"NEMAM ŽENU, VEĆ DEVOJKU S KOJOM IMAM DETE" Đorđe David ne živi sa izabranicom i ćerkom, ali Vaskrs provode zajedno! Trudim se da zadržimo distancu!

Đorđe David neguje tradiciju, a ćerku Stašu uči pravim vrednostima. Muzičar otkriva kako se u njegovom domu obeležava praznik i da li učestvuje u farbanju jaja.

- Kad sam bio dete Vaskrs se u mom domu proslavljao tiho, ali moj otac koji je bio seljačko dete je sve obeležavao u svojoj kući, u krugu porodice. Na tome je najviše insistirala moja baka koja je do poslednjeg trenutka za oca bila autoritet. Mislim da je Vaskrs, barem kad je pravoslavlje u pitanju, praznik koji ide ispred bilo čega drugog. Vaskrs treba da označava novi početak, vreme praštanja i pomirenja između ljudi koji nisu na istima talasnim dužinama i to je vreme kada treba da se posvetimo svojoj porodici i svojim naslednicima.

Kako provodite današnji dan?

- Danas ću se prvo posvetiti svojim kandidatima u okviru takmičenja ''Zvezde Granda''. Smatram da je Bogom dana stvar kada dobiješ tako talentovane ljude, nebitno da li su te sami odabrali ili su ti ''pali u torbu'' u prvom krugu takmičenja. Ta priča je otišla u neku porodičnu energiju i ja na tome insistiram, ljudi iz moje ekipe se posećuju i kada se takmičenje završi. Nakon toga ću se videti sa mojom ćerkom Stašom koja je najveći motor u mom životu i sa Anom, pa ćemo ispoštovati običaje, uzeti jaja i tome slično.

Da li pomažete ženi oko farbanja jaja i priprema za praznik?

- Ne. Prvo meni ta reč ''žena'' zvuči rogobatno. Ja nemam ženu, imam devojku sa kojom imam dete. Ja radim sve do momenta koji se zove kuhinja i rad u kuhinji. Sve što treba da se odradi okolo poput nabavke to je moj posao, a onda Ana preuzima stvar u svoje ruke i to uvek bude nešto raskošno.

Ana i Vi ne živite na istoj adresi, jeste li bar u vreme praznika zajedno? Kako to sve funkcioniše?

- To funkcioniše fenomenalno jer se ne podrazumevamo. Nit ona mene podrazumeva kao fikus, nit ja nju podrazumevam kao natkrsnu. Dokle god postoji ta neka energija radovanja kada se dvoje ljudi sretnu to je stvar koja te drži u tenziji i drži te potentnim u svakom smislu te reči. Jako mi je tužno kada vidim da su ljudi po 20,30 godina u braku, a imaju neku mržnju u pogledu ili imaju potpuno jednu nezainteresovanost jedno prema drugom. To nije naš slučaj. Čovek sam koji je odgajan na bajkama, znam da je bila ta centralna kupola gde su partneri klopali, vodili ljubav, družili se, a onda princ ili kasnije kralj imao je svoje odaje na desnoj strani, a princeza ili kraljica na levoj. I zato se svaka bajka završavala sa ''živeli su srećno do kraja života''. Trudim se da Ana i ja zadržimo tu distancu koja je inspirativna.

Kako je vaša ćerka reagovala na to što ne živite na istoj adresi, da li vas je nešto pitala?

- Nikada ništa nije pitala. Zato što Staša ima mega tone ljubavi kojima je obasuta i od strane mene i od strane majke. Isto tako ima i mnogo pritisaka. Jako je inteligentna devojčica, ne znam na koga je povukla, brzo kapira stvari što se najbolje vidi kada je umetnost u pitanju. Staša ne postavlja tu vrstu pitanja, za nju je ovo normalna priča i što je najvažnije ne oseća nedostatak niti jednog roditelja, a za to je najviše zaslužna njena majka.

Spomenuli ste muzičku školu, klavir... Da li postoji šansa da Staša krene vašim stopama? Da li ćete je podržati ako odluči da se bavi javnim poslom?

- Podržao bih je 200 posto, ali samo pod jednim uslovom, a to je da bude među prve tri, čime god da se bavi. Ovo je surov posao, a pošto sam je dobio kasno, kada ona bude krenula snažno, neću moći da je štitim na taj način na koji bih voleo. Zato sam u ovom periodu njenog odrastanja brutalno surov. Kada sednem da radim klavir sa njom to ide do suza, neka je greška i na kraju kompozicije, kažem joj ''Stop, idemo ispočetka''. Mislim da će i sama odustati ako ne bude u prve tri, perfekcionista je.

Kurir/Informer