"OTAC ME JE STRPAO U VREĆU I UKRAO IZ PORODILIŠTA" Čudesna životna priča Harija Varešanovića: S prve turneje vratio sam se bez para! Na estradi nema prijatelje

Hari Varešanović, koji je osvojio muzičku scenu bivše Jugoslavije kao pevač grupe Hari Mata Hari, o privatnom životu nije često pričao, ali je svojevremeno za Kurir otkrio sve o detinjstvu, prvim muzičkim koracima, ali i o estradi.

- Na svet sam došao 16. januara 1961. godine kao drugo dete oca Reufika, mehaničara, i majke Zlate, koja je radila kao blagajnica. Najzanimljiviji događaj u mom detinjstvu vezan je za moje rođenje, jer me je tata ukrao iz bolnice. U Sarajevu je te godine bila izuzetno jaka zima. Novorođena deca su masovno počela da umiru jer grejanja u bolnici nije bilo. Otac je doneo mami pomorandže, a mene je doslovno strpao u vreću i odneo u strahu da ne umrem od hladnoće. Stigao sam tako na zanimljiv način u topli dom - ispričao je tada Hari.

Govorio je o svom detinjstvu.

- Odrastao sam u predgrađu Vratnik, koje je uvek bilo srce Sarajeva. Tu su rođeni i Goran Bregović, Emir Kusturica, Zdravko Čolić i Dino Merlin, a detinjstvo pamtim kao najlepši period života i esencijalnu sreću nepokvarenu materijalizmom. Inače, roditelji su osamnaest meseci stariju sestru Sabinu i mene tretirali kao vršnjake, tako da su nas odgajali u istom duhu, a zajedno su nas i šibali. Bio sam manje-više dobro dete, iako sam bio nestašan i redovno se tukao sa sestrom. Roditelji su me odgajali da budem samostalan, slobodan i skroman. Ponekad me te osobine nerviraju, jer mi fali nekih ekstrema u karakteru, ali sam s druge strane i ponosan na njih - rekao je pevač, koji je ispričao i kako je izgledao njegov prvi kontakt s muzikom.

Sevdalinke zavoleo pored dede

- Prvo što pamtim bio je zvuk violine, sevdalinska nošnja i puna kuća ljudi. Moj deda Mehmed Aga Varešanović bio je čuveni pevač sevdalinki, odrastao sam uz njegovu violinu i smatram da mi je on preneo iskrenu ljubav prema muzici. Kad god bi se okupila cela porodica, stavljali bi me na peć kako bi slušali i gledali čudo od deteta, jer sam pevao sevdalinke i redovno pravio šou-program. Nekad je u našoj kući bila atmosfera kao u filmu "Ivkova slava".

Harija škola nije preterano zanimala.

- U školi se nisam proslavio jer sam bio slab učenik, ali sam zato već u prvom razredu osnovne škole bio poznato dete koje peva i svira za Dan republike, Dan mladosti i Prvi maj. Podrazumevalo se da se priredba ne može održati bez Harija. Večno sam koristio izgovor: "Ne mogu ja u isto vreme da se bavim muzikom i školom".

Ogromna popularnost

Potom je ispričao kako je nastala grupa Hari Mata Hari.

- Grupa Hari Mata Hari nastala je u septembru 1985. godine, i to na predlog reditelja Pjera Žalice, dok je ime bendu dao grafički dizajner Davor Papić. Iste godine grupa je objavila debi-album "U tvojoj kosi", a potom i "Ne bi te odbranila ni cela Jugoslavija", koji je postao najbolji album godine. Međutim, prva ozbiljnija popularnost snašla nas je 1988. godine dolaskom u diskografsku kuću "Jugoton" sa pločom "Ja te volim najviše na svetu", na kojoj su se našle pesme "Kad dođe oktobar", "Javi se" i duet sa mladom pevačicom Tajči "Sedamnaest mi je godina", koja je prodata u 400.000 primeraka.

Na prvoj turneji, otkio je, skoro ništa nije zaradio.

- Usledila je turneja od Vardara do Triglava, na kojoj smo zašli u svako selo i malo mesto kojih nije bilo ni na topografskoj vojnoj karti. Posle tih 300 koncerata doneo sam kući 100 maraka, apsolutno ništa nismo zaradili, ali smo obišli čitavu Jugoslaviju i pokazali ljudima da nismo virtuelna televizijska pojava. Osvajanjem publike napravili smo najbolji posao - ispričao je i nastavio:

- U godinama kada se stiče muškost i hrani ego, kao i svi drugi muškarci, bio sam blesav i gladan stvari koje nisam prošao, tako da sam plivao u hedonizmu. Jurili smo devojke, dokazivali se sami sebi. Bile su to godine ludila uvijene u uspeh. Život je bio lep i neopterećen, a mi smo svake godine provodili po dva-tri meseca u hotelu "Park" u Novom Sadu, dok smo u Beogradu na početku karijere imali stan u Molerovoj ulici - rekao je Hari Mata Hari.

Ratne godine

A onda se dogodio rat.

- Kada su krenuli nemiri u Sarajevu, bio sam u Švedskoj na turneji. Pozvao sam Aidu i rekao joj da s detetom ode u Sloveniju kod porodice. Rasformirao sam bend, jer tada nisam želeo da pevam ni u Beogradu ni u Zagrebu. Ostali smo nekoliko godina na Kranjskoj Gori, gde nam se 1994. godine rodio sin Damir. Bavio sam se produkcijom i napravio dobre ugovore u Švedskoj i Finskoj, tako da sam to haotično vreme popunjavao studijskim radom.

- Sve što se tada događalo sporo sam sabirao, budući da sam bio izbačen iz svoje kolotečine. Grupa Hari Mata Hari vratila se na scenu tek 1998. godine albumom "Ja nemam snage da te ne volim".

O estradi danas ima jasan stav.

- Nemam nijednog prijatelja na estradi. To je jedna vrsta glume – javne stvari. To je predstava za narod, gde ti pevaš i glumiš. To je umetnost. Ja to gledam kao svoj posao i uživam u njemu. Što se tiče kolega, oni žive na svim krajevima sveta i najčešće se srećemo na aerodromima, popijemo kafu pred leto i to je to - iskren je Hari.