"VOLEO BIH DA MOJE ĆERKE ŽIVE MIRNIJI ŽIVOT" Saša Matić o novom albumu, uspehu, porodici i daljim planovima: Kad pevam, ne razmišljam kome se obraćam...

Saša Matić konačno je završio pripremu novih pesama. Četiri balade su već objavljene i publika je oduševljena njima, a drugi deo albuma nas tek očekuje. 

Kriza autora vlada, a vi ste, ako sam dobro uočio, izabrali jedne od najboljih autora nakon što nas je napustila Marina Tucaković. Tu je Jelena Trifunović, s kojom ste sarađivali i na prethodnom albumu, ali i Danijel Pavlović, s kojim sarađujete prvi put. Kako je pala odluka da mu date poverenje?

Ovaj svet je mnogo izgubio Marininim odlaskom... Takva umetnost u onom obliku više se neće ponoviti nikad. Zahvalan sam bogu što sam je imao za prijatelja i što su mi pesme od nje ostale da zauvek u sećanju ostane koliko je bila velika. A Jelena, maestralna Jelena... Dobro proverena ekipa i velika umetnica. Napisala je jedne od mojih najvećih hitova, tako se dobro osećamo i razumemo da je sasvim logičan nastavak naše saradnje. Verujem da će isto biti i sa Danijelom. Beskrajno talentovan autor i vokal i neko ko će sigurno ispisati redove pesama koje će mnogo duša osetiti i voleti. Autentičan, svoj i sjajan! Baš sam srećan zbog naše saradnje.

Prvo su izašle četiri balade, a da li biste nam možda otkrili šta se nalazi na drugom delu albuma. Da li će biti i bržih pesama?

Ne želim da mi ekipu zaboli glava (smeh). Šalim se, ali poklonu se svi više obradujemo kada ne znamo šta se krije u njemu, a ovo je moj poklon za publiku. Reći ću samo da vas čeka sve lepo. Jedan sigurno dostojan nastavak započete priče.

U jednoj izjavi rekli ste: "Pustite teretanu, ja sam ušao u top deset s baladama." Kada čujete šta se sluša i koje pesme drže visoko mesto na trending listama, bude li vam žao šta današnja omladina sluša i koliko današnji izvođači ne ulažu mnogo u pesme, a dobiju možda i previše?

Svako vreme nosi nešto svoje. Neke stvari ti u njemu ostanu daleke i neshvatljive, a neke osetiš kao da su deo tebe. Publiku ne možeš naterati šta će da voli i oseti. Ono što duboko verujem jeste da umetnost uvek pronađe svoj put i da sve što je vredno ostane godinama da traje. Ostalo bude i prođe.

Jedan ste od retkih pevača koji imaju podjednako istu armiju i muških i ženskih fanova. Koliko vas to raduje i šta vi mislite zbog čega je to tako?

I to opet pokazuje koliko muzika i iskrena ljubav ne razlikuju pol. Svaki čovek, bio muškarac ili žena, voli isto, boli ga isto, raduje se i pati na sličan način. Možda je baš u tome tajna - u iskrenoj emociji. Kad pevam, ne razmišljam kome se obraćam, već samo da to što osećam prenesem najiskrenije moguće. Ljudi to prepoznaju. Emocija ne zna za masku, ne zna za pol, ni za godine. Ona ili dotakne ili ne. I srećan sam što očigledno dodiruje srca različitih ljudi.

Karijeru ste, kako kaže Vikipedija, započeli 8. marta 1994. godine na pijaci na Banovom brdu. Da li možete da se vratite sada 30 godina unazad i da se prisetite tog trenutka? Ko vas je angažovao i dao vam podršku tada?

Uvek je teško odrediti trenutak odakle počinje sve - ne samo u karijeri, u životu. I obično je to niz situacija koje su oblikovale tvoju sudbinu. Otkako znam za sebe, ja znam za muziku. Kao dečak sam već počeo nastupati i, verujte mi, još tada sam osećao - ovo i samo ovo biće moj put. Podršku sam dobio od mnogih, stvarno mnogih i svi oni jako dobro znaju ko su. Nikada nikome od njih to neću zaboraviti.

Da li upravo zbog tog datuma gotovo svake godine održite veliki koncert na baš taj dan?

Zbog zahvalnosti, ljubavi, smisla i svrhe održim svaki koncert.

Kad smo kod koncerata, vi ste neko ko drži rekord održanih solističkih koncerata u regionu. Koliko vam prija ta titula i znate li uopšte koliko velikih koncerata ste održali?

Možda ne pamtim brojke koncerata, jer preko 20 godina sam tu, ali, verujte mi, da neizbrisiv trag osećaja živi u meni. Uvek je kao prvi put. Posebno i magično. Meni to zaista daje svrhu i smisao svega. To su trenuci za koje živi svaki pevač, i to se ne može opisati. Kad u jednom trenutku toliko duša oseća isto, peva uglas tvoje pesme, voli se, leči... mnogo sam zahvalan životu i svojoj publici na svemu.

Da li su možda vaše ćerke nekad izrazile želju da se neka od njih bavi muzikom? Kako biste reagovali na to?

Moram priznati da imaju talenta. Moje ćerke same za sebe biraće put kojim će da idu, a ja ću zauvek biti njihov vetar u leđa. Da li bi me radovalo da krenu ovim putem? Ne znam... Mnogo je težak i naporan u smislu putovanja, neprospavanih noći, odricanja... Voleo bih da žive neki mirniji život.

Vaša vila u Perastu često je tema medija. Koliko vi u stvari imate vremena da uživate u čarima te nekretnine i da li vaše ćerke vole da idu tamo?

Vremena se uvek pronađe za ono što ti je važno i one koji su ti važni. Najviše u stvari i volim taj osećaj kad imam gde da se vratim. Svaki slobodan trenutak nastojim da provedem sa porodicom, pa smo tako često i u Perastu. Tamo uživam sa njima, sa prijateljima, kolegama... S lepim društvom svugde je lepo.

Kurir slavi 22. rođendan. U par reči prenesete svoje utiske o dugogodišnjoj saradnji s nama.

Kurir je za mene mnogo više od medija - to su ljudi koji su me godinama pratili, podržavali i uvek bili tu da zabeleže lepe momente, ali i da podele emociju s publikom. Naša saradnja traje dugo i za mene je to posebna vrednost. U vremenu kad se sve menja, lepo je znati da postoje ljudi na koje možeš da računaš. Srećan vam 22. rođendan! Želim vam da ostanete iskreni, dosledni i da i dalje budete most između umetnika i publike, baš kao do sada. Od srca hvala za sve!

Kurir.rs