"SOFRA NIKADA NIJE KASNIO NA ČAS, BIO JE POŽRTVOVAN" Nastavnik harmonike iz Kraljeva svedok je posebnog muzičkog puta Aleksandra Sofronijevića
U Muzičkoj školi "Stevan Mokranjac" u Kraljevu, među starim notnim sveskama i fotografijama generacija koje su tu odrastale pronašli smo čoveka koji je bio svedok posebnog muzičkog puta. Blažo Đukić, dugogodišnji nastavnik harmonike, dočekao nas je ispred pomenute ustanove uz osmeh i s toplinom u glasu kada je reč o Aleksandru Sofronijeviću Sofri, s kojim je nekada svirao i privatno ga podučavao.
Dete s neverovatnom energijom
- Sofra je bio dete s neverovatnom energijom. Znao sam odmah da to nije običan talenat. Imao je u rukama nešto što se ne vidi svaki dan - priča Blažo.
Iako su, kako sam kaže, gotovo vršnjaci, Blažo je imao mentorsku ulogu u Sofrinim muzičkim počecima.
- Blizu smo po godinama, ali on je mene poštovao kao učitelja, a ja sam njega gledao kao nekoga ko ima kapacitet da ode daleko. I evo, otišao je. Uspeo je, znao sam da će biti tako.
U sećanju mu je ostalo koliko je Sofra bio posvećen, iako talentovan i za sport, napustio je sve ostale aktivnosti kako bi se potpuno posvetio harmonici.
"Mogao je da bude uspešan fudbaler"
- Bio je odličan sportista. Mogao je da bude veoma uspešan fudbaler, ali ne! On je izabrao harmoniku, ne izlaske, i tako dalje. Nije to bilo samo vežbanje. To su sati i sati znoja, rada, nerviranja, a onda pobede. Ne samo na takmičenjima, već u sebi. On je znao šta hoće i nikada nije skretao s tog puta - priseća se Blažo.
Danas je Sofra poznat ne samo po svom muzičkom umeću već i po strpljenju, harizmi i emociji koju unosi u svaku izvedbu. Ali njegov nekadašnji profesor dobro zna koliko je toga bilo iza kulisa.
"Harmonika mu je bila ceo svet"
- Harmonika mu je bila ceo svet. Dok su drugi sanjali da voze motore ili budu fudbaleri, on je sanjao novi zvuk i nove pesme. Zatvori oči i svira. I sad kad ga gledam na sceni, setim se onog dečaka koji je vežbao i trudio se, samo što sad to više nije san. Sad je to stvarnost.
Blažo priznaje da ga i danas, kad vidi Sofru kako nastupa, obuzima ponos.
- To su trenuci zbog kojih znaš da si imao smisla kao učitelj. On je dokaz da rad, ljubav i posvećenost uvek pobede. Sofra je moje profesionalno dete. Nikada nije kasnio ni na jedan čas. Bio je požrtvovan. Danas bez obzira na popularnost i slavu, on se javi na moj prvi poziv, takvi ljudi su sada retkost - završava nastavnik harmonike.
