"SLEDEĆE GODINE JE VREME ZA JEDNO BEPČE" Rada Manojlović pred Vaskrs otvorila dušu: Osećam se kao putnik namernik, gost sam i u svojoj kući
Rada Manojlović važi za jednu od najuposlenijih pevačica na estradi. Za nju ne postoje praznici, slobodni dani, radi i preko nedelje, ali kad je vreme Uskrsa i Božića, to je za nju ipak neka druga priča.
- Kod naših pravoslavnih praznika Uskrsa i Božića jako volim to što imamo poseban pozdrav za te dane, to mi je baš lepo. Nešto mi toplo oko srca. To je u selima mnogo izraženo, ali mi je jako drago što je i u Beogradu to zastupljeno i baš se poštuje. Od dostavljača hrane, preko taksista, prodavaca, svuda se tih dana, konkretno za Vaskrs, obraćamo sa "Hristos vaskrse, vaistinu vaskrse", i to mi je mnogo lepo, nekako mi izražava jedinstvo - priča Rada.
Pošto najviše nastupa u inostranstvu, ne može unapred da pravi planove za Vaskrs, pa to gde će taj dan proslaviti zavisi isključivo od toga gde tog vikenda peva:
- Za Vaskrs nema pravila gde sam, nekad u stanu u Beogradu, nekad u Četerežu, zavisi gde sam bila u tu subotu pred praznik, a najčešće je radna, pa sam negde, i onda kad se vratim, nema pravila. Poslednjih godina ne silim da radim te subote pred Uskrs. Ako ne mora, ja je izbegnem. Kako sam starija, lepše mi je da budem kod kuće i odmorim se.
S Radom smo se kroz priču vratili i u period njenog detinjstva, kad je u rodnom Četerežu živela s mamom, tatom i sestrom:
- Meni su praznici bili najlepši kad sam bila dete. Sad kad sam solo, u smislu da nemam svoju decu, porodicu, osećam se kao putnik namernik, gost sam i u svojoj kući, pa nemam osećaj za praznike kao kad sam bila mala. Tad se znalo, dođe Veliki petak, Maja i ja skupljamo biljke za šare za jaja, koja su se obavezno farbala u lukovini. Mama je bila zadužena za trpezu. Što se tiče samog farbanja jaja, mi smo svake godine bili kod nane, kod mamine mame. I, sećam se, to su traume iz detinjstva, ali slatke. Kad se ofarbaju crvena jaja, nana pljune na njih, samo da ovo ne zvuči rogobatno, pa nama po obrazima, da budemo zdrave i rumene. Maja i ja cele izmazane, crvene, haos. Pomislim, jao, bože, opet. Ali, gledaj me, 40 godina, niko mi ne bi dao da imam toliko, zdrava, prava, možda je to delovalo stvarno.
Otkrila nam je i koliko su se promenili praznici otkad joj je mama preminula:
- Meni je tad svaki praznik izgubio smisao. Prvi praznik koji se desio nakon mamine smrti je bila Nova godina, pošto je mama u julu preminula. Taj prvi doček bez nje, kad tata čestita sestri i meni, a mi svi plačemo, iako je prošlo već šest meseci, to sam zapamtila, jako traumatično. Tad sam imala već 19-20 godina i onda posle toga sam otišla odmah na fakultet, desile su se "Zvezde Granda". Mislim da su me nove životne okolnosti navele da se odvojim od porodice i praznici mi nisu više imali taj značaj. Moja sestra, pošto je ostala u kući, njoj je bilo još teže. Ona je preuzela mamino mesto u kući oko svega, ali ne zadugo, pošto je tata jako brzo doveo drugu ženu. Prošlo je oko godinu dana od mamine smrti, i to je za nas bilo jako rano. Sa ove tačke gledišta, ne znam šta bih rekla, koliko je vremenski potrebno da to iko više meri. Ne možeš da odboluješ nikad, niti da kriviš ikoga što je takvu odluku doneo, bez obzira na to što mi kao deca to nismo baš mogli da prihvatimo. Od te godine maćeha je preuzela brigu o svemu.
Da neku posebnu i čudnu draž donosi Vaskrs, složili smo se s Radom i kada su kuvana farbana jaja u pitanju:
- Jako mi je zanimljivo, a i čudno, kad dođe Uskrs, kao da nikad u životu nisam jela kuvana jaja, kao da ih sad nemam u frižideru i ne mogu da ih skuvam, ali ima nešto u tome. Slađa su i draža su mi da ih jedem. Ovako, ne bih se setila u tri života da skuvam jaje.
Poslednjih godina se na društvenim mrežama vodi velika polemika šta je ispravno - Hristos vaskrse ili Hristos voskrese, a Rada nam je ovo prokomentarisala na zanimljiv način:
- Sad je ozbiljna diskusija i svađa da li je Uskrs ili Vaskrs, a kamoli da li je vaskrse ili voskrese. I šta je ispravno i šta nije. Kod mene je ceo život bio Uskrs. Sećam se i na RTS je pisalo Uskrs, sad ovo što se izdešavalo, ne znam. Meni nije bitno kako će ga neko zvati, već da se slavi i poštuje.
Rada je vrlo aktivna na mreži Iks, nekadašnjem Tviteru, pa smo tako s njom prokomentarisali i "tvrdnje" koje su se tamo pojavile da je zec kao dekoracija za praznik ubačen kako bi "uništio" pravoslavlje jer je on, kako navode, simbol katoličanstva.
- Naravno da sam videla. Pazi, ja kao ozbiljan teoretičar na društvenim mrežama ipak nisam zalazila u te zečeve i u tu tematiku. Nije me zanimalo. Sad kad malo bolje razmislim, možda tih zečeva ranije i nije bilo. Ne mogu da se setim. Mi kad smo bili mali, koliko se sećam, bili su pilići. Ma šta fali zekama, neka su, slatki su. Ali pričam samo o životinjicama kao takvim, ne na one teorije oko vere i sve što ide uz to, da se razumemo - kaže Rada.
Pred kraj razgovora Radu smo pitali šta bi volela da joj se ostvari u narednih godinu dana, do sledećeg Vaskrsa.
- Sledeće godine mislim da bi bilo krajnje vreme za jedno bepče. Fali meni još svašta, ako ćemo iskreno. Kad pričamo o karijeri, fali mi, za početak, jedan dobar, ozbiljan koncert, privatno ta beba. Ajde da prizovemo, neka mi se sve desi te naredne godine i biću najsrećnija - otkrila nam je Rada.
Naravno, upitali smo je i šta se dešava sa stanom, da li se stambeno konačno obezbedila, ali nam je otkrila i šta se zapravo s pričom da izdaje parking mesta.
- Ja sam odlučila da o stanovima više ne pričam, a što se tiče tih parking mesta, mene su mnogo ozbiljni ljudi pitali za savet gde da ulože pare i preko kojih ljudi da kupe ta parking mesta, a to zapravo nije istina. Kad su tu priču plasirali, ona je toliko dobro prošla da su svi poverovali, ali, nažalost, nemam nikakva parking mesta. Ja da pročitam takvu vest o nekom drugom, prva bih poverovala jer zvuči baš realno, ali, kao što rekoh, ništa od toga. Tako da, neka odgovor bude - prodala sam biznis (smeh) - završila je Rada.
