"PRVI SAM ZAPEVAO U ZAGREBU POSLE RATA" Miroslav Ilić otvorio dušu: Ispričao sve o prijateljstvu s Mišom Kovačem i zašto se nije pojavio na Splitskom festivalu

Nakon čak 15 godina, jedan od najvoljenijih pevača s ovih prostora, Miroslav Ilić, ponovo će stati pred zagrebačku publiku i to u velikom stilu – koncertom u Areni Zagreb 18. oktobra.

Veliki koncert u Areni Zagreb

Uskoro vas očekuje veliki koncert u Areni Zagreb, prvi nakon 15 godina pauze. Kako se osećate pred ovakav povratak?

- Osećam se uzbuđeno, ali to ne doživljavam kao povratak jer sam sve vreme bio prisutan na hrvatskom tržištu, iako dugo nisam nastupao u zagrebačkoj Areni. Inače, ja sam bio prvi folk pevač koji je tamo održao koncert pre 15 godina, pa sam sada uzbuđen jer je to ipak nova prilika, drugačiji prostor, drugačiji zahtevi, veliki orkestar, gosti... Moraš obratiti pažnju na svaki detalj kako bi to bila uspešna noć. Hype produkcija i ja ćemo se potruditi da to zaista bude veče za pamćenje. Moje je da budem dobro raspoložen, zdrav i da mi glas bude u redu.

Priča se da će biti i gostiju iznenađenja. Možete li nam otkriti neka poznata imena koja će vam se pridružiti na sceni ili bar nagovestiti?

- Zahvaljujući Saši Mirkoviću, poslednjih godina razvio sam saradnju s mlađim kolegama Mirom Škorić i Acom Lukasom. Ako mene pitate, oni će mi biti gosti. To je jedan simpatičan krug saradnika, a iz toga je proizašao i duet „Igraj, igraj sve do zore“. Acu poznajem još dok nije bio velika zvezda, kad je svirao po beogradskim klubovima osamdesetih. Miru poznajem još iz vremena kad je dolazila po pesme u Beograd.

Jeste li razvili neku rutinu ili tradiciju kad ste u Zagrebu? Postoji li neko mesto gde volite da odete – možda restoran, kafić ili šetnja gradom?

- Za Zagreb me vežu lepe uspomene koje traju više od 50 godina, i nikada neću nikome dozvoliti da mi to oduzme. Svaki dolazak u Zagreb za mene je radost. Naravno da imam omiljena mesta. Volim restoran na Okrugljaku. Uvek prošetam. Ima i jedan restoran koji drže moji prijatelji i tamo uvek svratim. Rado odem i u restoran koji drži Zvone Boban, bivši fudbaler. Zagreb poznajem gotovo jednako dobro kao Beograd.

Jedan ste od prvih izvođača iz Srbije koji je nakon nesrećnih događaja na ovim prostorima nastupao u Hrvatskoj. Koliko vam je to emotivno značilo 2000. godine i postoji li posebna povezanost s hrvatskom publikom?

- Nisam jedan od prvih – bio sam prvi. Od osamdesetih do 2000. godine, hrvatska publika bila je vrlo probirljiva kad je reč o folku. Srećan sam što sam bio jedan od onih koje su voleli. Danas je situacija drugačija – mnogi se nazivaju folkerima, a to zapravo nisu, ali ponosan sam što sam među onima koje je hrvatska publika tada iskreno poštovala i dolazila na moje nastupe.

Prijateljstvo s kolegama

Svojevremeno ste otkrili da ste pred taj koncert prvo kontaktirali kolegu Mišu Kovača. Šta vam je rekao?

- Pozvao sam Mišu jer sam imao njegov broj pri ruci. Inače imam puno prijatelja i poznanika iz tog vremena. Novi fosili su mi bili sjajni prijatelji još dok je pevala pokojna Đurđica Barlović, zatim Rajko Dujmić, pa Magazin i Tonči Huljić. Kad se pojavila pop pesma „Ti si žena mog života“, Tonči ju je napisao za mene 1986. za Splitski festival. Pesma je prošla na konkursu, a on me želeo predložiti kao izvođača. Videli smo se povodom toga, ali sam na kraju odustao jer sam tada smatrao da se pop i folk izvođači ne bi trebali mešati.

