:

- Došao je jedan mali dečko s teksas jaknom, narandžastim pantalonama, uvek razvezane pertle, kaže: "Ja sam Borko Radivojević i sviram harmoniku".

- Imao sam mobilni telefon u to vreme - kroz osmeh je dodao Radivojević.

Srećko se prisetio dogodovština.

- Nas dvojica smo bili crne ovce jer smo voleli i svirali narodnu muziku, svaki drugi dan smo bili kod direktora. Obično su nas tužakali oni koji su voleli da sviraju narodnu muziku, a nisu znali - kazao je on, a Radivojević je dodao:

- Imali smo neprijatnu situaciju s profesorkom. Oborila me je iz predmeta koji sam ja odlično znao samo zato što sviram narodnu muziku, i to mi je ispred celog odeljenja rekla. "Sviraš narodnu muziku, hoćeš da budeš seljak." To je jedinstven slučaj da se ljudi stide naše tradicije - setio se.

I Srećko je sa istom nastavnicom imao problem:

- Bio sam na nekoj svirci i, kao mlad i neiživljen, celu noć nisam spavao. Došao sam ujutru u školu, a na pola časa sam počeo da kljucam i ona mi kaže: "Gajiću, ne kljucaj". I drugari, umesto da me sakriju, oni me odrukali. Kažu oni: "Nemojte, profesorka. On svira tezge, umoran je." I ona kaže: "A jelte, umoran si." Ja sam pokušao da se opravdam i meni padne klapna i kažem "svirao sam". Ona kaže: "Pa, Gajiću, je l' bilo dobro na tezgi?" Ja kažem da jeste. Tada je bilo nepojmljivo da ja za jedan dan uzmem 500-600 maraka, a ona za ceo mesec ima platu 300. I kažem ja da sam uzeo 580 maraka. E tad sam izašao na tablu i počelo je ceđenje. Dala mi je jedan. Izašao sam napolje i ne mogu da ćutim, vratim se i kažem "ipak boli 580 maraka" i zatvorim vrata. Ovo je ujedno i poruka - ono za šta te bog dao... Sledi svoj instinkt i ne skreći s puta. Svi smo mi dali maltene celo detinjstvo za ono što smo danas. Dok su druga deca igala fudbal, mi smo vežbali.

Na pitanje šta je najgore što ste čuli o sebi, Borko kaže:

- Najgore što sam čuo da trgujem drogom, da su me uhapsili s deset kilograma narkotika u harmonici. Da sam asfaltirao ulicu u kojoj se nalazi SUP ovde u Petrovcu da ne bih išao u zatvor i da me ne diraju. I dan-danas ljudi o tome pričaju i brane to.

Pevači su pravi profesionalci na poslu:

- Recimo ni Borko ni ja nikad nismo seli na svirci, mi radimo od početka do kraja-istakao je Krečar.

Radivojević je potvrdio:

- Kad sam osnovao svoj orkestar, punih deset godina nisam razmišljao o novcu. Najviše sam mrzeo kada od nekog od starijih kolega čujem u moje vreme nije bilo tako. Mi smo morali da se dokažemo. Kafana gde smo počeli da sviramo, to je sada kockarnica-otkrio je Borko.

Krečar se složio:

- Da, da, da. Odatle smo krenuli, iz Kragujevca. Tu je sad, nažalost, kockarnica i svetli kao Las Vegas-kaže Srećko.

Borku je to izazvalo posebnu emociju:

- Baš mi je bilo žao. Stojim na semaforu i gledam u mesto koje je nekad bilo kultno, a sad kockarnica. Ovaj posao ne može da se radi bez kafane. Evo sad se sve to vraća. Preko, u Ervropi, diskoteke su počele da se pretvaraju u kafane, ni mladi neće više da idu u diskoteke. Nedavno sam bio u Kragujevcu, rekao sam vozaču: "Vidiš, odavde sam ja krenuo" i on kaže: " Iz kockarnice" - kroz osmeh je zaključiuo.