GALA OTVORILA DUŠU POSLE 20 GODINA MEDIJSKE ĆUTNJE! Zvezda 90-ih otkriva sve estradne tajne i priznaje: "Povukla sam se jer sam bila željna normalnosti..."

Vesna Galiot Gala bila je zvezda muzičke scene devedesetih. Nizala je uspehe, hitove, imala pune koncerte, a onda je pre 20 godina odlučila da se povuče sa scene. Posvetila se radu u IT sektoru i od tada izbegava pojavljivanje u javnosti.

- Bez sumnje, taj period je u neku ruku bio najznačajniji period u mom životu jer sam napokon ostvarila svoj san. Odmalena sam želela da se bavim muzikom profesionalno i taj san mi se napokon ostvario s tim albumom, iako sam pre njega imala izdat i LP s pop grupom Horoskop. Taj album mi je bio ulaznica da napokon počnem i da ostvarujem svoje želje i snove, a i da istovremeno od toga i živim. Nagla popularnost mi je bila samo potvrda da sam u tom poslu uspela.

Pesma "Izaberi frajera po svojoj meri" se pamti.

- Nisam očekivala da će živeti decenijama posle. Znala sam da će biti primećena, bila je namenska pesma za festival u Budvi, znala sam da će biti hit, ali da će na kraju postati moja lična karta u muzici, to nisam očekivala. S obzirom na to da je moj prvi CD vrtoglavom brzinom pronašao put do publike, očekivano je bilo da povuče i sledeći album, a pesma "Izaberi" bila je najava mog drugog albuma. U neku ruku mi je i drago. Ipak je ta pesma poslala poruku ženama, devojkama da obrate pažnju s kim će biti u vezi i da ne dopuste "frajerima" da ih gaze, da čuvaju svoje dostojanstvo.

Kako biste opisali atmosferu na muzičkoj sceni devedesetih?

- Iako se era devedesetih suočavala s velikim izazovima, ratovima, nestašicama, raspadima, muzika je spajala ljude više nego ikad. Nije bilo tolike otuđenosti među ljudima kao što je to slučaj danas. Pevači i grupe su bili nekako složni između sebe. Svako je imao svoj pravac i stil, emocije su bile iskrene. Nije nas ni bilo previše da bismo jedni drugima zauzimali mesto, publika nije bila podeljena. Koncerti su bili jako posećeni i popularnost je tada značila nešto. S obzirom na to da nije bilo Jutjub kanala, interneta da se na taj način promovišemo, jedini način da se muzika čuje bili su CD, kaseta, televizija i koncerti. Od muzičkih kanala, tačnije, izdavačkih kuća, postojala je TV Palma kao prva privatna televizija i nakon toga Pink. Uvek je bilo rivaliteta u smislu ko je izbacio bolju pesmu, čija pesma je veći hit, ali jedno je sigurno, svi su mislili da će raditi taj posao do kraja života. Nažalost, većina pevača iz tog perioda se povukla na ovaj ili onaj način, iz ovog ili onog razloga i s vremenom je taj pravac zamenjen drugim.

Koji su bili najveći izazovi s kojima ste se suočavali?

- S obzirom na to da mi popularnost nije bila dovedena u pitanje, jedini izazov je bio kako uraditi album a da na njemu bude što više hitova. I tada je postojala autorska kriza, doduše, ne u toj meri kao danas, ali bilo je jako teško pronaći dobre pesme a da nisu obrade, tako da sam se odlučila da svoje pesme na kraju radim sama. Velika je odgovornost kad sami sebi pravite pesmu, niste uvek do kraja sigurni da li ste previše subjektivni u tekstu. Albumi su bar mene finansijski dosta koštali, vodila sam računa da mi produkcija bude perfektna, da se ne utapam i ne ponavljam, i da svaka pesma ima neku poruku, a prvenstveno da se primeti emocija.

Da li ste imali uzore?

- Na sreću ili žalost, nisam imala uzora. Naravno, slušala sam stranu muziku, pratila šta se radi, ali niko konkretno mi nije bio idol.

Odlučili ste da se povučete 2005. Šta je bio ključni faktor za tu odluku?