Kako je počelo vaše prijateljstvo s Mišom? Jeste li još u kontaktu? Hoćete li ga pozvati na koncert?

- Nismo se čuli dugo, ali uvek se raspitujem za njega preko zajedničkih kolega. Najčešće se viđam sa Zlatkom Pejakovićem.
Prijateljstvo s Mišom počelo je na zajedničkim turnejama po Švajcarskoj i Nemačkoj. Sećam se kad je izašao novi džip Pajero – Mišo je bio opsednut da ga kupi, i uspeo je. Imao je stan u Starom Gradu i znao sam kod njega da svratim. Što se tiče poziva na koncert, iskreno, nemam običaj nikoga lično da pozivam, bilo u Beogradu ili Zagrebu. Ako neko želi da dođe, može mi se javiti i imaće poseban tretman. Voleo bih da Mišo dođe, kao i svi ostali koji mogu.

Postoji li neko s kim biste voleli da snimite duet, a još se nije dogodilo? Možda neko s hrvatske muzičke scene?

- Nisam imao ponude, ali već dugo govorim da bih voleo duet s Jelenom Tomašević, ali to se izjalovilo. O kolegama s hrvatske scene nisam razmišljao u tom kontekstu.

U braku 53 godine

Vaša supruga Gordana godinama je uz vas, ali se retko pojavljuje u medijima. Da li je to njena odluka ili zajednička?

- Isključivo njena. Uvek je u prvom redu na mojim koncertima jer je moja najveća podrška. Nekada je išla i na razne događaje, ali u poslednje vreme sve joj se manje da.

U braku ste već decenijama. Postoji li neka tajna vašeg dugotrajnog odnosa ili jednostavno – prava žena u pravo vreme?

- Kompromis i razumevanje. Gordana i ja smo pre tri godine proslavili 50 godina braka.

Kako ste kroz godine balansirali između intenzivne muzičke karijere i privatnog života? Jeste li nekada poželeli da kažete „dosta“ i povučete se?

- To je najveći problem. Ako imaš pravu okolinu koja razume sve što posao nosi, onda to traje. Ljudi me poslednjih godina često pitaju: „Dokle ćeš, Miroslave?“ Ne treba mi niko to reći – to će mi moje oči same reći. Dok god vidim da publika želi da deli emocije uz moje pesme, ja ću pevati. Kad vidim da se to proredilo, znaću da je vreme da se povučem. Bez zavisti, bez drame. Spreman sam na to već dugo.

Romantični gospodin sa sela

Publika vas voli, ali vas prati i aura tajanstvenosti. Da li ste svesno gradili imidž „romantičnog gospodina sa sela“ ili vas jednostavno nikad nisu zanimali estradni skandali?

- Nikada se nisam ponašao „namešteno“. To što vidite – to sam ja. Ako se nekome sviđam, odlično, ako ne – opet dobro.
Davno sam naučio da samo magarac može da veruje da ga svi vole.

Jednom ste rekli da ne želite da se o vašem životu snimi biografski film. Da li ste promenili mišljenje?

- Još uvek nisam promenio mišljenje, ali to ne znači da se neko s nekakvim argumentima neće pojaviti da me ubedi u to.
U ovom trenutku nisam za, na čekanje sam stavio i knjigu i film.

Za kraj, koja vas pesma iz vašeg bogatog opusa najbolje opisuje?

- Nijedna moja pesma nije autobiografska, niti sam ijednu pesmu posvetio nekome ili imao potrebu da nekome nešto poručim kroz stihove. Ceo život sam jednostavno reagovao na ponudu. Ako čujem pesmu koja mi se nudi i osetim da me na neki način dira – odmah je prihvatim. Bilo je mnogo pesama koje su mi ponuđene, a koje sam odbio, iako sam znao da će sigurno postati hitovi. Iz jednostavnog razloga – iako sam znao da će biti hitovi, nisu me dotakle, pa sam smatrao da treba da pronađu nekog drugog. I nije mi zbog toga žao. Odbio sam četiri ili pet pesama koje su kasnije postale veliki hitovi u izvedbi drugih pevača. Nisam to žalio. Jedino što želim je da, kad stanem pred publiku, oni mi veruju – a to znači da je pesma dotakla mene i da im tu emociju mogu preneti iskreno.

Kurir/Story.hr