(FOTO/VIDEO) 24 SATA SA VIKI MILJKOVIĆ U ISTANBULU! Muzička zvezda ekipi Kurir televizije otkrila kako živi u Turskoj: Ovde započinje svaki dan

Stara izreka kaže da bi kada bi ceo svet bio jedna država, Istanbul bi bio njen glavni grad. Grad između istoja i zapada, mora i kontinenata. I upravo tu, na večitom raskršću svetova, muzička zvezda Viki Miljković pronašla je svoj drugi dom. Između poslovnih sastanaka i životnog tempa koji ne staje, ekipu Kurir televizije pustila je pravo u svoju stvarnost.

Kako izgleda jedan tvoj radni dan?

- Pre odlaska u kancelariju treniram pola sata, budem do desetak minuta u bazenu. Ovde imamo spa zonu gde su sauna, hamam koji obožavam. Taške i deca više koriste saunu, ja volim parno kupatilo. Tako da sat vremena provedemo ovde i onda se pripremamo za početak radnog dana. Kada smo porodično ovde i kada završimo bazen, spa i sve tretmane, volimo da sednemo da Taške i ja popijemo čaj, a ovi muški više vole da igraju bilijar, stoni fudbal, stoni tenis.

Po čemu se razlikuje tvoj dan, recimo, kad si u Istanbulu i dan kad si u Beogradu?

- U Beogradu imam dosta poslova koji su vezani za moju muzičku karijeru. Prvenstveno je tu moja porodica, kad je Andrej krenuo u školu, kad je krenuo na trening, kad se vratio, ko je šta jeo, ko je šta pio, volim da u sve umešam prste, da vodim računa o tome, prosto sam takva. Onda imam Pinkove zvezde, svoje kandidate, imam mnogo tog nekog drugog posla i možda mi je malo veći haos u organizaciji radnog dana. Ovde imam veći mir što se toga tiče, skoncentrisana sam samo na proizvodnju nameštaja, dizajn, na uređenje. Zbog istanbulske gužve ne mogu da imam više od jednog, eventualno dva sastanka dnevno.

Ipak je Istanbul u tom smislu gori?

- Gori, da. Mi smo ovde otvorili firmu 2022. i prvo smo bili u jednom trgovinskom delu koji je baš ne samo za nameštaj, nego za sve što je vezano za građevinu. Bilo mi je lepo, ali ovde se bolje osećam jer smo pored mora. Na mene voda, more i ta dobra energija mnogo lepo utiču i pokreću me, ipak sam u duši umetnik. Ovo je naselje gde je spoj starog Istanbula i novog modernog Istanbula. Arhitektura postoji još iz Osmanlijskog carstva, koja je sada restauirana, sređena i povezana sa novim i modernim delom Istanbula. Prelepo je, ima dosta kafića, restorana i uveče, posle napornog radnog dana, volim da prošetam pored mora.

Kako si odabrala baš ovu lokaciju?

- Vozeći se kroz Istanbul, kad sam išla ka samom centru, prolazila sam kroz Kenedi bulevar, koji se meni najviše dopada u Istanbulu. Ima jednu jako dugačku i široku ulicu koja prolazi pored samog mora. Tu su snimalo dosta turskih serija koje volimo da gledamo, i ja obožavam da ih gledam. Šetalište pored mora je nekoliko kilometara, prelep je pogled. I dok sam se tuda vozila, rekla sam ljudi, ja želim ovde da se prebacim, želim ovde da mi bude kancelarija. I ovde smo uzeli sebi stan. Zgodnije je da ovde budem, da ne putujem puno. Sad mi je sve u ovom delu i super mi je.

Da li ti svi dolaze ovde?

- Svi dolaze, ali Taške i ja najviše vremena provodimo ovde. On je i ovde u jednoj prostoriji napravio sebi mali muzički kutak, gde priprema, radi muziku, a i sarađuje sa dosta njihovih muzičara. Odlazi u njihove studije, sviraju mu gudači, duvači, udarači.

Znači li to da će na novom albumu biti angažovani i turski muzičari?

- Naravno. Taške sada povezuje naš balkanski zvuk sa turskim muzičarima koji su fenomenalni, koji stvarno to sviraju jako, jako dobro, tako da smo mi to sve ovde uvezali. Inače, Andrej dolazi, Nermin je jako često tu, čak i kad mi nismo ovde, jer ima dosta svojih obaveza. I sa Tašketom provodi dosta vremena ovde, a Andrej je bio dosta opterećen treninzima, sada školom. Polako se priprema da upiše fakultet, verovatno negde u inostranstvu, ali kako smo se prebacili u ovaj deo Istanbula, moj Andrej voli ta neka moderna naselja, kvartove, i ovo ga podseća na Beograd na vodi, tako da sad i on baš voli da dođe.

Koliko često šetaš pored mora?

- Posle napornog dana volim da prošetam pored mora, tako izbistrim svoje misli, presaberem se šta je bilo dobro, šta loše, gde sam pogrešila, šta sam uradila dobro. Kada sam najviše nervozna i kad mi je najveća napetost, kad moram da donesem neku odluku, kad moram nešto da presečem, a ne znam šta bih u tom trenutku uradila ili ne znam kako da rešim problem, onda samo izađem iz kancelarije, ostavim moje da rade i idem dole da prošetam pored mora i da sama odlučim. Uglavnom mi dođe nekako rešenje. Sama šetam samo kada sam ljuta.

Kada si ti ljuta?

- Nerviram se ja, samo što generalno nisam neko ko to mnogo pokazuje mnogo. Nisu mi burne reakcije, ali naljutim se ja. To nije normalno da se neko ne naljuti, samo što ne pokazujem, dok je Taške živa vatra. Kod njega je eksplozija u sekundi, a kod mene to ide malo sporije.

Da li nosiš uvek sa sobom pasoš ovde, pošto znamo da se Nermin žalio da je bio u pritvoru?

- Nermin, jeste, on je bio ovde, pošao je da šeta i nije imao pasoš, pa su ga priveli i odveli u policijsku stanicu. Mi krenemo svi, kao ajde malo da prošetamo, nećemo daleko. Evo, ja sad nisam ponela pasoš.

Daj da završavamo ovaj razgovor, da ne uhapse i nas.

- Neće po danu, noću ovde policija kruži.

Kurir/Goran Jovanović