"SEDAM I PO GODINAMA SAM SAMA" Veliki intervju Nataše Bekvalac: Otkrila sve ono što mnogi nisu znali o njoj: O ljubavi, strahovima, ćerkama, Dači Ikodinoviću...

Nataša Bekvalac iza sebe je ostavlila uspešnu 2025. godinu. Posle čak decenije snimila je novi album, sa kojeg su pesme brzo ušle u trending. Imala je brojne nastupe, a i u privatnom životu dogodila joj se velika promena. Njena starija ćerka Hana Ikodinovićpreselila se u Španiju, gde je upisala fakultet.

Ko održava salaš, znaš li ti išta da održavaš?

- Ovo shvatam kao uvredu, zaista.

Kad te vide ljudi ovakvu, misle da ne znaš ni da skuvaš, uvek si sređena.

- Nisam nikad sređena, to je za početak.

Kako nisi? Oni kad te vide, jesi.

- Zato što je to televizijski snimak i zato što je to Instagram. Niko sebe neće postaviti kad je tužan ili kad je čupav u pidžami i razdrljan. Moja predstavljanja su uglavnom vezana za muziku, povodom mog posla, a i obaveza mi je da izgledam pristojno i da imam tim ljudi oko sebe koji radi na tome.

I šta kažeš, znaš sve da radiš na salašu?

- Znam sve. Znam tačno koji je sistem navodnjavanja, gde prska, gde ne sme. Jako volim ovo mesto, emotivno sam vezana za njega jer je to imanje koje mi daje mir, gde sam odgojila svoju decu i gde se osećamo lepo i slobodno. I bliže je Novom Sadu, koji mi je rodni grad.

Koliko često dolaziš?

- Vikendima uglavnom radim, ali onda su deca ovde. Mama je kraljica ovog imanja, ona sve radi, naravno, imamo i pomoć u velikim fizičkim stvarima koje ne može jedna osoba da obavi, ipak ona ima 73 godine.

Šta bi ti sada rekla što si izašla golog stomaka?

- Gde ti je potkošulja i oslabila si, katastrofa izgledaš.

U suštini, ona ovde provodi najviše vremena?

- Ona je ovde svakodnevno, sem kada je sneg. Put je malo lošiji, pa se teško dolazi kad je sneg i kad je baš velika kiša.

Pretpostavljam da deca leti ovde provode vreme.

- Ovo je mesto gde zovemo prijatelje i njihovu decu. Meni je jako važno da deca imaju detinjstvo koje većina nema. Mi smo imali babe i dede na selu, a sad naši ne. Meni je najlepši deo bio kad sam odrastala kod babe i dede u Sremskim Karlovcima. To mi je, čini mi se, i najzdraviji temelj za sve ono što se desilo kasnije. Kad imaš tako lepo odrastanje, detinjstvo sa sestrama i u okruženju koje je lepo, ljubavno, podržavajuće, onda je sve ostalo što ti dođe i što ti život donese mnogo lakše podneti na zdravim nogama.

Koliko se trudiš da to preneseš svojoj deci?

- Jako se trudim. Nekada sam uspešna u tome, verovatno pravim na dnevnom nivou greške povodom i odnosa i vaspitanja. U želji da nadoknadim ono što nemaju, sklona sam malo da budem popustljiva. A te zdrave granice kad je vaspitanje u pitanju, mislim da je to najvažnije. Ono što je najveća greška, to je nedoslednost, da kažem, dobro, ajde može.

Znači popustljiva si.

- Jesam. Jako sam mekana mama, ali se trudim da svaki dan učim i da pravim što manje grešaka i da budem sve doslednija, organizovanija i da umem da postavim granice koje su i deci, a i meni potrebne.

Fali li ti muška figura?

- Kome ne fali, a ko je nema? Verujem u život i sve što mi je život doneo, verujem da je to najbolje za mene, da je najbolja režija. Iako u datim trenucima, kada su se dešavale stvari koje nijedna žena sigurno ne bi poželela za sebe, to nije izgledalo kao "e, ovo je najbolje za mene". Kada pogledaš širu sliku i kada se izmestiš ili kada prođe vreme, shvatiš da ti se dešava upravo ono što je najbolje za tebe i da svakako Bog zna bolje od bilo koga, a pogotovo od tebe same šta je najbolje za tebe. Neka ti Bog oduzme tvoj plan zato što će te taj plan uništiti i da ti svoj. I da ti nešto bolje. Da ti nešto bolje za tebe, iako to možda u svesti u kojoj si nije najbolja opcija. Ali opet, kad vreme prođe, shvatiš da je to stvar koja ti je bila potrebna.

Ko ti je kitio jelku?

