34 GODINE BEZ TOME ZDRAVKOVIĆA: Udovica Gordana zapalila sveće, donela na pomen bogato posluženje, a jednu stvar zaboravila - uhvatila je tuga
Navršava 34 godine od smrti legendarnog Tomislava Tome Zdravkovića. Rođen je u Aleksincu 20. novembra 1938, a umro u
Beogradu 30. septembra 1991. Na muzičkoj sceni ostao je upamćen kao autentičan boem i pesnik, a njegove pesme, iako ukorenjene u narodnoj muzici, nosile su duh šansone.
Na večnoj kući legendarnog muzičara okupili su se ljudi koji su cenili njegov lik i delo. Tomina udovica Gordana stigla je na groblje sa prijateljicom. Čim je izašla iz kola iznela je i veliki buket prirodnih ruža. Udovica je poljubila nadgrobni spomenik I zapalila sveće. Nakon toga ona je uz pomoć prijatelja iznela posluženje, a iznervirala se što je zaboravila da kupi vodu.
Od javnih ličnosti prva se pojavila Jovana Tipšin. Pevačica je došla da ispoštuje kolegu kojeg nikad nije upoznala, ali njegov rad izuzetno ceni i poštuje. Nju je pozdravila pevačeva udovica Goca Zdravković i ponudila je kafom.
Silvana ga uvela u svet muzike
Rodio se u porodici Dušana i Kosare Zdravković, kao treće dete od petoro dece. Odrastao je u selu Pečenjevce kraj Leskovca, gde je još u mladosti pokazivao talenat za glumu i muziku. Prve ozbiljne korake napravio je u Leskovcu, gde je radio teške fizičke poslove, a 1958. godine upoznao je Silvanu Armenulić, koja mu je pomogla da uđe u svet kafanskog pevanja.
Početak karijere obeležili su nastupi po kafanama i hotelima širom Jugoslavije. Njegov prvi album "Žena moga druga" objavljen je
1964. godine, ali bez većeg uspeha. Ipak, Toma nije odustajao – komponovao je i pevao pesme koje su postajale evergrini. Među njima su "Prokleta nedelja", "Dotak’o sam dno života", "Ostala je samo uspomena", "Dva smo sveta različita", "Pustite me da živim svoj život" i "Pesme moje". Pisao je i za druge izvođače. Jedan od njegovih najvećih doprinosa bila je pesma "Šta će mi život bez tebe, dragi", koju je 1969. napisao za Silvanu Armenulić, a koja je postala njen najveći hit.
Sećanje na njega čuva se i danas – u Leskovcu mu je podignut spomenik sa natpisom "Dao sam vam svoju dušu", a u Skadarliji je 2023. godine otkriven još jedan spomenik, delo vajarke Katarine Tripković. O njemu je objavljena knjiga "Toma Zdravković – 68 neispričanih priča", a kolege i prijatelji pamte ga rečima: "Bio je pesnik i nesrećnik", "Živeo je po svojim pravilima i svojim snovima", "Svaku kafanu je pretvorio u mali Kolarčev univerzitet".
Poroci
Alkohol je bio moj izlaz iz sete i tuge
- Počeo sam, više nego što to može da podnese moj organizam, da cugam. Alkohol je bio moj izlaz iz sete i tuge. Bio sam izgubljen, ali se moralo ići napred. Kako, ni sam nisam znao, ali se moralo živeti - pričao je Toma.
Uporedo sa zavisnošću od alkohola, "navukao" se i na kocku, pa je i novac koji je štedeo za stan izgubio samo za jednu noć.
Tomina supruga Gordana o njegovoj teškoj bolesti
Do zadnjeg dana nije verovao da će umreti
Tomina četvrta supruga Gordana u jednom od intervjua istakla je da je njen suprug živeo punim životom, bez obzira na tešku bolest.
- Nikada nije mogao da zamisli sebe da bude hendikepiran. Govorio je - ako treba da ostanem bez nekog organa, neću da živim. Hoću da živim ovako kako želim, pa makar to bilo godinu ili dve. Da nije nastavio da pije, možda bi živeo još. Ali i udes koji je imao s autobusom dodatno je doprineo svemu. Tada su mu izvađeni bubrezi. Trebalo je da ide na dijalizu i sve se poremetilo.
Jako je voleo da živi. I nije do zadnjeg dana verovao da će umreti. Poslednjih nekoliko dana pre nego što će umreti, govorio mi je: "Molim te, ako mi se nešto desi, uzmi dete i idi odavde". Te godine kada smo se vratili ovde, mislim da je živeo punim životom, bez obzira na njegovu bolest. Deset godina je bio potpuno zdrav - ispričala je Gordana.
