NIKO NA OVOM SVETU BOLJE OD SANJE NE SLAŽE FARMERICE! Obučila se kod vrhunskih majstora i to u svetskoj metropoli, za nju nema zime

Sanja Marinković je specijalista da cakum-pakum složi farmerke. To je ujedno u butiku u kom je radila bio njen prvi posao u životu. Voditeljka emisije"Magazin In" poslovnu karijeru je započela kao prodavačica u Velikoj Britaniji, gde je živela kao tinejdžerka. S njom smo obišli radnju u šoping-centru, a ona nam je pokazala kakav je majstor za džins.

- Kao svaka mlada žena koja se školuje u inostranstvu, tako sam i ja imala priliku da živim u Velikoj Britaniji. Zahvaljujući tati, tetki, braći i sestrama, provela sam izvesno vreme u Londonu. Roditelji su mi slali džeparac, ali to nije bilo dovoljno. Svaki mlad čovek mora da ima neke radne navike, ja sam promenila nekoliko poslova. Radila sam u jednoj pekari, tačnije kafeteriji, i naučila sam da baratam ozbiljnom mašinom za pravljenje kafe i kapućina. Ne mogu da kažem da sam bila baš mnogo spretna, jer mi kuhinja inače nije bila jača strana. U podrumu su se pravili sendviči i onda sam rekla: "Ljudi, ja sa ovim kafama teško... Bolje sendviče da pravim." Tako je i bilo. Tada sam radila vikendom, a radnim danima sam učila. Onda sam radila u prodavnici džinsa - seća se Sanja dok pokazuje kako slaže farmerke.

- To je bila moja najveća avantura. Radnici su bili iz celog sveta. Tada sam imala menadžera koji je nosio vojno odelo, tako se i ophodio. Nismo smeli da sednemo ni sekundu, nije moglo da se besposličari, stalno si morao da slažeš i preslažeš. Čak i kad su sve stvari bile pod konac moralo je da se lepo pakuje. Tako da se ja šalim sa svojim drugaricama da treba da im složim ormar. Imam preko pedeset komada džinsa i tada sam naučila kako se perfektno slaže. Nije smeo nijedan centimetar da viri. Dobila bih kaznu da je, ne daj bože, neuredno. Smene su trajale od šest do osam sati i onda, čak iako nema nikog, moraš da slažeš. Sećam se da su bili visoki rafovi i onda smo se mi kao klinke krile i sklanjale da bi ćaskale, a da menadžer to ne vidi - priča Marinkovićeva.

Sanja Marinković

- S vremenom kad naučiš, dobiješ priliku i na kasi da radiš. E, to je bila ozbiljna muka, jer je sve moralo da ide brzo, nema čekanja. Svašta nam se dešavalo. Recimo, dođe čovek obučen tako da misliš da on ne radi ništa, da je beskućnik. Menadžer kaže: "Obratite pažnju na ovog čoveka", ipak se krade jer je to metropola, nikad ne znaš šta će da se desi pored kompletnog sigurnosnog sistema. Čovek izabere farmerice i mi sad čekamo da li će da izvadi novac ili će da pobegne s farmericama. Onda je izvadio ogroman štos para. Tada sam shvatila da nikad ne treba da sudimo po odelu čoveka, već da ono ne čini čoveka, ali može dosta da govori o njemu - govori Sanja i dodaje:
- Bila je situacija kada neko utrči i ukrade farmerice i pobegne, pa ni obezbeđenje ne može da ga stigne. Taj već ode u stanicu metroa. Non-stop sam stajala i imala sam jedne patike koje sam ponela iz Beograda. Bile su moderne crne plitke patike koje su se toliko razvalile, ceo đon je bio isečen, a koje sam ja vratila mami i tati kući i rekla: "Izvol'te, ja sam svoje zaradila." Tada sam zaradila 4,75 penija na sat i nedavno sam pričala s rođenim bratom, koji kaže da je danas sat 9,25. To govori o tome kakva je vrednost postala. Onda sam od tog novca išla s drugaricama, provodila se, super sam naučila jezik. Imali smo pauzu 30 minuta za hranu i onda izađem umorna, kupim ili neki pomfrit i sednem u park i jedem. I posle sam menjala poslove - zaključuje ona.