- Imale smo polemiku, da kažem, svađicu, jer je Katja rekla da više neće one moje jelke jer su drugačije. Veliki sam esteta i volim minimalizam. Ona voli da su šljokice, da je sve kao bajka, tako da je rekla da će ona birati jelku i da će je ona kititi. Pitala sam Hanu da li ćemo dopustiti da svaki put kad uđemo u dnevnu sobu bukvalno se onesvestimo. Napravile smo kompromis, neka u dnevnoj sobi bude kako mi želimo, a ona je kitila onu u spavaćoj. Ova ovde izgleda senzacionalno.

Da sumiramo 2025, u kojoj si objavila album koji je izazvao tektonski poremećaj na našoj muzičkoj sceni.

- Na albumu je rađeno godinama. Ponosna sam na sve šta smo uradili zato što sam uspela da ne kalkulišem i ne razmišljam o krajnjem cilju, nego da stvarno svi zajedno stvaramo jednu vrstu umetnosti. Ne samo muziku, nego i video-produkciju, koja je meni jednako važna. Ja sam Vaga, a Vagama je važna i slika, ne samo ton. Ponosna sam na celu ekipu.

Jesi li imala strah da se ogoliš?

- Meni je strah emocija koja mi je poznata, znam da mi je strah tačka rasta, znam da na to moram da idem golim grudima. Tu je prostor da ja porastem i da se nešto dogodi. Čim izađeš iz zone komfora, osećaš strah.

Jesi li tako birala i partnere?

- Uvek sam birala srcem, a srce te vodi na razne puteve, koji su mi bili neophodni da bih bila tu gde jesam danas. Ja sam zahvalna svima i svemu koji su bili na tom mom putu, jer sam shvatila da sam od svakog naučila nešto, da su moje lekcije bile bolne, ali neophodne. Nemam više onaj osećaj koji sam nekada imala "jao, nisam uspela, razočarala sam se, vidi kako svi, a ja nisam". Ponosna sam na svaki svoj korak, dobro, ne baš na svaki, ali sam ponosna na sve to što mi je taj korak doneo. Ako biste me pitali da li bih sve isto, kako možeš da ponoviš tu traumu, ali ta trauma mi je donela ono najbitnije na svetu u vidu deteta.

Čega se najviše bojiš?

- Bojim se aviona, visine, bojim se vezivanja.

Prilično si otvorena za nekoga ko se plaši vezivanja.

- U poslednjih sedam i po godina jako se plašim vezivanja.

I zato si trenutno sama?

- Nisam trenutno, nego sve to vreme. Sedam i po godina. Računam po Katji.

Nedostaje li ti ta druga polovina ili si jača kad si sama?

- Ne znam da li sam jača. Ne tražim bolju polovinu, smatram da sam dobra, da nisam polovina, već da sam cela. Sigurno da u nekim trenucima pomislim da je mojoj ženskoj energiji potrebna ta muška, a tu smatram stabilnost, sigurnost koju gledamo kao zaštitu. Ako me pitaš da li mi muškarac treba za nešto, ne treba. Dobro funkcionišem sama. Od 19. godine sam finansijski nezavisna, sama odgajam svoju decu. Naravno da pomislim kako bi bilo lepo, ne fali mi, nego kako bi bilo lepo da imaš taj osećaj da neko brine o tebi, kao kompletnom ženskom biću, i svakako da se moja deca podrazumevaju, jer sam ja neodvojiva od onoga što sam rodila.

Znaš kako deluje ljudima koji će ovo čuti, reći će "ma jeste, ona je sama, nema nikoga, Nataša, takva kakva jeste, toliko je baš bez muškarca".

- I kada sam ih imala, to ste znali. I one koje sam skrivala, znali ste za njih, nije mene teško provaliti. Ne mogu da kažem da se za sedam i po godina u mom životu nije dogodilo ništa po pitanju muško-ženskih odnosa, to bih stvarno slagala, ali ništa što bi mi ukazivalo da to može biti taj muškarac ili da se ja osećam sigurno i da se zaljubim.

Znači, venčanicu će nositi još dugo samo jelka?

- Venčanicu sigurno neću nositi, ali sigurno da maštam o tome da neko sutra brine o meni i voli me.

Godinu 2025. ćeš pamtiti i po tome što je tvoja ćerka otišla na studije u inostranstvo. Kako si to podnela?

- Teško mi pada. Hana, koja je u svilenim godinama, kada iz devojke prerasta u mladu ženu, skrenula mi je pažnju da sam previše otvorena po pitanju informacija o njoj, ali ja sam, kao i svaka mama, pa volim da se pohvalim. Ona bi želela da njen život bude u njenim rukama, pa i informacije koje izlaze u javnost. Ja to uradim u naletu. Respektujem tu njenu želju, ukazala mi je i na to da sve što se tiče Katje, a ja sam transparentna, da vodim računa. Ona mi je postavila granicu i to sam razumela. Zapitala sam se kako ja to nisam sama mogla da shvatim kao majka. Ponosna sam.

