"PUBLIKA JE KONAČNO PRIHVATILA NOVU PEVAČICU" Osnivač Kolonije otkrio sve o odnosu sa bivšom sardnicom Indirom Levak: Možda snimimo i duet

Sve pesme za grupu Kolonija napisao je Boris Đurđević. On je od 1996. producent, kompozitor, tekstopisac i aranžer numera od kojih ima na desetine hitova koji se slušaju tri decenije. Dens grupu je napravio zajedno s Tomislavom Jelićem Kamenim (bend napustio 2014) i Indirom Levak (pevačica benda do 2017), a sada je glavni vokal Kolonije Ivana Lovrić.

Da li je ova pesma znak da se vraćate dobrom, starom densu?

- Mi smo uvek bili dens muzika bez ikakvih kompromisa. Ja sam menjao aranžmane i produkciju tokom godina jer sam hteo da Kolonija uvek bude u skladu s trendovima, a nekad čak i ispred vremena. Današnji trendovi su jako slični onima od pre 20 godina, samo je način aranžiranja i produkcije drugačiji, sve je okrenuto ka minimalizmu. Nema više "zvukovnog natrpavanja", danas je sve u skladu sa izrekom "malo je mnogo".

Smatrate li da dens kao muzički pravac nije popularan kod mladih? Dopada li se vama aktuelna muzika, najviše trep?

- Meni se generalno sviđa sve u muzici, nisam striktan i ograničen. Volim dobre pesme i u svakom žanru nađem nešto šta mi se sviđa. Istina je da je dens neko vreme bio na margini, pogotovo dok je dominirao trep, ali čujem da su se i treperi sve više okrenuli ka dens/edm. To su srodni žanrovi, samo je tempo i način izražavanja drugačiji. Popularna je fuzija svih mogućih žanrova, i to volim.

Bilo je potrebno da prođe vreme da se vaša publika navikne na Ivanu Lovrić kao novu pevačicu grupe Kolonija. Imate li utisak da je sve došlo na svoje?

- Publika je nostalgična i ja to u potpunosti razumem. Stare pesme, pevači i grupe ih podsećaju na neka vremena koja su bila bezbrižnija i laganija. Bili su mlađi, bilo je manje problema, više su se zabavljali i više uživali u muzici. Ali kako uvek biva, sat nikada ne kuca unazad. Vreme se menja i nikad se više ne vraća. Ljudi se menjaju, muzika se menja. Ivana je imala jako težak zadatak da dođe na mesto Indire, koja je izvrsna zabavljačica i posebna osoba. Trajalo je to neko vreme, ali je sve selo na svoje mesto, jer je Ivana takođe izuzetna zabavljačica i pevačica, samo je trebalo to dokazati ljudima. Bila je neko ko je morao odigrati dosta utakmica pre nego što zaigra u reprezentaciji. Ona danas ima svoje obožavaoce i svojom osobnošću dala je svoj pečat mojim pesmama kao i nekad Indira. Drugačije, ali odlično.

Kako su izgledali vaši počeci, kada krećete da se bavite muzikom kao autor i kada nastaje Kolonija?

- Uh, duga je to priča. Postoji bezbroj intervjua, TV i radio emisija u kojima sam to sve već ispričao. Postoji i knjiga o grupi Kolonija, još jedino nije niko snimio film. Ukratko, puno muke, puno neuspeha i na kraju puno uspeha! Ja sam samo čovek koji voli šta radi. Ovo nije moj posao nego moj poziv. Pišem pesme i programiram elektronsku muziku od sredine 80-ih godina. Godine 1996. sam osnovao grupu Kolonija, pozvao Kamenog i Indiru da mi se pridruže i to je početak.

Sve vreme je Kolonija jako popularna u regionu. Na svakom albumu je bilo po nekoliko hitova koji se i danas slušaju. Znate li podatak koliko su iznosili tiraži vaših albuma?

- Ne znam tačno, ali sam siguran da su se svi albumi u fizičkom pogledu (CdD kasete, ploče) prodali oko 500.000.

Jeste li bili svesni toga koliko je vaša muzika popularna u Srbiji s obzirom na to da ranije nije bilo ovakvog protoka informacija na internetu?

- Jesmo, od samog početka. Publika u Srbiji je odmah dala do znanja da sluša Koloniju. Mi smo u Srbiji imali izdavače i menadžere i često smo gostovali u medijima i radili koncerte. Legendarni koncert u Sava centru mi je i dan-danas kao da je bio juče.

Zašto Kolonija ne nastupa poslednjih godina u Srbiji?

- Poslednjih godinu i po je Ivana bila na porodiljskom pa uopšte nismo nastupali. Međutim, pre toga smo imali nastupe u Beogradu i Novom Sadu. Evo sad početkom jula idemo u Vojvodinu na jedan odličan festival. Mi u pravilu idemo gde god postoji interes, ako smo slobodni, doći ćemo. Redovno nastupamo svaki vikend.

Jeste li videli komentare publike da bi voleli da čuju duet Ivane Lovrić i Indire Levak? Šta imate da im odgovorite na to?

- To je priča od nekoliko godina unazad, ali je uvek neko ponovno pokrene. Moje mišljenje je da sam otvoren za to u potpunosti. Moraju se samo poklopiti zvezde i dobra pesma. Da se razumemo, Indira i ja se čujemo često i pričamo o svemu, ali se još nismo nikada dotakli te teme, jer ona ima svoj život, svoju karijeru koju vodi sa svojim timom, a s druge strane, Ivana i ja imamo svoje. Iskreno, trebalo bi dosta vremena da se tako nešto realizuje, ali nije nemoguće.

Šta vam je najčešća inspiracija za pisanje pesama?

- Život, svoj i drugih ljudi. Slušam, razgovaram s ljudima, sa svojom suprugom, familijom i decom. Svako ima neku priču koja je posebna. Sednem u svoj studio, prebirem misli i krenem da sviram šta mi prvo padne na pamet. Pratim svetsku i regionalnu scenu, jer želim uvek da budem u trendu. Volim tehnologiju, instrumente, sve me to inspiriše na svoj način.

Jesu li vaša deca nasledila talenat za muziku od vas?

- Moja ćerka je talentovana za crtanje i slikanje, ide u školu za primenjenu umetnost i dizajn i želi da bude arhitekta. Sin mi se još traži, pokazuje interes za muziku, voli trep i ide redovno na koncerte trepera. Kupio sam mu "akai MPC" da malo počne da radi bitove, još uvek uči, videćemo. Na kraju sam srećan jer su oboje prekrasna deca.