5 TUŽNIH GODINA BEZ ISIDORE BJELICE: Ovako su izgledali njeni poslednji dani, a otvoreno pismo Nebojše Pajkića kida dušu

Danas se navršava pet godina od smrti književnice i spisateljice Isidore Bjelice, koja je iza sebe ostavila neutešnog supruga i dvoje dece.

Na prvu godišnjicu smrti za Kurir je njen sin, Lav Pajkić govorio o bolu i neizmernoj tugi.

- Često nam ljudi govore da vreme leči svaku bol, međutim posle godinu dana imamo utisak da se praznina koja je nastala odlaskom Isidore sve veća. Mama je imala običaj da često organizuje putovanja naše porodice, teše nas fotografije i sećanja sa tih divnih putovanja kao i vremena koje smo proveli zajedno - rekao je Lav i dodao:

 - Imajući u vidu da se Isidora herojski borila sa tom stravničnom bolešću vidimo i utehu u tome da se ona više ne muči i napokon odmara od bola i patnje, to je emocija koju će razumeti samo porodice koje su proše kroz slične tragedije. Svaki dan mislimo na nju i negujemo naša zajednička sećanja na neka lepa vremena -  zaključio je Lav za Kurir.

Ko su roditelji Isidore Bjelice?

Njena majka, Nevenka Đurović je ćerka akademika i književnika Dušana Đurovića. Ceo svoj radni vek je provela kao profesorka engleskog jezika. Ona je ljubav i podršku pronašla u novinaru, šahisti i piscu Dimitriju Bjelici, koji je nedavno preminuo u 89. godini.

Njegova dva rekorda se nalaze u Ginisovoj knjizi rekorda: šahovska simultanka na 312 tabli i simultanka na slepo. Autor je više od 80 knjiga koje su doživele čak 180 izdanja, kao i više od 70 video i CD izdanja. Pored toga, osmislio je i realizovao pet televizijskih serija posvećenih šahu.

Tokom svoje bogate karijere, Bjelica je objavio na hiljade članaka u raznim novinama i časopisima, pišući o svim aspektima šahovskog sveta. Bio je stalni dopisnik brojnih uglednih međunarodnih listova, među kojima se izdvaja londonski "Times". Intervjuisao je gotovo sve najznačajnije svetske šahiste, a više od pola veka prisustvovao je najvažnijim šahovskim događajima širom Evrope.

Koliko je bila vezana za svog oca, Isidora nikada nije krila:

- Kada bih birala između milion očeva, opet bih izabrala svoga tatu - napisala je jednom na društvenim mrežama.

Zbog karijere svog oca, Isidora je "odrastala na aerodromima umesto u vrtiću". Tata je podržavao u buntovništvu, a mama sređivala "probleme" u školi.

- Mama je profesor, racionalna, divna, plemenita žena koja mi je dala stabilnost moralnu. Pošto je ona anglista i predavala je englesku srednjovekovnu književnost radila je na tome da učim pet-šest jezika - ispričala je Isidora jednom prilikom u emisiji "Iz profila".

Ona je tom prilikom dodala da ju je otac podržavao u buntovništvu, a majka je "rešavala" probleme kod profesora kada Isidora u nečemu pretera.

- Moji roditelji su u doba mog detinjstva za Sarajevo bili pojam modernizma. Kroz njihov stan su defilovali mnogi interesantni ljudi. Meni su bukvalno bebisiterke bili Bobi Fišer, kog ja prvi put srećem kako stoji u gaćama u salonu i pitam "Ko je ovaj ludi Amerikanac?", zatim velike evropske filmske zvezde koje su više volele da spavaju u našem stanu nego u hotelu. Između očevih putovanja na kojima je radio te šahovske teme, radio je i intervjue sa papama, Jurijem Gagarinom, Bitlsima, Lejdi Di, a ja sam kao mali pomoćnik bila tu - pričala je svojevremeno Isidora, prenosi Glossy.