- Ne računajući pokušaje i prethodni album u pop grupi, ipak sam 15 godina bila profesionalno aktivna. Bezbroj koncerata, putovanja, snimanja, neprospavanih noći, već posle 2000. godine se osećala ta promena u atmosferi na estradi, počelo je sve da me zamara, gubio se svaki smisao, borba za opstanak je postajala surova i u jednom momentu sam shvatila da mi je muzika, koja mi je bila velika ljubav, prerasla u posao gde svega ima, a ljubav se lagano gasi. Čak ni novac nije mogao da posluži kao satisfakcija. I u jednom trenutku sam samo stavila tačku i povukla se. Rešila sam da radim posao u kom se neću eksponirati, gde ću naći svoj mir i biti daleko od te gužve i konstantnih poziva i pritisaka. Posao kojim se sad bavim sam želela da radim ukoliko ne uspem u muzici, školovala sam se i za to kao što sam završila i muzičku školu, imala sam osnovu da promenim posao. Jedini problem koji sam imala u vreme dok sam tražila drugi posao, jeste to što sam nailazila na predrasude, nisu verovali da jedna pevačica može da radi i drugi posao, koji nosi drugu vrstu odgovornosti.

Da li je i ranije bilo trenutaka kad ste poželeli da sve samo nestane?

- Naravno da je bilo takvih trenutaka. Svi imamo i uspone i padove. Bila sam željna normalnosti. Da mogu da prošetam ulicom bez šminke, da sam obučena opušteno, da me ne slikaju i ne saleću. Publicitet i te kako može da zamori. Na kraju krajeva, kad sad sve rezimiram, u suštini sam previše skromna osoba i nedostajali su mi trenuci da mogu kao i svi da odem u klub ili restoran a da oči ne budu uprte u mene i da moram da pazim na svaku sitnicu. I dan-danas prilikom upoznavanja ne govorim: "Ja sam Gala, drago mi je", izbegavam pseudonim.

Je li to bila spontana odluka ili rezultat promišljenog plana?

- Moje povlačenje je bio plan. Lomila sam se nekoliko godina, i te 2005, kad je izašao moj šesti CD, najavila sam da se nakon njega povlačim. Nikad nisam zažalila!

Da li vas je estradni život u nekom trenutku povredio?

- Pitanje za razmišljanje. U suštini, više mi je dao, ali dosta toga i uzeo. Mnogo dragih ljudi sam izgubila kao prijatelje, dosta sam bila neshvaćena u privatnom životu. Kao da je moja tadašnja popularnost bila neka kočnica za iskrena prijateljstva. Nikad nisam izgovarala naglas, ej ljudi, bio anoniman ili popularan, emocije na vrhu su iste, imaš iste potrebe, iste želje, jednako voliš i kao poznat i kao nepoznat. Ali ono što je neprocenjivo, to je životno iskustvo koje tad stekneš. U suštini, nisam bila usamljena. Moj fokus je bio isključivo na porodici. Majka mi je bila kroz ceo život alfa i omega. Najbitnija osoba na svetu. A pravi prijatelji su uvek tu.

Jeste li ikad poželeli da se vratite muzici?

- To poglavlje sam zatvorila. Pojavljivala sam se samo tamo gde sam želela, pevala samo kad sam osećala potrebu da treba da održim neki koncert, izbegavala sam intervjue i TV gostovanja. Kao i za ovaj intervju. Smatram da sam dužna da bar neke svoje misli podelim s publikom koja to želi, a Kurir je uvek bio korektan prema meni.

Kako danas gledate na svoju karijeru?

- Kad se osvrnem na to poglavlje, osećam se ispunjeno. Znam da sam dala sve od sebe, da sam mnogo koncerata održala, da sam mnogo ljudi možda i usrećila. Nekima su moje pesme sinonim za zaljubljivanje, prvu ljubav, prvu vezu, brak i jako mi je drago zbog toga. Sad, nakon ovoliko godina, kad čujem da se neke pesme i dalje vrte, da su slušane, pomislim, o da, sve je imalo smisla, nije bilo uzalud.

Kako ocenjujete današnju muzičku scenu u poređenju sa onom devedesetih?

- Što se tiče današnje scene, iskreno, i nisam mnogo u toj muzici. Dosta pesama mi je nerazumljivo, neke na silu, neke su bizarne, odlaze u zaborav brzinom svetlosti. Ne nalazim se u novim pravcima i kad bih se vratila na scenu, nikad ne bih radila te žanrove. Mislim da su najveći hitovi najjednostavnije pesme. U muzici je najbitnija dobra emocija. Ili je imaš, ili je nemaš.