Ipak, ne može sakriti društvene mreže.

- To ja njoj kažem, da mora voditi računa. Ona može samo samu sebe da zaštiti. Pričamo o tome. Zrela je i pametna devojka i uzdam se u tu njenu možda i preranu zrelost, na koju sam ponosna.

Na njenoj maturi si srela Daču, kakav je sada vaš odnos?

- I to mi je zamereno.

To što ste se sreli?

- Ne što smo se sreli, nego što... Nisam ništa pričala o tome, izašla je fotografija. Bila sam srećna u tom trenutku što smo svi zajedno i što znam koliko je to Hani značilo, ali mi je Danilo iskreno skrenuo pažnju da ne bi voleo da u javnosti govorim bilo šta o njemu, i to respektujem. Kad bih ja njega zamolila, verujem da bi... mada on o meni ne priča. Eto, zamoljena sam.

Postoji li nešto što bi volela da ostaviš u 2025. godini?

- Da, naravno. Volela bih neke tuge da ostavim u 2025, što opet nije moguće, dok se ne odtuguju ili dok se ne odboluju ili ne isplaču. Volela bih nekoliko stvari, osećaje.

Jedna od stvari koja je obeležila tvoj profesionalni život u 2025. godini jeste i šou-program u kome birate novu muzičku zvezdu. S kim se bolje slažeš, sa Sekom ili Reljom?

- Sa Sekom. Obe smo na njivi, jer na zemlji je najlepše. Prvo, mislim da smo obe na zemlji, što je, bez šale, jako važno. Nju nisam poznavala, mislim, poznavala sam je površno u smislu da se javimo jedno drugoj, ali nisam je poznavala na ovaj način. Imam prelepo mišljenje o njoj. I jako lepo funkcionišemo i u sklopu šou-programa i izgradile smo, da kažem, privatni odnos.

O čemu pričate kada sedite?

- O svemu. O deci, o svim stvarima koje dve žene kada sednu mogu da malo izogovaraju.

Kad ogovarate, ko vam je tema?

- Ne, pa to sam rekla više kao tako. Požalimo se malo jedno drugoj. Ona je otvorena osoba i nije mi ličila na takvu. Stvarno pričamo o nekim lepim ženskim temama.

Koje si mišljenje imala o njoj, što se u međuvremenu promenilo?

- Da je tako transparentna i otvorena, u smislu da se ne znamo dugo, a da mi kaže neke stvari koje možeš da kažeš samo osobi u koju imaš poverenja. Srećna sam što odajem takav utisak, koji zapravo i jeste, a to je da sam osoba kojoj možeš sve da kažeš i da to ostane između nas. To je osobina koju jako respektujem kod drugih ljudi.

A sa Reljom? Šta je bilo s vašim spotom na kraju?

- Ne znam. On je samo u jednom momentu nestao. Pritom, ne pratim svoje spotove i ne čitam komentare ispod svojih spotova. Znači, ne ulazim, dobijem informacije one koje su mi filtrirane. I onda me je drugar pitao gde nam je spot. Mi u tom periodu nismo imali takve odnose da mogu da ga pitam šta se dešava. Pitala sam ga u emisiji zato što sam htela da ga stavim u neprijatnu situaciju. I tu me je iskulirao. Sada imamo lepu komunikaciju i pitaću ga šta se desilo.

Pratiš li druga muzička takmičenja?

- Ne pratim.

Šta želiš u 2026. godini?

- Da budem što više u miru. Jer mir je posledica, a onda puno toga treba da se desi da bih što više bila u miru. I ja bih volela da sve moje želje budu samo za moju decu i za muziku, roditelje i sestre, za sve ljude koje volim. Zahvalna sam na svemu što imam i ne želim ni veći stan, ni bolja kola, ni veću kuću, ni više putovanja, ne želim bolji krevet, bolju hranu. Sve mi je potaman u tom smislu. Ne možeš jesti dva ručka, ni spavati u dva kreveta. Nemam tu vrstu želja. Volela bih da upoznajem što više inspirativnih i kreativnih ljudi, onih od kojih mogu puno toga da naučim, onih koji su na mojoj vibraciji, na mojoj frekvenciji, a da oni koji to više nisu ne budu mi ni blizu.

Šta može da te iznervira?

- Sve vezano za decu. To me najviše pomera. Izuva me iz cipela, tu sam najviše uznemirena. Kad su ljudi u pitanju, ne očekujem ništa, pa onda sve što se desi nekako mogu da ishendlujem, mogu da razumem, mogu da kažem okej, razumem, ali to nije za mene, sklanjam se ili odbacujem, ili režem. Tu sam okej, ali ono što najviše može da te povredi, naravno, jesu deca. To su i stvari vezane za muziku i za tekuće stvari.

Kurir/Goran Jovanović