Poslednji susret sa ocem

Bjelica je opisao kako je izgledao njegov poslednji susret sa ćerkom:

- Poslednjeg dana boravka u bolnici "Sveti Sava" poneo sam naslovne strane tri nove naše knjige "Videli smo ceo svet 2", "Tri magične Isidore" i "Njegoš i crnogorske princeze". Ljubazno osoblje mi je dozvolilo da uđem, medicinska sestra je pokušala da je probudi. Rekla je: "Isi, došao ti je tata da vidiš vaše nove knjige od preko 200 knjiga." Nije se probudila. Zbogom, najbolja ćerko na svetu! Tvoj tata Bjeli, sa kojim si obišla svet celi.

Pesma za ćerku

Zorana Pavić o Isidori

Zorana Pavić je na Kurir televiziji govorila o svom prijateljstvu sa našom istaknutom spisateljicom Isidorom Sekulić.

- Mi smo imale jednu stvarno posebnu energiju. Njen suprug je jednom rekao kad smo pravile neku pilot emisiju "Bože dragi, ako ne napravite tu emisiju, samo nastavite tako da se smejete". Ne smemo da dozvolimo da nas savlada strah, ovde smo, hajde da uradimo šta je do nas, da budemo svoji i tu smo se nas dve prepoznale - govorila je Pavićeva i dodala:

- Sve ono što je pisala Isidora za života, imam utisak da njene reči sad imaju još veću težinu. Isidora je pomogla mnogim ženama koje su prošle kroz isto. Teško mi je, ova godina je bila mnogo tužna, puno ljudi nas je napustilo. Nas dve smo dosta vremena provele zajedno, trebale smo da radimo jednu emisiju i dosta smo putovale. Trebale smo da idemo u Bačku Topolu i kaže ona: Evo idemo u Bačku Topolu.. tu smo krenule da se smejemo jer je ukucala pogrešno na navigaciji. Isidora je bila jedinstvena, ona je bila toliko autentična i svoja. U amanet je ostavila mnogo životnih tekstova, jednom prilikom mi je rekla da misli da joj je bolest data od Boga, kao duhovni zadatak.

Vila Pajkić njena slika i prilika

Ćerka pokojne Isidore Bjelice, Vila Pajkić, nedavno je održala svoju prvu reviju, pokazala je svoj talenat za umetnost koji je imala od koga da nasledi.

S obzirom da smo revije šešira navikli da pratimo u Isidorinom izdanju, otkrila je koliko joj je drago što nastavlja porodičnu tradiciju.

- Meni je drago što održavam tu tradiciju. Pogotovo što mi svi tamo govore da ličim na majku. Ona je razlog što sam zavolela modu, oduvek sam bila okružena modom - pričala je Vila za Premijera Vikedn Specijal.

- Sama ta činjenica da znam da bi bila ponosna je dovoljna. Mama bi mi rekla da radim šta me čini srećnom i budem u tome najbolja što mogu. Možda bi zamerila što nema neki šešir aksesoar, ali bila bi zadovoljna. Mislim da je brat najviše uživao, on mi je pomogao svaki detalj - govorila je Vila.

- Moj tata Nebojša ima svoje modne momente, tako da i on ima uticaj. Videćemo za šešire, neću sve da odajem. Punu podršku sam dobila, zahvalna sam. Zvali su me i mamini prijatelji, poruke nisu stale - zaključila je Vila Pajkić.

Pismo Nebojše Pajkića

Njen suprug je nakon njene smrti napisao otvoreno pismo o poslednjim danima Isidore, a ovo su samo neki od delova.

"Iskoristiću ovu kolumnu da napišem pismo koje se nadam da Isidora neće čitati, jer bi se ljutila na mene da sam ovako otvoren prema vama. Sam dragi Bog zna koliko je bolova, terapija, igala, otrova, operacija pretrpela za ove dve godine", napisao je Nebojša Pajkić, suprug Isidore Bjelice, 2015. godine u svojoj kolumni u Večernjim novostima, opisujući strašnu borbu svoje žene sa najtežom bolešću, u nadi da će se ona ipak izlečiti uz pomoć ljudi dobre volje.

"Svaki put iznova ustajući kao feniks kada su svi misli da je gotovo. Dane i dane posle najtežih terapija, kada je mislila da prosto više ne može samo kada bi pogledala na našu decu, ne znam ja ni odakle ni kako nalazila je novu snagu da izdrži, da pokuša da preživi zbog njih govoreći da su suviše mali da bi ostali bez majke u ovom palom svetu...