Da li ste ostali u kontaktu s kolegama?

- Kao i tada, tako i sada, ni sa kim se ne družim intenzivno, kad ih sretnem, proćaskamo i tu se sve završava. Svi se uglavnom znamo, svako ima svoj život. A moj svakako sad nije estrada.

Da li ste ikad svesno gasili javni trag o sebi ili ste pustili da vreme to učini za vas?

- I jedno i drugo. Svesno sam odbijala javna pojavljivanja, intervjue, sve što je imalo veze s publicitetom, i na kraju je vremenom sve utihnulo. Što se postavlja u pitanju, na kraju je i vreme to učinilo za mene.

Kad biste mogli da se vratite u jedan dan iz devedesetih, koji bi to bio i zašto?

- Postoji više trenutaka u koje bih se vratila, ali jedan mi je izuzetan i na njega sam odmah pomislila kad sam pročitala pitanje. Nova godina u Beogradu. Jedan jedini nastup svih tih godina koji sam imala a da je moja majka bila prisutna. Celo veče me je slušala s ponosom, gledala sam njene osmehe. I da mogu da vratim vreme, to bi bio taj dan.

Da li postoji neki muzički hit iz tog vremena koji ste odbili da snimite, a postao je uspešan u izvođenju nekog drugog?

- Pokušala sam da se setim da li mi je neki autor nudio neku pesmu a da nisam mogla da je dobijem. I nisam mogla da se setim. Više je bilo pesama koje su snimljene, pa sam pomislila kako bih volela da sam je baš ja snimila, neke od njih su "Tek je 12 sati" ET benda, "Godinama" - Ivana Banfić i Dino Merlin, "U ljubav vjere nemam"... Pričam za pesme iz tog perioda.

Postoji li neka saradnja koja je propala, a mogla je da vam promeni karijeru?

- Možda jedna, ali nisam sigurna da li bi nešto promenila. Poslednji album trebalo je da izdam za PGP RTS, a izdala sam ga za "Siti rekods". Nisam otišla u 10 sati na sastanak s Graićem za potpisivanje ugovora. Možda bi ta saradnja promenila tok moje karijere.

Kad ste poslednji put stali ispred mikrofona?

- Poslednji put sam pevala na splavu "Fristajler". Tad sam već uveliko radila drugi posao. Koncert je bio u Beogradu, pa sam i prihvatila. Nije mi oduzimalo mnogo energije. Tad me je Dragan Brajović Braja iznenadio. Posle toliko godina došao je, po njegovim rečima, na splav isključivo zbog mene i učinio mi je veliku čast. Ipak sam s njim dosta sarađivala, a i bilo je lepo evocirati uspomene sa snimanja albuma i iz vremena provedenog u studiju.

Da li biste snimili još jedan album?

- Ne bih više ništa snimala, ali ako bih nešto uradila, snimila bih samo jednu pesmu, ali ne bih se rukovodila žanrom. Više bih obratila pažnju da pesma ima neku poruku.

U poslednje vreme se pravi veliki broj koncerata i nastupa na kojima se okupljaju pevači devedesetih. Zbog čega vi niste deo te priče - zato što ne želite ili vas nisu zvali?

- Što se tiče koncerata devedesetih, nisam pozvana, ali mislim da je organizator procenio da sam se totalno povukla i da ne bih ni učestvovala, što nije daleko od istine. To je mnogo lepa stvar, i što se tiče kolega, a i publike. Koliko osluškujem reakcije, mnogo ih je zainteresovano za te koncerte, čak i mlađe generacije. Drago mi je da ta muzika i dalje živi i da je toliko popularna. Kao što rekoh, sve je imalo smisla.

Ko je Gala danas i čime se bavi?

- Već 18 godina radim isti posao u oblasti IT. Što se tiče Kopaonika, kupila sam apartman isključivo zbog sebe, mada ga zimi izdajem. Nalazi se u Vikend naselju. Meni je Kopaonik prelep leti, tada odlazim na odmor tamo. Kad je ovde prevruće, tamo je podnošljivih 22 stepena.

Kurir.rs/Maša Kostić

 "Stars specijal" na Kurir televiziji: