VELIKI INTERVJU LJUBE ALIČIĆA ZA KURIR: Otac mi je govorio da bez škole mogu samo da čistim ulice, u sina sam sve uložio, ali on sebe nije dao

Ljuba Aličić ugostio je ekipu emisije "Stars specijal", koja se emituje svake nedelje na Kurir televiziji od 15 časova, u svom rodnom gradu Šapcu. Susret nam je zakazao na njegovom omiljenom mestu, gde smo razgovarali o raznim temama - od početka njegove karijere, preko velike ljubavi sa suprugom Željanom, njihovih sinova, do kolega, pesama i poroka kojih se uspešno rešio.

Ovde ste ugostili mnoge kolege.

- Bilo ih je mnogo i nek izvine svi koje ću sad zaboraviti. Dolazili su mi Darko Lazić, Stoja, Saša i Dejan Matić, Zorica Brunclik, Jana, stvarno ih je dosta bilo.

Proslavili ste rođendan baš na ovom mestu i Darko Lazić je bio jedan od gostiju.

- Jeste, ja sam pozvao Darka. Tu su bili ljudi koji su moji prijatelji i koje ja volim i poštujem, a i oni mene. Bilo je puno ljudi.

Kako su izgledali vaši počeci? Negde sam pročitao da vaš otac nije bio za to da budete pevač.

- Kad sam imao osam godina, stalno sam trčao kroz avliju i pevao. Ništa drugo me nije zanimalo i mnogo sam verovao u sebe. Dokazao sam i mom ocu da mogu i bez škole da uspem. Stalno mi je govorio da bez škole mogu da budem samo čistač ulica. Ali ja sam slušao sebe i nisam ga poslušao i onda sam dokazao i pokazao i njemu i ostalima da sam ostvario svoj cilj. On je bio mnogo srećan dok je bio živ, ali i moja majka i ostala familija. A što se tiče početaka, meni niko nije pomogao. Sam sam sve. Nastupao sam u Bosni u jednoj kafani i tada se desila prva ponuda da snimim album, sve ostalo je istorija.

U braku sa Željanom ste 45 godina, posvetili ste joj i pesme.

- Njoj sam posvetio i "U Šapcu kraj Save, jednu malu njene oči plave" jer ona ima plave oči i, naravno, pesmu "Svirajte mi za Željanu". Imamo dva sina. Moja supruga me mnogo razume i hvala joj na tome. Mnogo je teško održati zajednicu. Kad pogledamo kako se razvode, svađaju, tamo-ovamo, hvala bogu, kod mene toga nema. Ali treba izdržati Ljubu Aličića.

Vi i vaš sin imate duet koji je veliki hit. Zašto se Dejan nije više posvetio karijeri kada mu je dobro krenulo?

- On je krenuo dobro, pa je stao. Što se mene tiče, u njega sam sve uložio, a to što on nije to propratio, što nije voleo... Po meni, ako ne propratiš svoj rad, karijeru, onda ne voliš svoj posao. To je njegovo što nije sebe više dao.

Rekli ste da već 10 godina ne konzumirate ni cigarete ni alkohol. Kako ste to odlučili?

- Bio sam strastven pušač, pio sam i alkohol, ali mi je dunulo da prestanem. Nije mi smetalo u pevanju, ali sam mnogo kašljao i onda sam rekao: "E, Ljubo Aličiću, nećeš više ni piti ni pušiti." Sve je to do glave i u glavi.

Davnih dana ste Eru Ojdanića istresirali su dalekoj Austrailiji. Je l' on danas zna da je to bila vaša šala?

- Jesam ga zezao. Uzeo sam olovku i papir i napisao sam da ima 24 časa da napusti Australiju inače ću ga zaklati jer mi je gledao ženu. On je tada došao i rekao da mora da ide, da mu je stigla anonimna poruka jer je gledao neku ženu, i da mu prete da će ga zaklati. Ja sam mu tada rekao da sam to ja i da sam se šalio, ali on nije verovao i ne veruje mi ni dan-danas.

Družili ste se s Tomom Zdravkovićem i Šabanom Šaulićem.

- Toma je bio mnogo human čovek. Bili smo mnogo dobri drugari. Bio je za sebe loš, za druge odličan. On je legenda, lepo smo se družili i sve njegove pesme su pune emocija, pisane su sa srcem i dušom. A Šaban i ja smo odrasli 100 metra jedan od drugog. Igrali smo se na ulici one žute banke. Mi smo se odgajali zajedno.

Da li ste Devita namerno nazvali Cedevito?

- Nisam stvarno. Ja tog čoveka ne znam, nek se ne nađe uvređen, želim mu sve najlepše.

Postoji li neka pesma koja je bila vama namenjena, a da ju je snimio neko drugi?

- Da, da. Evo samo ću dve da navedem. "Neke ptice nikad ne polete" od Saše Matića i "Neću, neću dijamante" od Halida Bešlića. Ne kajem se što te pesme nisu meni pripale, jer su mnogo pomogle mojim kolegama. Halidu je ta pesma bila odskočna daska.

Kurir.rs