Sve se to desilo i prerano, i prenaglo. Kada je otišla kod lekara jer su joj simptomi ličili na kancer ginekolog u jednoj privatnoj klinici joj je rekao da je hormonalni poremećaj i lečio je od toga. Tako je došla, ona koja je uvek išla na redovne kontrole do 3b stadijuma najagresivnijeg kancera jajnika koji za mesec dana može, naročito kad je organizam mlad da dovede do teških metastaza... Hvala vam, vi dobri ljudi.

Posle prve operacije dala je sve od sebe, prošla rigorozne terapije, posle kada se vratilo izdržala je najteže hemioterapije, a sada kada se pre mesec dana vratilo i kada je bila zahvaćena i jetra i pun stomak vode, kada su svi odmahivali da je kraj ona je rekla: "Ne mogu još da ih ostavim Nebojša, ne mogu"... I tako je po treći put počela nadljudska borba za duh i za telo... Noćima i noćima molila se presvetoj Majci Božijoj da joj pomogne.

Isidora kaže da kada zbog jezivih bolova i vode u stomaku ne može da misli i ništa govori onda samo priziva Bogorodicu...Tako je i sada bilo i opet je počelo da se dešava čudo, da se voda povlači, da se metastaze povlače, a onda je dobila alergije. Bili smo na ivici da se izvuče po treći put, a onda je dobila alergije...

Izlaz je bio jedino u IPT terapiji u Švajcarskoj, ali mi posle dve i po godine bolesti prodavanja svega što smo imali nismo imali odakle to da platimo. Isidora je uvek sakrivala koliko smo se mučili sve ove godine, volela je da se šali da živi kao cvrčak, a radi kao mrav... Sedeli smo i razmišljali šta da radimo... Sve što je vredno prodali smo, a za dve godine niko nije hteo da kupi našu mansardu bez lifta jer se nije lako popeti na 5. sprat...

Noćima je plakala... Sada zbog sreće. Kada smo ponudili ljudima da pošaljemo knjige za njihov prilog neki su pisali - Isidora, zbog Spasa sam otišla kod lekara i tako ste mi spasili život, drugi, Vaše knjige su mene tešile na hemoterapiji to je moj poklon, treći - Vaše emisije i smeh su me deceniju vadili iz depresije... Iz svih zemalja stizale su poruke ljudi koji su se molili za moju ženu i mi smo od najnesrećnije postali najsrećnija porodica jer pored toliko ljubavi ne može se više biti sam čak ni na ivici smrti.

Biografija Isidore Bjelice

Isidora Bjelica je preminula 5. avgusta 2020. godine usled duge i teške bolesti. Bila je udata za Nebojšu Pajkića i iza sebe je ostavila dvoje dece Lava Grigorila i Vilu Evanđelinu.

Važila je za jednu od naših najkontroverznijih ličnosti ali je pre svega bila odlična književnica, autorka mnogih bestselera, filmski kritičar i autor pozorišnih komada. Bila je prepoznatljiva po svojim šeširima pa su tokom vremena postali i njen zaštitini znak.

- Ja znam da je Balkan primitivna sredina, gde se očekuje, kada neko ima ovakvu dijagnozu, da se povuče i ćuti. Ja moram da se povučem i dostojanstveno umrem, da me niko ne vidi. To je Balkan - rekla je ona.

Rođena je 10. decembra 1967. godine u Sarajevu i bila je "crna ovca" tadašnjeg konzervativnog Sarajeva. Otac Dimitrije Bjelica, poznati šahovski pisac i novinar ju je vaspitao da postane ultramoderna ličnost, dok ju je deda po majci, Dušan Đurović, za kojeg je bila veoma vezana, učio konzervativnim vrednostima i naučio da čita i piše kada je imala samo četiri godine. Bio je predsednik Udruženja književnika pa su u njihov stan svraćali pisci poput Ive Andrića i Meše Selimovića. Otac je kući dovodio poznate šahiste i zvezde kao što su Liz Tejlor i Ričard Barton.

Gimnazijski period su obeležila Isidorina zaljubljivanja i zaluđenost pankom, kao i performansi koji su privlačili pažnju. Priča se da se vozila na đubretarskom kamionu obučena u roze odeću recitujući Bajronovu poeziju, prodavala je ljubičice u parku, napolju je ležala na krevetu dok joj je momak svirao violinu, itd. Navodno je bila i prva koja je u Sarajevu obukla mini-suknju.

Ona lično je smatrala da u tom periodu uopšte nije bila problematična jer je dolazila kući na vreme, nije pila, niti je koristila opijate. I tada je putovala, ali je tokom života često odlazila u Pariz i Njujork, a veruje se da je dva puta obišla zemaljsku kuglu i navodno je znala pet svetskih jezika.

Njena interesovanja su oduvek odskakala od njenog okruženja. Čitala je dela filozofa kao što su Kjerkegor i Šopenhauer, proučavala je religije, a već 1986. godine je objavila svoju prvu knjigu pod nazivom "Prvi probuđeni" za koju je dobila nagradu Književne omladine Jugoslavije.

Upisala je Fakultet dramskih umetnosti, odsek dramaturgija. Magistrirala je sa tezom "Tehnotriler kao savremeni oblik tragedije“. Jedno vreme je radila kao asistent na predmetu Scenario. Uskoro je usledila i njena druga knjiga 1989. godine, nakon čega su se romani samo nizali. Napisala je preko 40 knjiga koje su prevođene na engleski, ruski, francuski, slovenački, makedonski i španski jezik.

Pisala je i pozorišne komade i radio drama od kojih je najveći uspeh imala ona o Isidori Sekulić. Režirala je komediju „Sarajka u Beogradu“ koja je deset godina punila hale. Karijeru kolumniste počela je u jednom dnevnom listu pod nazivom "Blek sabat", ali je sarađivala i sa mnogim drugim dnevnim novinama i nedeljnicima. Vodila je i svoje emsije od kojih je najpoznatija ostala "Klot–Frket". Za svoje knjige i angažmane dobijala je nagrade i priznanja.

Kada je 2013. godine izašla njena knjiga "Spas", potresna ispovest žene koja je saznala da boluje od neizlečive bolesti, koja u prvom delu opisuje Isidorine emocije u najtežim životnim trenucima, ali i humor i ironiju kroz koju pokazuje snagu koju nije ni znala da poseduje, dok u drugom drugom delu, savetuje čitaoce kako da se izleče i kako da se ne razbole.

- "Spas" je moja lična mala inicijacijska knjiga, moja golgota, put mog telesnog stradanja i napor ka duševnom vaskrsenju… Uz svaki bol, uz svaku tugu, ide i novo otkrivanje sreće, radosti, blagodati koju sam nažalost bila zagubila zbog svog nemara i tako dobila ovo najteže iskušenje - rekla je za jedno od svojih poslednjih dela.

Isidora se udala za 14 godina starijeg profesora dramaturgije i filmskog scenaristu Nebojšu Pajkića. Upoznali su se još kada je bila devojčica, a ponovo su se sreli na prijemnom ispitu na FDU. Zajedno su pisali dramu kada su shvatili da se između njih rodila ljubav. Venčali su se kada je on imao 41, a ona 27 godina.

Mediji su često izveštavali o njima kako su na rubu razvoda, ali su ostali zajedno do njenog poslednjeg daha. Isidora se često šalila da nema dovoljno novca za razvod.

Tokom 2012. godine joj je dijagnostikovan rak zbog čega su joj odstranjena oba jajnika, materica i trbušna maramica. Tumor je nazivala "elegantnim samoubistvom", a zbog bolesti je morala da proda oko 3.000 retkih knjiga kako bi platila lečenje u inostranstvu.

Verovala je da joj oboljenje pomaže da svakim danom postane bolja osoba, a svoje misli i emocije često je delila sa tviterašima, na nekadašnjem Tviteru, sada platformi X, koju je obožavala.

- Nisam jela ni kobasice ni slaninu, niti pušila cigarete, ni pila alkohol. Tuga je ta koja je najkancerogenija, nje sam pak imala u galonima… - napisala je jednom prilikom.

 Ovako je izgledala svadba sina Isidore Bjelice: