VELIKI BOŽIĆNI INTERVJU VESNE ZMIJANAC: Kako su izgledali bolnički dani, da li joj nešto zameraju Nikolija i Relja, o alkoholu, unukama...

U 2025. godini, uprkos zdravstvenim izazovima, Vesna Zmijanac se nije povukla, nije odustala od scene, niti od publike, koja je decenijama voli bez zadrške.

- Sa porodicom, unukama, Nikolijom i Reljom, prijateljima. Lepo je bilo. Puna kuća, puno čestitki, poziva i poruka. Mislim da ceo svet zna kad sam rođena.

Kako izgleda kada proslavljate Božić, Novu godinu?

- Uvek je lepo i kad je Božić, i kad je Nova godina. Svi ti praznici su kod nas uvek lepi. Jedina mana je, što i nije mana, to što uglavnom svi radimo za Novu godinu. Treba nam malo vremena da se do Božića opasuljimo, da dođemo sebi i da se pripremimo za dalje, ali je lepo.

Spremate trpezu?

- Ja uvek.

Šta je specijalitet a la Zmijanac?

- Svašta, na bum bih izdvojila dobar gulaš.

Verovatno s nekim dobrim mesom.

- Ma da, mojim, sa Bukulje.

Kakva vam je bila 2025. godina?

- Malo radna, malo interventna. Tako je to kad preteram, onda sam u ovoj drugoj ordinaciji za zabavu. Ja i tamo pravim feštu. Svi su u mojoj sobi.

Kako to izgleda?

- To izgleda tako da samo što ne propeva vizita.

I šta se zapeva obavezno?

- Ne sme da se peva jer mora da bude mir zbog ostalih. Traže teške pesme, a ja ne mogu da pevam teške pesme, moram da vičem. A kad malo viknem, onda se isprepadaju oni koji nisu baš toliko za muziku.

Kako ste slavili praznike u detinjstvu?

- Nana je uvek slavila Božić. Njima Nova godina nije imala nikakav značaj, ali Božić i slava Sveti Nikola, to se slavilo. Cela familija je bila tu, a ja imam veliku familiju. Za to se uvek imalo.

Jeste li izvlačili paricu iz česnice više kao dete ili danas?

- Uvek je nekako zapadala kod mene. Ne znam kako, ali uvek je meni zapala parica.

Kome je ove godine zapala, ili prepuštate to unukama?

- To prepuštam njima.

Jesu li vam se javljale kolege kad ste nedavno imali zdravstvene probleme?

- Svi su se javljali, svi su me pozdravili, svi su zabrinuti. Znaju oni da ću ja to da izguram, da to nije ništa strašno. Mene malo srce zeza samo kad preteram, onda moram da se ili smirim ili, ako ne znam da se smirim, smire me oni. Brinu, pa znate šta, osipa se polako. Ostalo je nas nekoliko iz moje generacije koji još uvek rade i rade dobro to što rade.

Da li ćete bar zbog zdravlja u ovoj godini malo prikočiti?

- Pravim pauzu sedam dana i onda mi je dosadno. Moram da pevam. Ne mogu bez pesme.

Ne možete bez pesme i zato vas Arena čeka u maju.

- Arena nam je 14. maja. Ako bog da zdravlja, to će biti spektakl za kraj. Ne za kraj, ali u svakom slučaju ne verujem da ću baš ponovo raditi Arenu. Arena će biti, rekoh, 14. maja, a 21. maja sarajevska Zetra. Održaćemo te koncerte, biće to mnogo dobro. I to će biti poklon publici od mene.

Hoće li biti možda još jedna Arena?

- Ova je skoro rasprodata. Šta će dalje biti, pitanje je mog izdržavanja. A treba izdržati dva koncerta dan za danom. Mislim da ću biti poneta tom atmosferom, pa će to ići.

Hoće li unuke biti na koncertu, vole li bakinu muziku?

- To ćemo još da vidimo. Još su male, ne znaju ni šta je to, ni šta je baka, ni ko je baka, ni šta to peva. Znam samo da se Rea oglasila da hoće da peva, pitam je šta će joj to.

Šta je na rajder-listi Vesne Zmijanac?

- To mi nekako dođe na kraju, u momentu šta mi padne na pamet. Vode mora da ima. Sokove ne smemo da pijemo. Uglavnom, dok sam na bini, ne treba mi ništa. Malo vode i to je sve.

Baš ništa?

- Ne znam sad... Alkohol, mislite? Pa ne. Tu ne. U kafani da, ali tu ne. Tu je opasno. Prvo, može da se padne. Drugo, velika bina, mnogo kablova. Treće, druga je atmosfera. Kafana je kafana.

Praktikuje li to ili ste malo korigovali poroke?

- Nikad nisam imala poroke, ne toliko. Popijem viski, dva, tri, na kraju krajeva, jer mi je lakše i lepše, jer svi oni dole piju, ja im pevam. Sada pijem čaj. Mislim, ne ide. Nekad ne mogu. Nekad nisam raspoložena za to, a nekad, bogami, kad mi naiđu drugarice koje vole...

Kako onda to bude?

- To znači da se lepo sredimo, kapaciteti su nam lepi, sudovi su nam dobri.

Šta vam kažu Nikolija i Relja?

- Ne kažu ništa. Samo gledaju snimak, pa malo uveličaju.

Kad uveličaju da vide šta se tu nalazi, šta onda bude?

- Što ja kažem, kad vi budete napunili ove godine i radili ovo što ja radim, da vidim kako ćete. Možete misliti mog Relju i Nikoliju, koji ne jedu meso, ne piju alkohol i rade ovaj posao. Pa to je strašno. Kako oni mene da razumeju? Ne zameraju mi ništa zato što znaju da sam takva i da sam ceo život pričala istinu, onako kako jeste. Od mene se i očekuje da ja to tako kažem. A šta ja tu pa loše govorim?

Trenutno su najaktuelnije pevačice Aleksandra Prijović, Milica Pavlović i Tea Tairović. Da li biste neku od njih pohvalili, izdvojili?

- Sve tri su dobre. Sve tri dobro pevaju i dobro sve rade.

Da li to može da traje?

- Može ako se to nadogradi, ako se vodi računa o nekim stvarima, može. Nisam ni ja bila baš Merilin Monro.

Kako mislite?

- Kad sam se pojavila, i ja sam bila onako, s nekom seljačkom frizurom i garderobom, i svašta nešto. Sve se to usput menja, uči, mrša i tako dalje.

Aktuelna su muzička takmičenja, jeste li dobijali ponude za žiri?

- Da vam kažem, vrlo zanimljivo, ali nisam imala nijedan poziv te vrste.

Kako je to moguće?

- Ne znam. Da li se plaše, da li je prestrogo to sve... Ja bih se odazvala, ali to dugo traje, rade po godinu dana. Ne bih izdržala toliko.

Ko je za vas danas zvezda?

- Nema mnogo izbora. Imate Aleksandru Prijović i to vam je to. Ta devojka dobro peva, odlično, dugo peva, od malih nogu i veoma dobro se snalazi u toj priči, u tom svetu. Drugo, imala je sreću da upadne u porodicu u kojoj su velike zvezde, od pevanja do tenisa. Bitna je ta energija velikana i na kraju treba da ima divnog muža koji je podržava u svemu. Pre svega, ona odlično peva i lepo izgleda.

Je li vam i dalje prilaze samo mlađi?

- Isključivo. Pa samo su mladi hrabri. Stariji nemaju hrabrosti ni za šta.

Kurir/Vanja Camović