"SVI SU MISLILI DA JE TO NA MENI PRIRODNO" Halid Muslimović iskreno o svemu: Objasnio zašto koncert s Brenom i Miroslavom nazivaju incidentom: Umešan Raka Marić

Halid Muslimović priprema solistički koncert u Beogradu u Sava Centru, koji će održati 12. novembra, a tim povodom pozvao je medije na druženje. Nakon divne konferencije gde je pevač i zapevao neke od svojih hitova, iskoristili smo priliku i da razgovaramo s njim. Halid je govorio o predstojećem koncertu, knjizi koju je objavio nedavno, ali i detinjstvu i uspomenama.

Objavili ste autobiografsku knjigu. Da li je ceo vaš život stao u jednu knjigu?

- Ne. Zato je ova knjiga broj 1, pa će biti nastavka. U 3 dela bi trebalo sve da stane.

Da li biste voleli nešto da napišete, a da niste mogili?

- Svega sam se dotakao od privatnog do poslovnog života. Sve je u knjizi. 

Primetila sam da ličite na majku. Kako se sećate detinjstva?

-  Moje detinjstvo je bilo pre rata. Ja sam dete iz jedne skromne, radničke porodice, bilo nas je petoro dece. Bili smo skladna familija. Nismo imali, a sve smo imali, bili smo zadovoljni. Bilo je to lepo.

Učili ste za metalostrugara. Jel ste ikad radili taj posao?

- Jesam. Devet meseci. Odlično mi je bilo, uvek sam pevao. Moram se pohvaliti, ja sam stručnjak za taj posao. Ljudi koji su imali firmu tada su me zaposlili i ja sam radio kod njih poslove za koje moraš biti baš dobar majstor. Od prve plate s tog posla sam kupio dobro ozvučenje i gitaru i muzika me uzela pod svoje. Mojim roditeljima to nije bilo drago. U tim vremenima čovek je bio onaj ko ima posao, ko ode u vojsku i ko se oženi. Ja sam tada imao čudan put. Kafana i gitara, pre svih škola.

Ovde je mnogo vaših prijatelja. Da li su vam ostali neki prijatelji iz detinjstva?

- Da, da! Skoro me zvao jedan prijatelj iz Kragujevca, on je bubnjar, on mi je iz vojske prijatelj. Bio je pored kasarne gde smo bili u vojsci pa mi se javio da me podseti. Meni je bilo lepo u vojsci, bio sam u vojnom orkestru i pevao sam, dobijao sam nagrade, a nagrada je bila da se ode malo kući i tako.

Vaša prva ploča prošla je odmah kod publike. "Čuvaj prvu ljubav" je i dan danas pesma koju svi obožavaju. Kako ste je napisali?

- To je moja prva autorska pesma. Napisao sam je dok sam svirao u kafani, pa kad je čovek mlad ima više devojaka, znate kako to ide. I onda sam onu pravu možda izgubio zbog drugih i eto iz te priče nastala je ta pesma.

U knjizi ste pričali o odlasku u Sarajevo, pa prvi nastupi. Da li pamtite neke situacije koje su se desile na vašem putu, a da  niste rekli do sada?

- Sve je napisano u knjizi. Ja sam dve godine slagao koncepciju i put kako će teći ta knjiga.

Koga su žene tad više volele, vas ili Zdravka Čolića?

- Čola je bio igrač koji je napravio jaku karijeru i ime. On je meni u svakom segmentu bio uzor. U sličnom fazonu sam i ja prošao. Veliki koncerti, ploče i albumi. Imao sam turneje sa svojim bendom, bili smo drugačiji. Taj isti bend će i u Sava Centru svirati sa mnom.

Zašto ste promenili "plavi čuperak" vaš zaštitni znak ranijih godina?

- Zato što je Bog počeo sam da ga pravi. (smeh) Taj čuperak se desio kad sam otišao u Sarajevo kod frizerke da se šišam i ona mi je tad rekla "Daj da napravimo neki pramenčić". I ja kad sam to napravio otišlo u javnost i svi su počeli da me zovu "Plavi čuperak". Jednom sam ga skinuo, svi su me pitali zašto sam ga sklonio i kako je nestao jer su svi mislili da mi je to prirodno. 

Kako je nastala pesma "Znam za sve sam kriv"?

- Čim čujete naslov jasno vam je da sam nešto pogrešio u nekom ljubavnom odnosu. (smeh) Ta pesma mi je mnogo donela, to je velika prekretnica u mom životu. S njom sam se takmičio u Beogradu i osvojio prvu nagradu. Ja sam tad došao iz Prijedora, dolazim vozom već počastvovan i srećan što se moje ime našlo u 12 imena najvećih zvezda u tom trenutku. Zamislite pored Brene, Miroslava Ilića, Jašara Ahmedovskog, sva velika imena, i moja radost je bila ogromna što sam tu s njima. I onda sam i pobedio. Bio sam jako srećan.

Imali ste koncert s Brenom i Miroslavom Ilićem, i to se pamti kao neki incident. Šta se tu desilo?

- Desilo se to da je problem bio samo jedan koncert. Raka Marić je tad zakazao samo jedan koncert, a moglo je još 5 minimum sa takvim izvođačima. Hiljade i hiljade ljudi je čekalo ispred, ali on je odlučio da to bude samo jedan koncert. 

Jel se danas družite s kolegama?

- Da, ali nije kao ranije. Ranije je bilo potpuno drugačije mnogo smo se lepo družili. Zajedničke turneje, gostovanja, koncerti, sada je sve to mnogo manje. 

Kako pamtite Južni vetar?

- Mile Bas je jedan veliki čovek. Žao mi je što nisam imao prilike da snimim jednu pesmu s njim.

Kakav je osećaj imati ovoliko ljudi koji vas vole?

- To je dar od Boga. Uvek sam presrećan kad vidim ovoliko podrške i ljubavi od publike. 

Kurir.rs